Вест да је увезен парадајз из Турске на чијој амбалажи пише да „кора није за јело” обишла је Србију и изазвала велику забринутост потрошача. Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде, која је задужена за контролу воћа и поврћа на граници, саопштила је, међутим, да је парадајз који је увезла фирма „Милић агруми” из Београда безбедан и да је прошао све увозне контроле. Огласио се и увозник који тврди да је парадајз потпуно исправан и да је грешком декларација намењена агрумима завршила на овом поврћу.   

Парадајз са спорном декларацију увезен је из Турске 24. марта, и то у количини од 21,7 тона. Грaнични фитoсaнитaрни инспeктoр је после обављених анализа 29. марта дoнeo рeшeњe o дoзвoљeнoм увoзу и стaвљaњу у прoмeт.

Инспектори кажу да су трагом фотографије, објављене на друштвеним мрежама, која је наводно снимљена на Кванташу, проверили увозника, али да на тој пијаци нису пронашли парадајз са етикетом која је изазвала панику међу купцима.  

Начелник фитосанитарне инспекције Предраг Милојевић изјавио је јуче да је „дошло до техничке грешке приликом декларисања”.  

– У питању је техничка грешка увозника при декларисању јер осим парадајза та фирма увози и агруме из Турске, те на декларацијама тог воћа они обично стављају препоруку да кора није за јело – рекао је Милојевић, а преноси Танјуг. Он је додао да увозници морају да воде рачуна да декларације буду у складу са производом и да не доводе у заблуду потрошаче.

Међутим, председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић не верује да је реч о грешци увозника и да сумња да поврће које се продаје ван сезоне садржи супстанце за брже сазревање које могу да буду штетне за људску исхрану.

– Морамо боље да контролишемо увоз и да уведемо додатне анализе – рекао је Паповић.

Министарство трговине јуче је саопштило да је од пoчeткa 2018. гoдинe нa грaничним прeлaзимa узeтo 30 узoрaкa пaрaдajзa схoднo Зaкoну o бeзбeднoсти хрaнe. Свe aнaлизe су пoкaзaлe дa су пoшиљкe бeзбeднe зa људску упoтрeбу. У oвoм пeриoду пaрaдajз je највише увoжeн из Турске, Грчке, Италије, Шпаније...

Професор Михајло Николић са Пољопривредног факултета сматра да су све опције које се у медијима наводе могуће.

– Инспектори тврде да је реч о омашци приликом декларисања, односно замени етикета јер та фирма увози и цитрусе. То би било најбезболније. Друга варијанта која се помиње јесте да је коришћено средство за брзо дозревање парадајза у пластеницима или у складишту. И да је неко потом утврдио да је претерао са количином па је истакао обавештење да кора није за употребу како би се заштитио, али ово је мање вероватно – каже Николић за „Политику”. Он додаје да је парадајз немогуће љуштити, осим када се користи за прераду, док код цитруса кора заиста није за јело јер се користе фунгициди како би заштитили воће од труљења током складиштења.

У Србији је забрањена употреба етрела, препарата који се користи за брзо и уједначено сазревање воћа и поврћа. Ова супстанца може да има озбиљне последице по здравље људи, али већ неколико година стручњаци упозоравају да је поједини произвођачи набављају на црно (и то лошег квалитета) и користе неконтролисано у производњи. Таквим поступком добијају се зрели и наоко лепи производи, изразите боје, али по укусу не личе на „право” поврће и воће.