среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Надокнадом за пластичне флаше до корисног отпада

Рециклери су кренули у акцију, састали су се са министром екологије Гораном Триваном и предложили да се стаклене и ПЕТ боце као и лименке откупљују од сакупљача
Аутор: Славица Ступарушићсреда, 11.04.2018. у 22:00
Неке од наших фабрика за рециклажу принуђене су да увозе сировину за прераду (Фото Д. Јевремовић)

Бачене празне амбалаже све је више, а према неким проценама у Србије годишње на дивљим и званичним депонијама заврши око 50.000 тона пластичне, такозване ПЕТ амбалаже. За то време српске фабрике за рециклажу због мањка амбалажног отпада и недостатка сировина увозе отпад из земаља у окружењу. Да би се проблем превазишао, представници Српске асоцијације рециклера амбалажног отпада састали су се са министром заштите животне средине Гораном Триваном и тражили конкретне потезе државе.

Прво што су поменули јесте израда студије о увођењу депозитног система за ПЕТ амбалажу, стаклене боце и лименке, како би се сагледале могућности и трошкови његове примене. У преводу, то значи плаћање за испражњене боце и лименке које се врате у трговину. У суседним земљама показало се да новац, ма како мали био, мотивише људе да свој амбалажни отпад сакупе и предају на рециклажу. У просеку, државе Европе које имају овакав систем, по речима Кристине Цвејанов, председнице Асоцијације, сакупе и рециклирају 90 одсто стаклених и пластичних боца и лименки.

Да код нас већ постоје они који су открили корист од лименки, показују огласне странице на интернету, у којима се нуди 200 алуминијумских лименки за 900 динара. Додуше, оне не завршавају код рециклера, већ се од њих склапају соларни колектори за грејање станова које је неки иноватор пре две-три године ставио у службу штедње енергије – када има сунца.

Увођење депозита у Србији, сматрају предлагачи нових акција и прописа, помогло би да се развије индустрија рециклаже, а загађење околине било би неупоредиво мање. Такође је указано на потребу да се што пре унапреди контрола управљања амбалажним отпадом због ефикасније примене принципа „загађивач плаћа”.

– Законска обавеза свих привредних субјеката који на тржиште стављају производе упаковане у амбалажу јесте да обезбеде њено поновно искоришћење и рециклажу и тиме смање штету која настаје одлагањем амбалажног отпада у животну средину. Међутим, накнада за амбалажу коју фирме „загађивачи” плаћају, према мишљењу рециклера, много је мања од реалних трошкова сакупљања, а контроле пријављених количина амбалаже на основу којих се плаћа накнада готово да нема – објашњава Цвејановићева.

Према подацима Асоцијације, просечна висина посебне накнаде у Србији за тону амбалаже која загађује околину је само 22,8 евра по тони, што је вишеструко мање у односу на земље у региону (Хрватска рачуна 45 евра по тони, Бугарска 60, а Румунија 156 евра по тони). Рециклери сматрају да би већа накнада за амбалажу и боља контрола пријављених количина допринеле дугорочном развоју система управљања амбалажним отпадом и испуњењу амбициозног циља да се у Србији до 2030. године 70 одсто укупног отпада преради.

Према сада важећем Закону о управљању отпадом прописано је да се искоришћена амбалажа одлаже на депонију само ако не постоји друго решење за њен третман. То значи да се отпад пре одлагања мора разврстати и из њега издвојити све што има употребну вредност. Према подацима Агенције за животну средину, мање од један одсто укупног отпада који сакупе комунална предузећа оде у фабрике за рециклажу. То је један од највећих проблема на које указују рециклери.

Звучи парадоксално да су, упркос чињеници да су током целе године шуме, травњаци, реке и приобаље засути боцама, конзервама, стаклом и кесама, наше фабрике за рециклажу због недовољно развијеног система сакупљања амбалажног отпада приморане да увозе отпад из земаља у окружењу. Истовремено, има доста случајева да непрерађени отпад без икаквих ограничења буде извезен из Србије, јер се за њега добију „добре паре”. Зато је Српска асоцијација рециклера амбалажног отпада затражила од министра Тривана поштовање процедура приликом извоза сировине неопходне за њихове погоне и машине.

– Министар је пажљиво саслушао наше предлоге, што улива наду да смо на добром путу да нађемо решење проблема, како Србија, због тога што не рециклирамо свој отпад, не би годишње губила више од 50 милиона евра – истакао је Михаил Матески, председник управног одбора Асоцијације.


Коментари11
6ad1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Paun
Neverovatno,kako je u Srbij8 sve komplikovano.Cemu izmišljanje tople vode,kad u susedstvu postoje resenja koja godinama savršeno funkcioniraju.Primetice u Hrvatskoj za svaku vraćenu flašu koja se razvrstava kod povrata u bilo koji Market u tri vreće ovisno o tipu ambalaže (staklo,limenka,plastika) na blagajni dobije naknada od pola kune po flasi i priča završena .Na javnim površinama nigde vise takve ostavljene i bačene ambalaže.Jasno da tome prethodi rad Ministarstva ,da obaveze proizvođače i trgovce na prijem takve ambalaže i financijsku naknadu za taj rad.A sve to Ministarstvo treba samo da kopira od zemalja koji to godinama uspesno rade.
Dragan Jovic
Nama je sve problem Da se cudis pored toga sto ima gde da se vidi kako se radi i od koga da se sve prepise besplatno Izmisljamo rupu na saksiji Zasto kao prvo nema kontejnera za papir, staklo, metal, plastiku sve posebno I obaveze da se tako koriste Te nesrecne kese mogu li tako da se rese ili ih treba zabraniti Ma sve je uzelo maha u novcu i svuda samo pare i pare a za djubre ko te pita I ova nekakva inicijativa mi lici na to da neko zaradi pare konkretno nekom se namesta posao o od ciscenja djubreta nece biti nista Ma tuga jedna
Alisa
Sta radi Ministar za ekologiju kad drugi moraju da predlazu tako ocigledno resenje?
zivka zivic
zivim na Banjici, veliko naselje koje ima samo na jednom mestu kontejnere za reciklazu! bez kontejnera za staklo. ja skupljam pvc otpad i nosim u kontejner, ali iskreno sumnjam da taj otpad zavrsava tamo gde treba. Staklo nosim 5 stanica gradskog prevoza da bih ga stavila u kontejner za reciklazu. to pokazuje koliko drzava ozbiljno razmislja o zastiti zivotne sredine.
Zorka Papadopolos
U Bgd, kod Palilulske pijace, na mestu gde se Majora Ilica `uliva' u 27. marta, postavljeni su kontejneri za plastiku, papir, metal, staklo. Da bi do njih stigla, prolazim pored kontejnera za `ostatak' djubreta (posto su plastika, papir, metal i staklo odvojeni). U tim kontejnerima je skoro svakog dana brdo plastike, ocigledno ambalaze iz prodavnica. NIKO ne kontrolise koriscenje kontejnera! Bez kontrole, i kazni, samo se `entuzijasti', da ne kazem budale, drze pravila.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља