петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06
ЕКСКЛУЗИВНО: ФАБИОЛА ЂАНОТИ, генерална директорка ЦЕРН-а

У освајању будућности рачунамо на Србију

Веома ценимо подршку српске владе нашој мисији, а чула сам да је премијерка истакла јасну опредељеност Владе да подржи науку и истраживања. Биће нам драго да Ана Брнабић ускоро буде наш гост
Аутор: Сандра Гуцијанпонедељак, 09.04.2018. у 22:00
Можете бити физичар и веровати у бога. Или не... (Фото ЦЕРН/Кристијан Ботлер)

Она је прва жена на челу Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), од јануара 2016. је на месту генералног директора ЦЕРН-а, што је вероватно најмоћнија и најутицајнија функција која постоји у савременој науци. Фабиола Ђаноти (58) експерт је за физику елементарних честица, особа која је 4. јула 2012. године свету обзнанила откриће Хигсовог бозона или Божије честице (израз који научници не воле). Од 2009. године је била на челу експеримента „Атлас” у ЦЕРН-у, који укључује 3.000 физичара из 180 институција из 38 земаља, а у којем учествују и српски физичари. Добитник је највишег ордена за витештво који додељује председник Италије, „Гардијан” и „Форбс” су је сврстали међу 100 најутицајнијих жена данашњице, а магазин „Тајм” је рангирао на пето место „Личности 2012. године”.

Пре неколико дана, делегација ЦЕРН-а била је у вишедневној посети Србији, предвођена директорком за међународне односе Шарлотом Вараколи, како би установили да ли Србија испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. Премијерка Ана Брнабић је рекла да је Србија за то спремна, што показују не само успеси наших факултета и института, који су и данас значајан чинилац у овој важној организацији, већ и чињеница да ће Влада у наредне три године уложити више од 50 милиона евра у инфраструктуру и пројекте којима подстиче примењену употребу технологије и иновација.

Посета нашој земљи је било и прво питање које смо поставили генералној директорки ЦЕРН-а, коју смо позвали из просторија Института за физику у Београду, првог института који је добио статус националног значаја, а чији стручњаци су важан део експеримената који се изводе 100 метара испод земље на граници Швајцарске и Француске.

Чланови ЦЕРН-а су данас 22 државе, а Југославија је била један од оснивача. Србија има статус придруженог члана од 2012. и, како смо чули, наша земља није од тада искористила све финансијске могућности и тендере које је расписивао ЦЕРН. Какав је извештај комисије која је обишла Србију, да ли смо спремни за пуноправно чланство?

Комисија која је била у вашој земљи тек треба да састави извештај и да га предложи Савету ЦЕРН-а на усвајање. Савет је највиши орган организације, а чине га по два члана из сваке земље чланице. Радо ћу вам одговорити на ово питање пошто извештај прође Савет. До тада могу да вам кажем да смо изузетно задовољни сарадњом са српским научницима, међу њима има и физичара и инжењера и много младих и они су важан део наших највећих пројеката попут „Атласа” и СМС-а.

 

Познајемо свега пет одсто свемира, осталих 95 чине тамна материја и тамна енергија које су још непознаница. Дакле, имамо још много тога да научимо и откријемо

Да ли познајете лично неке од њих, у ЦЕРН-у је ипак у сваком тренутку најмање 11.000 најбољих научника из читавог света?

Наравно, с њима сам сарађивала на пројекту „Атлас”, који је био један од два експеримента који је довео до открића Хигсовог бозона и надам се да ће се ова плодна сарадња наставити и у будућности.

​Место где је настала www
Зашто је ЦЕРН важан за свет?Два су разлога: у ЦЕРН-у побољшавамо знање човечанства, откривамо природу универзума, одакле долазимо, како природа функционише... Ми смо бића с мозгом и непрекидно морамо да учимо, да померамо границе знања. ЦЕРН је такође јако битан јер да бисмо добили одговоре на отворена питања науке, што је веома амбициозан план, морамо да развијамо инструменте који до сада нису постојали, да померамо границе технологије, а то можемо само заједно. Не заборавите да је светска мрежа (www) настала управо у ЦЕРН-у, да бројне наше изуме користи модерна медицина и тако даље...

Док не стигне извештај, можете ли нам рећи какав је ваш утисак након ове посете у смислу спремности наше владе да се Србија придружи ЦЕРН фамилији у пуноправном статусу?

Познато ми је све што је ваша премијерка Ана Брнабић рекла нашој делегацији и медијима након састанка и драго ми је што имамо њену подршку. Оно што веома ценимо јесте подршка ваше владе нашој мисији, а премијерка је истакла јасну жељу и опредељеност Владе Србије да подржи науку и истраживања и међународну научну сарадњу. Тако да сам веома, веома задовољна због таквог става и интересовања председнице српске владе.

Да ли можда очекујете њену посету ЦЕРН-у, колико смо сазнали постоје такви планови?

Да, биће нам веома драго да дође у Женеву.

Зашто је највећа организација на свету за нуклеарна истраживања заинтересована за малу земљу попут Србије?

ЦЕРН је основан 1954. године да буде центар врхунских истраживања у области физике и наша мисија је да подстичемо сарадњу земаља Европе у науци, технологији и образовању и логично је да желимо да у тој научној колаборацији буде што више земаља. Мислим да свој велики допринос на том путу могу да дају све државе, нарочито Србија, и били бисмо веома, веома срећни да се Србија придружи нашој породици и ојача ЦЕРН.

ЦЕРН-ов акцелератор, Велики сударач хадрона (Large Hadron Collider, LHC), обично се затвара током зиме. Сада је поново покренут. Које измене су начињене и шта се може очекивати након дугог затварања крајем ове године?

Обично зимску паузу користимо како бисмо отклонили мале проблеме с одређеним компонентама. Надам се да ћемо током ове године, која је последња година рада акцелератора пре почетка дуге паузе, успети да забележимо највећи број судара и добијемо највећи број квалитетних података до сада. Планирамо да током дуге паузе унапредимо систем акцелератора који претходи Великом сударачу хадрона (LHC) и који „убацује” сноп у акцелератор, али и да учинимо и нека важна унапређења на самом Великом сударачу. Циљ је да када 2021. године поново стартујемо акцелератор он буде у могућности да ради са снажнијим снопом. Такође, радиће на нешто вишој доступној енергији судара – сада је она 13 ТeV, а тада ће моћи да постигне и свих 14 ТeV, што је енергија за коју је LHC пројектован.

Да ли постоји ризик од експеримената који се спроводе у ЦЕРН-у? Људи који нису научници, обичан народ, често коментаришу како се не треба играти овим стварима, честа је реченица да ће „Земљу да прогута црна рупа” и слично?

Одговорићу питањем: да ли сте до сада, током десет година откако ради акцелератор, видели да се догодио било какав проблем? Озбиљно, наша планета је свакодневно бомбардована космичким зрацима из дубоког свемира и никада ниједан акцелератор на Земљи неће постићи ту јачину коју имају космички зраци. Ако би опасности и било, она неће доћи из ЦЕРН-а.

Физика је веома узбудљива ових дана, много је нових открића, каква је будућност науке по вашем мишљењу?

Светла. Рећи ћу вам само пример која често наводим – ми познајемо свега пет одсто свемира, осталих 95 чине тамна материја и тамна енергија које су још непознаница. Дакле, имамо још много тога да научимо и откријемо.

Колико је било тешко да као научница успете у „мушком свету”?

Никада нисам покушавала да се докажем, већ само да радим свој посао најбоље што могу. Ја сам физичар у потрази за отвореним питањима науке и никада се на том путу нисам осећала дискриминисано зато што сам жена. Уосталом, не бих ни била на овом месту да је било полне дискриминације. Ипак, жена научница је и даље веома мало – има нас свега око 20 одсто.

Како повећати тај проценат?

Веома је важно омогућити женама да имају избалансиран професионални и приватни живот, да се од малих ногу ђацима објашњава да је наука и за дечаке и за девојчице и да их привучемо науци, да схвате да жене могу да буду веома успешне и у каријери и у породици. То радимо и у ЦЕРН-у: шаљемо поруку да је наука за свакога. Последњих година је било великих помака по том питању у многим земљама, али то и даље није довољно.

Надам се да нећете замерити на следећем питању, мада је лично, али већина научника с којима сам разговарала кажу да наука и религија не могу да буду у истој реченици. Какав је ваш став, да ли верујете у бога?

Трудим се да мој лични живот и уверења буду приватни, али наравно да слобода мишљења мора да постоји. Наука не може да докаже да бог постоји, али исто не може да докаже ни да бог не постоји, тако да је то ствар веровања сваког појединца, био он научник или не.

Који су планови вас као новог директора?

ЦЕРН сада користи Велики сударач хадрона (LHC). Након тога, планирамо да га унапредимо и да пређемо на десет пута моћнији Високолуминозни велики сударач хадрона (High Luminosity LHC) који би требало да буде завршен до 2025. године. Наравно, наш фокус је и на бројним другим постројењима – у ЦЕРН-у се налазе и постројења за стварање радиоизотопа, једино постројење у ком се производи антиматерија, али и читава свита мањих експеримената у којима се проучавају разни феномени, какав је на пример утицај космичког зрачења на атмосферу. Сада, од 2018. до 2020. године, заједница физичара високих енергија у Европи има значајан задатак – да ажурира Европску стратегију физике елементарних честица. Мислим да су то свакако развој Великог сударача у ЦЕРН-у, унапређење у Високолуминозни акцелератор, прављење планова за развој акцелератора након Великог сударача, али и одржавање и развој тог великог спектра важних области истраживања које се не тичу само акцелератора, а којима се ЦЕРН такође бави.

Надам се да ће и Србија бити део тога у будућности.

Наравно да ће бити.


Коментари2
e72aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Tokom skupa atomskih strucnjaga odrzanom u Sidneju 1980tih sreo sam se sa Dr.Petarom Markovic iz Vince koji je predvodio delegaciju Jugoslavije.Poznavali smo se iz sela Gor. Tresnjevice gde smo zajedno isli u sonovnuv skolu.Kasnije tokom studija fizike moj vrsnjak Markovic bio je odusevljen Pavlom Savicem . Kada smo se sreli u Australiju pricali smo o 12 nuklearnih prob koje su Englezi obavili u Astraliji .Kao fizicara nisu ga mnogo interesovale posledice koje su te probe jmale na zivot Australskih Aboridzana. Aboridzani su imali kulturu staru 70.000g. Unistena je dolaskog Atomskog vremena ,ali za mog poznanika Dr. Petra Markovica iz Vicne to je bila "neznatna zrtva perograsa".
Jovan
Svakako da valja racunati. Doduse trenutno smo u fazi namotavanja kablova ali sa tendencijom porasta u najavi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља