недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:10

Манимо се прича о развоју града шопинг-моловима

Град се развија пре свега инфраструктуром и квалитетним јавним просторима и садржајима
Аутор: Снежана Ковачевићпонедељак, 09.04.2018. у 22:00
(Фото лична архива)

Нови Сад – Много се гради и планира у Новом Саду, а део приче о европској престоници културе 2021. јесу и јавни простори. Гради се музичка и балетска школа са концертном двораном, а у плану су и четири нова културна центра. Председник Друштва архитеката Новог Сада (ДАНС) Слободан Јовић, који је као део тима овог марта поново, после две године, изабран на чело струковног удружења, каже за „Политику” да је мимо ласкаве титуле ЕПК суштина ове приче у томе да се замах искористи за изградњу система и инфраструктуре.

– То значи и да престанемо само да испуњавамо форме и захтеве већ да и овако ограничене ресурсе паметно и пажљиво искористимо пре свега стварајући системска решења. За Нови Сад је добро што ће добити нове културне станице и музичку и балетску школу, али нажалост на овим пројектима се показује недостатак системских решења. Оба су добијена без архитектонског конкурса, на јавној набавци са јединим условом да најјефтинији пројекат побеђује. ДАНС је благовремено указао на овај проблем, али градска администрација се одлучила за најјефтиније, а не најквалитетније решење. Неки новац биће потрошен, а вероватно је пропуштена прилика да добијемо објекте од архитектонског значаја. Осим што ће то бити слика којом ћемо се представити европској јавности, пада још теже ако имамо у виду да се овакви типови објеката граде изузетно ретко.

Концертна дворана ниче међу зградама на Лиману, а у старом језгру Новог Сада огроман стамбено-пословни комплекс. Како би град требало да развија своје правце, веће улице и булеваре?

За почетак морамо да се манемо приче о томе да стамбене зграде и шопинг-молови развијају град. Град се развија пре свега инфраструктуром и квалитетним јавним просторима и садржајима. Они повећавају квалитет живота становника, а од насељених места „праве” градове, вароши или села. Нажалост, за инфраструктуру је потребно време, пуно времена, а у данашњој трци са брзим обртом капитала и рејтинзима, мало ко има храбрости за тако нешто. Зато имамо потребу да градимо предимензионисане стамбене зграде у центру града. Пример за неразумевање начина развоја града је Булевар Европе. Зашто се на овом новом широком булевару нису дозволили високи објекти и тако реаговало на незаситост тржишта некретнина? Нови Сад би добио своју „неолибералну осу”, поред „политичке” – Булевар Михајла Пупина и „друштвене” – Булевар ослобођења, и на тај начин се заштитио историјски центар града од мегаломаније. Уместо тога, „патуљасте” зграде сведоче о нашим дометима на почетку 21. века.

Градоначелник каже да Новосађани не треба да се плаше промена, изградње града. Где су замке, постоји ли нека црвена линија?

Градоначелник ће од нас као струке увек имати подршку за овакве поруке, ако се оне не изјављују на отварању градилишта неког приватног стамбеног објекта или шопинг-центра. Архитектура не постоји без прогреса и изградње, али само када причамо о стварном прогресу. Изградња шопинг-центра у другој деценији 21. века то није. Политичари су увек користили архитектуру као „алат” за изградњу свог места у историји. Проблем је у начину употребе овог „алата”. Визија и храброст доносе вечни рејтинг. Зато Бранко Пешић или Јован Дејановић имају и данас ове високе рејтинге. Са друге стране, убеђени смо да ДАНС може правилно да делује једино ако је укључен у системске токове у граду. Комуникација са градском администрацијом никад није лака, али је увек корисна. Показује то и последњи пример конкурса за главне градске тргове, где је и ДАНС са СУЛУВ-ом и УПИДИВ-ом иницирао побољшање квалитета расписаног конкурса.

Чини се да се одустало од рушења „Спенса” који грца у губицима. Какав је „Спенс” архитектонски објекат и шта са њиме?

Колико год пута чуо ову информацију о рушењу, увек верујем да је она у ствари првоаприлска шала, те се према томе тако и треба односити. Уместо да размишљамо о таквим скупим и беспотребним авантурама, сврсисходније је уложити нека средства и окупити стручну јавност из различитих професија како би се покушао пронаћи модел коришћења „Спенса” у будућности. Срећом, овај фантастични објекат поседује огромне просторне потенцијале и могућност трансформације, потребно је само наћи начин.


Коментари3
8266f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Nov Sad je rastrzan između nekadašnjeg mesta sa vrlo visokom kvalitetom života i sadšnjim provincijalnim shvatanjem grada. U Bulevaru Oslobođenja su podignute višespratnice, koje ne mogu biti opsluživane servisima, tržni centar se gradi preko puta druge nakaze, parnjaka, gde se parkiraju vozila u parteru, a ne ispod zemlje. Sama ideja TC-a je da kupac ode van grada, gde je zemljište jeftinije, samim tim i dopremanje robe, ali neke provincijalne glave su smislile da objekti bez fasade i komunikacije sa spoljni svetom treba da budu u gradu. I na kraju Spens koji je odlično zamišljen i koji ima svoj smisao u gradu, je vlasnčkim i političkim odnosima obesmišljen . Nije Spens ničim zaslužio da bude plen političara koji svojataju sve dok ne iscede do poslednje pare. Građanima treba takvo mesto, ali ne da bi se svojatalo, već da bi bilo održivo i servisirano, upravo obrnuto od onoga šta se kod nas radi, cedi do poslednje kapi privatnih interesa nešto što je javno dobro.
Зорица Аврамовић
"Град се развија пре свега инфраструктуром и квалитетним јавним просторима и садржајима.". Свака част за ову мисао архитекти Слободану Јовићу! Све је речено! Завладала је манија градњи пословно- стамбених комплекса, како их зову власници-градитељи, а због којих нестају старије породичне куће, огледало једног духа и времена. А тек "шопинг молови", одвратна одлика западњачког потрошачког друштва! Има ли томе краја?
Леон Давидович
Izgradnja tržnih centara postala je prava epidemija savremenog doba. Tu se uopšte ne postavqa pitanje ekonomske opravdanosti takve izgradnje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља