субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:01

Одлазак Сосијете женерал банке под знаком питања

Упућени кажу да је њихово напуштање Хрватске пре две године почетак реализације стратегије одласка са Балкана. - То што ова банка по профиту није међу прве три у региону, упућени кажу да може да буде мотив централе у Паризу да продају испоставе
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 10.04.2018. у 21:53
(Фото Ж. Јовановић)

Прича која кружи регионом да Сосијете женерал банка напушта земље овог подручја, па и Србију, за централу ове банке у Србији су само гласине које не желе да коментаришу.

– У складу са пословном политиком групе, Сосијете женерал Србија не коментарише гласине на тржишту, одговорили су на питање „Политике”. Додају да су се и раније у јавности појављивале различите гласине везано за стратешке одлуке њихове банкарске групе које су се на крају испоставиле као нетачне.

Вест о продаји банкарског бизниса у чак шест земаља региона – Бугарској, Србији, Македонији, Црној Гори, Молдавији и Албанији, потекла је, иначе из Бугарске. Први је ту информацију емитовао портал „Капитал.бг”, а потом су је пренели многи медији у региону. Према писању тог портала као купац већине актива помиње се мађарска ОТП банка. Првобитно су, наводно, били планирани директни преговори између две банке, али се касније појавила још једна понуда инвестиционог фонда „Аполо глобал” менаџмента.

Интересантно је да је Сосијете женерал групација већ продала своју банку у Хрватској – Сплитску банку – а да је купац била управо ОТП банка. Познаваоци прилика кажу да је њихов одлазак из Хрватске пре две године почетак реализације стратегије одласка са Балкана.

Што се тиче ОТП банке може се рећи да је ова мађарска банка у експанзији, јер је код нас купила Војвођанску банку, која је годинама била у поседу Националне банке Грчке.

Канцеларија Сосијете женерал отворена је у Београду још 1977. године, да би 1991. прерасла у банку, а данас има мрежу од око 100 екпозитура широм земље. У Србији већ годинама шири пословање.

Прошле године купили су готово цео кредитни портфолио бивше Алфа банке након што ју је купила АИК банка, а 2013. године такође кредитни портфолио белгијске КБЦ банке која је отишла са овог тржишта.

То што Сосијете женерал банка у Србији купује кредите других банака и тако повећава свој кредитни портфолио, за стручњаке може и не мора да буде знак да се банка продаје или не продаје. Јер, управо повећањем кредитног портфолија може да се постигне већа продајна цена.

Сосијете женерал банка у Србији у 2016. години по висини зараде била је на петом месту, а у тој години с профитом од 3,6 милијарди динара, постигли су најбољи резултат од како послују у Србији. Иначе, стручњаци кажу да то што банка по профиту није међу прве три и јесте мотив централе у Паризу да прода овдашњу испоставу, па и оне у региону.

Наводно, централа је донела одлуку да се повуче са нестратешких тржишта, односно са тржишта на којима није међу водеће три банке по тржишном уделу. За ово тржиште боре се многе банке, па и највеће групације из региона, а међу прве три су традиционално Интеза банка, Уникредит банка и Рајфајзен банка.

Све испоставе Сосијете женерал групације у региону су профитабилне, али се ради о малим тржиштима на којима се, делом и због високе конкуренције, не постиже очекивана профитабилност за централу.

Иначе, мало који бизнис је последњих година у Србији био „у промету” као што су то банке. Грци су „отуђили” чак три банке – Војвођанску коју је купила ОТП банка, Алфу банку је купила АИК банка, Пиреус банку купила је Директна банка која је пре тога постала власник Крагујевачке банке и Финдоместик банке, Теленор банка још је у преговорима за продају бугарском инвестиционом фонду „Ривер Стикс капитал”, амерички инвестициони фонд купио је испоставу Хипо Алпе Адрија банке и преименовао је у Адико банку, чешка Експо банка купила је кипарску Марфин банку, турска Халк банка Чачанску банку…

За клијенте исти услови

Када банка мења власника за клијенте се ништа не мења, односно они настављају да буду корисници банкарских производа по истим оним условима по којима су и закључили уговор. По Закону о заштити корисника финансијских услуга другачије и не може, јер клијенти не смеју да трпе због продаје банака или зато што банке тргују кредитима између себе. Могу да рачунају на трошак за промену картица које добијају са називом нове банке

 

 


Коментари3
d18e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Igor
Bas tako , dok sam cekao na salteru sa strane je zeni stajao upitnik polu okrenut prema meni , a ja sam iz pomalo neuctivosti i da kazem dosade jer je zena spora u radu procitao upitnik za zaposlene u vezi odlaska banke iz Srbije .
dejan stojanović
ja sam štediša te banke 20 god. Mogu da kažem iz svog iskustva da je jako aljkav rad sa strankama.mnogo puta sam hteo da je napustim ali iz lenjosti i sada primam platu preko njih.
Pera KItic
Odlaze sigurno u narednih godinu dana.Informacija proverena.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља