субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:19

Живот с поклоњеним срцем

Ноћу, када останете сами са собом, док осећате откуцаје срца, питате се неколико хиљада пута: Да ли је могуће? Други човек живи у мени! Осећам га, каже проф. др Душан Шћепановић, којем је пре 12 година у Грацу извршена трансплантација срца
Аутор: Јелена Попадићсреда, 11.04.2018. у 09:13
Породица му је велика подршка: са супругом и унуцима (Фото лична архива)

Неколико година сам осећао да у мени куца туђе срце. Прво сам имао грижу савести јер је неко умро, а ја сам наставио да живим. Међутим, човек мора да схвати да је смрт сасвим нормална појава, као и рађање другог живог бића… Tако започиње причу проф. др Душан Шћепановић, некадашњи директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој улици, 12 година након трансплантације. Прве четири године након операције, како каже, сваке ноћи је размишљао о истом.

– Ноћу, када останете сами са собом, док осећате ударе откуцаја срца, питате се неколико хиљада пута: Да ли је могуће? Други човек живи у мени! Осећам га – прича наш саговорник.

Како каже, имао је обичај да скине одећу и усред ноћи посматра да ли су му руке и ноге отекле због нагомилане воде. Размишљао је о човеку чије је срце добио, каквог је био карактера, како се осећа његова породица, да ли размишљају у чијим грудима куца срце њиховог сина... Због осетљивог психолошког стања пацијента и породице, како каже др Шћепановић, не би смело да се зна коме је припало чије срце. И данас се сећа свих детаља који су претходили операцији која му је спасила живот.

Сећа се звука хеликоптера који слеће на зграду „ЛКХ клинике” у Грацу допремајући ново срце. Иако је о томе причао стотину пута, док нам описује ту сцену очи му се пуне сузама, а глас дрхти. Трансплантација је обављена 6. децембра 2006. године, а седам дана раније напунио је 51 годину.

Када су му лекари саопштили да је његово срце за канту за смеће, било је јасно да је трансплантација једини излаз. Уградњу вештачког срца препоручио је, сада покојни, др Брана Радованчевић, наш лекар који је радио у Хјустону. Упутио је др Шћепановића на клинику у Грацу, јер се трансплантације у Србији тада нису обављале.

Тада је упознао др Андреа Васлера, младог хирурга који му је спасио живот и са којим се касније спријатељио. Уместо уградње вештачког срца, лекари су одлучили да др Шћепановићу дају шансу да настави нормалан живот. Био је идеалан кандидат за трансплантацију.

Десет дана након што је примљен у болницу у Грацу нашли су одговарајућег донора, четрдесетогодишњег Немца који је страдао у саобраћајној несрећи.

У разговору за наш лист др Шћепановић наглашава да је чврсто веровао да ће наставити да живи. Управо се то и десило.

– Вера је кључна ствар за оздрављење. То није обична фраза, већ истина коју морају да знају сви пацијенти. Када су ме одвозили у операциону салу, супруга је почела да плаче, бацила се на мене. Рекао сам јој да није време за растанак и да ћемо се ускоро поново видети – наставља своју причу наш саговорник.

Операција је дуго трајала јер је дошло до обилног унутрашњег крварења, током којег је др Шћепановић изгубио седам-осам литара крви. Био је у коми 18 дана, а након буђења је имао четири одбацивања срца. Два месеца је лежао у болници, али се ипак успешно оправио.

Дочекао је да његови синови Радомир и Вук постану лекари, да се ожене, добију децу. Одмах након оправка чврсто је одлучио да се посвети унапређењу трансплантације у Србији. У разговору за наш лист наглашава да је свестан да не би преживео да није имао новца.

Пре трансплантације продао је кућу и болници уплатио 148.000 евра. Операција и лечење коштали су га 116.000 евра, а остатак новца клиника му је вратила. Девет година после операције, како каже, живео је као подстанар. Држава му није вратила ни један једини динар, иако је реч о интервенцији која се тада није обављала у земљи. Изгубио је чак и судски спор против Републичког фонда за здравствено осигурање.

– Представници овог фонда тада су говорили да је трансплантација безнадежна и прескупа метода. Ја сам доказ да није тако – каже др Шћепановић. Пресађивање срца, како каже, исплати се већ после три године.

Један болнички дан, током којег му је извршена трансплантација, платио је 7.500 евра, док опоравак и припрема за овај захват коштају око 50.000 евра. Његови трошкови су били знатно већи због компликација које су уследиле.

Наш саговорник је, како каже, задовољан јер је држава одлучила да коначно усвоји нови закон о пресађивању органа, као што је јуче објавила „Политика”.  Међутим, наглашава, да му није познато како ће изгледати поменути правни акт, иако је учествовао у јавној расправи која је пре годину и по дана организована. Осим тога, као председник Стручног тима за унапређење трансплантације органа, који је 2013. основао РФЗО, упутио је Министарству здравља и Одбору за здравље и породицу иницијативу за измену важећег Закона о трансплантацији.

Он подсећа да смо прошле године имали рекордан број донора, чак 40, али да је искоришћено само седам срца за трансплантацију.

– Иако имамо обучене кадрове и опремљене болнице, успешан програм транасплантације коче лоша организација и мали број давалаца. Жао ми је што мој дугогогодишњи напор да побољшам ову област још није уродио плодом. О томе причам као хирург, члан првог тима за трансплантацију бубрега код деце и шеф првог тима за трансплантацију коштане сржи код најмлађих. Истовремено, ја сам пацијент који живи већ 12 година са поклоњеним срцем – речи су нашег саговорника који је  2013. године одбранио мастер рад о организацији трансплантације органа у Србији, иако је  дугогодишњи професор Медицинског факултета.

Користи сваку прилику да прича о значају завештања органа, наглашавајући шта би све пропустио да није добио ново срце. Прави продужетак живота, за њега, како каже,  представљају унуци Душан, Сара и Лука, као и жеља да помогне људима саветима, причом и искуством.

Јелена Попадић

Антрфиле

Како унапредити трансплантацију

Др Душан Шћепановић написао је прелиминарни програм „Шта све треба предузети да бисмо унапредили програм трансплантације у Србији” који је послат је на адресу свих значајних установа. Први је предлагао оснивање независне установе Србија трансплант, по угледу на Еуро трансплант, увођење претпостављене сагласности у складу са којом би сви грађани били потенцијални донори, осим оних који се упишу регистар недавалаца. Др Шћепановић је више пута јавно истицао да породица не би смела да оповргне жељу даваоца органа који је током живота потписао донорску картицу. Ове картице би имале правну снагу, а грађани би могли да се упишу на листу давалаца органа код изабраног лекара, приликом пописа становништва, референдума, током подношења захтева за личну карту... Наш саговорник је предложио увођење неке врсте бенефиција за живе доноре, као што су: ослобађање од партиципације, предност на листи за одређене дијагностичке методе, бесплатан паркинг, приоритет приликом преласка границе...

Уз помоћ познатог кардиохирурга др Саше Боровића и његовог брата Владана, експерта за ИТ, осмишљен је електронски регистар давалаца органа и пацијената. Реч је о софтверу који формира ранг-листу кандидата за трансплантацију срца којима налази одговарајућег донора.

Све ове предлоге подржала су многобројна струковна удружења као што су: Биоетичко друштво Србије, Лекарска комора Београда, највећа удружења пацијената на хемодијализи, Форум жена СПС-а... 


Коментари0
ee707
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља