четвртак, 19.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:22
НЕ САМО О ПОСЛУ: Др Радмило Петровић

Сведок вариоле и златног доба „Торлака”

Као епидемиолог и добар познавалац опасних вируса, на време је упозоравао на претећу епидемију малих богиња, од које је у Србији оболело већ 4.500 особа, а за вакцине каже да су „де лукс” лекови
Аутор: Оливера Поповићсреда, 11.04.2018. у 08:15
Овако су се лекари штитили од великих богиња (Фотодокументација "Политике")

Док чита и анализира последње, априлске податке Института „Батут” о чак 4.500 оболелих од малих богиња у Србији, епидемиолог, вирусолог и вакцинолог др Радмило Петровић само одмахује главом и понавља: „Срамота, срамота”...

– Пуно је то оболелих, а биће их још. То је срамота, јер вакцина се 50 година примењује, ми смо први имали експерименталну вакцину против морбила. Да ће се мале богиње појавити, не само да смо слутили него смо поуздано знали, иако су подаци о недовољно вакцинисаном броју деце дискретно излазили у јавност – каже наш саговорник, који иако „гази” девету деценију живота и даље помно прати све што је у вези са епидемиологијом и вакцинама.

Др Радмило Петровић (Фото Д. Јевремовић)

У снегу међу Горанцима

Присећа се како је 1964. године, са својим колегама, сузбијао епидемију малих богиња међу Горанцима, на Косову. Газили су снег дубок два метра и ишли од куће до куће и свој деци редом давали пеницилин да спрече упале плућа и умирање деце.

– Сви су имали мале богиње. Било је десетина умрлих. То је увек била опасна болест, вакцина је дошла тек касније – каже др Петровић, који се свих ових година доследно и храбро залагао за вакцинисање деце.

– Вакцине су данас толико усавршене, прочишћене и ефикасне, да су све приче о њиховој штетности бесмислене. То су „де лукс” лекови, од свих других лекова су квалитетније и ефикасније – додаје доктор и наглашава да је једини начин да садашњу епидемију зауздамо, а будуће спречимо, вакцинација 95 одсто деце.

Доктор Петровић је у пензији већ 16 година, али је новинарима многих београдских редакција и данас поуздани саговорник као велики познавалац особина непредвидивог грипа, али и других вируса који могу изазвати велике епидемије. Готово цео радни век провео је у Институт за вирусологију, серуме и вакцине „Торлак”, а до ове здравствене установе стигао је на необичан начин: преко стипендије коју му је платио дома здравља у Осијеку.

– Специјализацију сам завршио у Београду, по посебном одобрењу хрватске владе. На „Торлак” сам дошао као готов специјалиста – каже др Петровић.

Рођен је 1935. године у Трстенику, додаје, на западној Морави. У основну школу је ишао у селу Адровцу, крај Алексинца, одакле му је био отац, а за време окупације током Другог светског рата школовао се свуда помало: прво у Врњачкој Бањи, па у Четвртој мушкој гимназији у Београду, па годину дана у Ћуприји и последња три разреда гимназије у родном Трстенику. Завршио је Медицински факултет у Београду, али, каже, нико није хтео да му да стипендију, па је почео да ради у дому здравља у Осијеку. Признаје да није било увек лако, нарочито на почетку.

– Када сам 1960. године стигао у Осијек, директор дома здравља је био Јеврејин, Ђула Шозбергер. Послао ме  је кадровику, који је био „бог и батина”, да предам радну књижицу са општине Савски венац и диплому на ћирилици. Кадровик ми је казао: „Онај Жидов довукао још једног Србина” и у лице ми је рекао да ће ми у Хрватској бити лепо само док не пукне прва пушка – присећа се наш саговорник.

Желео да буде микробиолог

У Осијеку је доктор остао шест и по година, а како се на специјализацији истакао марљивошћу и квалитетом, преко конкурса је 1968. године примљен у Институт за серуме и вакцине.

– Иако сам желео да будем микробиолог, тадашњи директор ме је усмерио на вакцине, јер је желео да зна колико и коме вакцине које су отишле са „Торлака” у свет користе и да ли некоме шкоде. Тада је „Торлак” радио пуном паром, било је то његово „златно доба”, са око 500 запослених... Производиле су се класичне вакцине против туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе, коњски и други серуми, а од 1963. године и против грипа. „Торлак” је био призната и позната кућа широм Европе и целог света, а данас је његов значај много мањи. Наука иде даље, освајају се нове вакцине против хепатитиса Бе, хемофилус инфлуенце Бе – каже др Петровић.

Наш саговорник је од државе добио признање за активно учествовање у искорењивању дечје парализе, велики допринос дао је у сузбијању епидемије хонгконшког грипа и малих богиња, али је био један од активних учесника у борби са великим богињама.

Питамо има ли значајнијег догађаја у његовом професионалном животу од епидемије великих богиња?

– Најризичнији је сигурно био, а и веома значајан. Тада смо победили једну тешку заразну болест. Били смо једина и последња земља у Европи и свету у којој се појавила епидемија великих богиња. Битка против вариоле је почела око 15. марта 1972. године, али је сама епидемијама почела месец дана раније, али у том часу то нико није знао, сем оних који су у Ђаковици лечили оболеле – присећа се наш саговорник.

Његов задатак је био важан у ланцу откривања вируса. Одлазио је у жариште епидемије и од болесника узимао материјал за лабораторијске анализе. Заједно са својим колегама, др Радосавом Бошковић и др Јулијаном Пецић –Лулом, видео је скоро 90 одсто оболелих.

– Нисмо носили никакве скафандере, како је касније приказивано у филму. Имали смо обичан мантил, капу, маску, рукавице... Био сам у Ђаковици, у епицентру епидемије, од болесника са коже скалпелом сам скидао узорак за анализе... Мој шеф, др Бошковић, узео је први узорак, који је отклонио све сумње са чиме имамо посла. Ја сам узимао узорке од оболелог војника из Новог Пазара, а његов брат је и проширио вариолу по Београду – сећа се др Петровић.

Паника и болести

Признаје наш саговорник да се и плашио, али, каже, и то је део посла епидемиолога. Било је и оних који су одбили да иду на Косово.

Шта је вариола показала о нама?

– Да смо имали проценат вакцинисаних мањи од законом предвиђеног 85 одсто, да наши доктори нису знали како изгледа вариола и нису сумњали на ову болест, и то је допринело брзом ширењу. Али, показала је и велики ентузијазам здравствених радника широм тадашње Југославије: вакцинисано је укупно 18 милиона становништва за месец и по дана. Сада када је све прошло знамо да за тим није било потребе, али тада у паници, урадили смо тако – додаје наш саговорник.

Пензионерске дане др Петровић проводи на релацији Врњачка Бања –  Београд, али признаје да престоницу воли више.

У Бањи је кућа његових родитеља, воли да прошета, буде неколико дана, а онда правац Београд, у којем има неколико другара, лекара исписника, са којима прича о медицини и свему осталом. Ипак признаје да је када му је пре четири године умрла супруга Нада, дечји лекар, изгубио највернијег слушаоца и пријатеља. Има два сина, Миодрага и Предрага, и четворо унучића: Здравка, Душана, Тијану и Јовану. Са сетом се присећа породичних летовања дуж целе јадранске обале.


Коментари2
64cad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Велибор
Деца генеришу стварање и ширење вируса? Само невакцинисана деца оболевају од морбила? Штетни ефекти вакцина нису наведени у упутству за лек? Не постоје деца која су 100% инвалиди због вакцина? Моје је једно од њих...
Dejan
E moj doktore...mnogo si zastareo. Osim što ne znaš da su vakcine štetne, ti 100% nisi čuo ni da je Zemlja ravna ploča, da je Haarp u Barajevu i da avioni prskaju otrove dok lete..!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља