недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
ПРОФЕСИЈА ГЛУМАЦ

Арса и ја смо два света

Скакао сам од среће у Кнез Михаиловој улици када сам чуо да сам добио једну од главних улога у серији „Истине и лажи”, каже Владимир Ковачевић, студент глуме на ФДУ коме је лик Арсенија Арсе Филиповића прва улога у каријери и велика „школа” за оне које ће доћи
Аутор: Љиљана Петровићсреда, 11.04.2018. у 13:15
Владимир Ковачевић (Фото Л. Ковачевић)

Ако гледате популарну серију „Истине и лажи” (Прва ТВ), онда добро знате да је Арса миљеник (млађе) публике. Владимир Ковачевић је студент четврте године Факултета драмских уметности у Београду, али у овој телевизијског причи он је „звезда” средњошколаца у кога су заљубљене његове вршњакиње Софија и Ана.

Да не претерујемо, потврђује и прва слика коју смо угледали пред наш сусрет и званично упознавање поводом 100. епизоде серије „Истине и лажи”. У студију на Новом Београду, где се снима ова серија, која је по гледаности често међу првих пет на листи педесет најгледанијих емисија у дану ,Владимира Ковачевића су многи заустављали у жељи да се фотографишу, и сви су били пуни хвале за његовог Арсу који је момак, син,унук и другар каквог би свако пожелео.

Младом Ковачевићу лик Арсенија Филиповића је прва улога у каријери и велика „школа” за оне које ће доћи.

– Заиста сам срећан – каже. – Већ на трећој години студија понуђен ми је посао који се мерио десетинама епизода. За мене је то био велики залогај. И мислим да сам се добро снашао, иако смо Арса и ја два света. Он је затворен младић, ја нисам и имам много пријатеља. Одрастао сам у новобеоградским блоковима, а он је помало заштићено дете са Сењака.

Како је улетео у ову телевизијску „авантуру”…?

Случајно, каже. Све се брзо одвијало. Глумица Марина Ћосић, којој је добро кренуло (дебитовала је у серији „Убице мог оца”, потом играла и у „Сенкама над Балканом”), обавестила је њега и колеге са класе да се снима серија „Истине и лажи”. Отишао је без великих очекивања на кастинг, допао се и продукцији и редитељима (Михаилу Вукобратовићу, Милану Коњевићу, Предрагу Марковићу), и убрзо добио улогу. Добар део студената из његове класе имао је прилику да игра у овој серији заједно са њим. Марина Ћосић глуми његову девојку Софију. Милан Зарић игра Кизу, дечка који жели да растави Арсу од Софије, а Ђорђе Крећа је Васке, Арсин друг.

Чујемо да је професор, глумац Срђан Карановић задовољан њиховом успехом. – Са професором се често консултујем када имам неку недоумицу и на томе сам му јако захвалан!

Прича нам и како му је продуцент Миша Илић саопштио да је добио улогу. „Владимире, ви сте? Добили сте улогу...”. Десет секунди није знао шта да каже. „Не радујете се?!”, зачуђено га је питао продуцент. Када је дошао к себи од среће је скакао у Кнез Михаиловој улици. Прича како није мала ствар да већ на трећој години факултета, у 22. години, добијете једну од главних улога. Сценаристи развијају причу о породицама Филиповић и Исидоровић тако и да ће његов Арса убудуће бити много активнији.

Засад се труди да остане оно што јесте, цени добар однос са колегама, својом публиком, а и вредан је, амбициозан и спреман да и даље напредује.

– Арсо, Арсо ти си добар – стидљиво му се обраћа један дечак. –Много те волим. Да ли могу да се сликам са тобом?

– Како се зовеш?

– Огњен.

– Дођи, Огњене.

Тог дана се снимала нова епизода и већ се ближило време за његов излазак на „сцену”. Човек из технике је младом глумцу ставио мали црни апарат у задњи џеп панталона и фластером причврстио бубицу на његовом телу. То је Ковачевић кроз шалу прокоментарисао: – Сада ће сви моћи да слушају наш интервју.

Био је он и добар спортиста. Од четврте године ишао је на пливање, а до осамнаесте играо је ватерполо за Таш и Партизан. Много времена проводио је на Ташмајдану и са клубом освајао медаље на такмичењима по Србији.

Али...

Уз подршку родитеља уписао је глуму на ФДУ. Његови су инжењери и стоматолози. Пријемни испит положио је из првог покушаја, представио се као Јеротије из „Сумњивог лица”, говорио је стихове из песме „Грех” Душка Трифуновића, имитирао Јосифа Татића, Кристијана Голубовића...

– Имитација је била моја најјача карта. Најбоље имитирам Владу Георгиева и Ацу Лукаса. Да имамо мало више времена, слатко бих вас насмејао.

Поново причамо о серији „Истине и лажи”...

Каже да су већ добро одмакли, темпо је јак: од јула до сада снимили су 130. епизода. После дужег времена, добио је седам слободних дана и почео да чита роман „Чудо у Поскоковој Драги” Анте Томића.

На крају нам је рекао како му је циљ да у року заврши факултет а велика жеља да на филму или ТВ одигра лик неког пливача или ватерполисте.


Коментари0
ad560
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља