Пен­зи­о­не­ри из Ни­ша не­дав­но су до­би­ли пр­ви днев­ни бо­ра­вак за ста­ри­је. Клуб се на­ла­зи на Оби­ли­ће­вом вен­цу, на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Ме­ди­ја­на, и у ње­му мо­же да бо­ра­ви од 80 до 120 ко­ри­сни­ка у то­ку да­на. Ка­ко на­ја­вљу­ју над­ле­жни, за са­да ће ра­ди­ти јед­но­крат­но. Се­ни­ор­ски ку­так се про­сти­ре на пе­де­се­так ква­дра­та, на два ни­воа. У адап­та­ци­ју и об­но­ву ло­ка­ла уло­же­но је око 400.000 ди­на­ра, што из град­ске ка­се, што из сред­ста­ва та­мо­шњег Са­ве­за пен­зи­о­не­ра. Овај клуб је отво­рен у ор­га­ни­за­ци­ји Цен­тра за со­ци­јал­ни рад „Све­ти Са­ва” у Ни­шу. 

– Днев­ни бо­ра­вак за ста­ри­је и осо­бе с ин­ва­ли­ди­те­том је пр­ви цен­тар тог ти­па у на­шем гра­ду. У ње­му ра­ди је­дан рад­ник, та­ко­зва­ни ани­ма­тор оку­па­ци­о­не те­ра­пи­је, ко­ји је на услу­зи свим ко­ри­сни­ци­ма. Се­ни­о­ри ту мо­гу да по­пи­ју пи­ће, да се дру­же, а уско­ро ће у клу­бу би­ти ор­га­ни­зо­ва­но и ме­ре­ње крв­ног при­ти­ска и ни­воа ше­ће­ра у кр­ви – на­бра­ја Зо­ран Јо­вић, ди­рек­тор Цен­тра за со­ци­јал­ни рад у Ни­шу, и под­се­ћа да се на гор­њем спра­ту објек­та на­ла­зи ку­так са шест-се­дам ра­чу­на­ра. За све за­ин­те­ре­со­ва­не пен­зи­о­не­ре, ка­ко на­ја­вљу­ју над­ле­жни, у овом бо­рав­ку ће бла­го­вре­ме­но би­ти ор­га­ни­зо­ва­не и обу­ке за рад на ком­пју­те­ри­ма.

– Удру­же­ње пен­зи­о­не­ра ће би­ти за­ду­же­но за об­у­ча­ва­ње, а ко­ли­ко смо чу­ли, већ има се­дам­де­се­так за­ин­те­ре­со­ва­них се­ни­о­ра за кур­се­ве. Мно­ги од њих су жељ­ни да што пре са­вла­да­ју тех­ни­ке на ра­чу­на­ри­ма, због ин­тер­не­та и про­гра­ма као што је „скајп” – до­да­је Јо­вић. 

Овај днев­ни бо­ра­вак је­сте пр­ви, али не и по­след­њи ку­так тог ти­па за се­ни­о­ре у Ни­шу. Стра­те­ги­ја гра­да је да сва­ка од пет ни­шких оп­шти­на до­би­је по је­дан цен­тар за ста­ри­је јер у гра­ду на Ни­ша­ви жи­ви око 57.000 пен­зи­о­не­ра свих ка­те­го­ри­ја. 

– И у оста­лим оп­шти­на­ма ће си­гур­но би­ти отво­ре­ни та­кви днев­ни бо­рав­ци, са­мо је пи­та­ње вре­ме­на. За то ни­су про­блем сред­ства, већ ло­ка­ли. Град Ниш их има још у свом вла­сни­штву, али је пи­та­ње да ли је не­ки та­кав ло­кал до­сту­пан за гра­ђа­не на не­кој дру­гој оп­шти­ни. За­то смо упу­ти­ли зах­тев Упра­ви за имо­ви­ну да нам про­сле­ди спи­ско­ве свих ло­ка­ла ко­ји су у вла­сни­штву гра­да да би­смо зна­ли чи­ме мо­же­мо да рас­по­ла­же­мо и ко­ји од ло­ка­ла мо­же да се ко­ри­сти као клуб за ста­ре – об­ја­шња­ва ди­рек­тор Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, до­да­ју­ћи да је та­кав „сме­штај” сви­ма ис­пла­тив, и гра­ђа­ни­ма јер до­би­ја­ју свој ку­так, а и цен­тру јер за ло­кал не­ма за­куп­ни­не, већ се са­мо пла­ћа­ју ре­жиј­ски тро­шко­ви.  

Већ три го­ди­не у окви­ру Цен­тра за со­ци­јал­ни град функ­ци­о­ни­ше ин­те­гри­са­ни сер­вис за ста­ра и ин­ва­лид­на ли­ца, у са­рад­њи с до­мом здра­вља. Цен­тар је за­ду­жен за пру­жа­ње не­ме­ди­цин­ских услу­га – прав­не по­мо­ћи, пси­хо­со­ци­јал­не по­др­шке, за­нат­ских и услу­га ге­рон­то­до­ма­ћи­ца... При сер­ви­су по­сто­је и мо­бил­не еки­пе ко­је оби­ла­зе ста­ре и те­же по­крет­не ко­ри­сни­ке, али и оне ко­ји су за­ви­сни од ту­ђе не­ге и по­мо­ћи. Њи­ма на услу­зи је ком­плет­на ме­ди­цин­ска еки­па ко­ја их оби­ла­зи бар два пу­та не­дељ­но, по­ред рад­ни­ка из та­мо­шњег цен­тра за со­ци­јал­ни рад.  

– Ко­ри­сни­ка услу­ге по­моћ у ку­ћи тре­нут­но има 843, а њих оп­слу­жу­ју три ге­рон­то­до­ма­ћи­це. Ста­ри­ма су на рас­по­ла­га­њу и пси­хо­лог, прав­ник, со­ци­јал­ни рад­ник... – на­бра­ја ди­рек­тор ни­шког Цен­тра за со­ци­јал­ни рад. 

Важно je и достојанство

На отварању клуба за старије у Нишу био је и министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић, који је истакао да постојање таквих центара представља вид друштвеног стандарда за пензионере.

– Њима је најважније да имају редовну пензију и да она расте. Међутим, поред пензије, и људско достојанство је битно. Људи морају да имају место где ће да се окупе, да се друже – поручио је Кркобабић и подсетио на то да клубови за старије представљају основ за покретање радионица у којима грађани могу да се баве оним што их занима.