среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.04.2018. у 21:52 Горан Весић
БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

Да мост „Газела” добије име Бранка Пешића

(Фото П. Мирковић)

Сутра ће бити седам година од када је овај свет напустио Брана Црнчевић. Књижевник, афористичар, новинар, сценариста, политичар, али више од свега хроничар тешког времена у коме смо живели и сведок историје.

Пре више од два месеца, 4. фебруара, обележили смо 32 године од смрти легендарног градоначелника Београда Бранка Пешића. За време његовог мандата отворена је „Газела”, саграђена „Београђанка”, започет је „Прокоп” и изграђено више од 20.000 станова. Живот је спојио ова два изузетна човека, различитих идеологија и друштвеног статуса, градоначелника од чије популарности је зазирао и Тито, и дисидента критичног према власти коју је Бранко представљао. Он је знао да градоначелник метрополе какав је Београд мора да буде образована особа која осећа дух града.

Другачије не би био достојан славних претходника, београдских градоначелника Аћима Чумића, Владана Ђорђевића, Михаила Богићевића, Светомира Николајевића, Николе Пашића, Љубомира Давидовића, Косте Куманудија, Милоша Савчића или Владе Илића. Бранко је градио мостове, станове и путеве, али је знао да су Београд и кафане, и позоришта, и реке, и уметност и спорт. Брани је дружење са Бранком пружало заштиту да може да пише и говори шта жели, а Бранку могућност да чује шта мисле Београђани који нису на партијским састанцима.

„Моје пријатељство са Бранком Пешићем било је лепо и узбудљиво. Умео је да ме штити пред својим партијским пајташима, а ја сам га бранио од своје братије која је веровала да дружење са Бранком умањује мој ј....и дисидентски и националистички углед. Његови и моји саборци никада се нису много волели”, записао је касније Брана Црнчевић у „Књигу задушница”.

„Није Бранку падало на памет да живот у Земуну замени животом у Београду. Живео је у породичној кући. Бранкови родитељи били су добри људи. Отац Мита некада је био познати земунски бирташ, а Бранкова мати Анка гајила је прелепе руже. Држала је тезгу на земунској пијаци и Земунци су могли да виде градоначелника Београда како предано, синовљевски, допрема мама-Анкину робу на пијацу. Бранко није наговарао родитељку да свој живот саобрази према његовом чину”, писао је Црнчевић о Бранковој скромности. Однос Пешића и Црнчевића можда најбоље описује прича о рођендану Александра Ранковића, некада другог човека Југославије, а тада већ дисидента.

„Сигуран сам да је Бранко мене изабрао са свог штићеника, јер нам у то доба није било дано да бирамо заштитнике. Ево сусрета који је обележио наше пријатељство, мени увек корисно, а њему најчешће штетно.” Брану су на улици покупили пријатељи Александра Ранковића, тада већ смењеног бившег потпредседника Југославије, и позвали га да са њима крене на његов рођендан. Није га требало два пута наговарати и нашао се на рођенданском слављу. „Запио сам се, и као што је ред, оговарао сам Броза не само због тога што је одбацио Леку”, писао је Брана о овом случају.

„Сутрадан, негде око подне, Бранко Пешић је послао по мене. Срели смо се у његовом кабинету. Када сам присео, Бранко је из сефа извадио трофејни револвер. Окренуо је дршку према мени, а цев према себи. ’Уби ме као човека, што ме мрцвариш’, рекао је оштро. Не знам да ли су Лекини прислушкивали Броза, али било ми је јасно да је Лека под надзором. Под мерама, како би рекли професионалци. Питао сам, кобајаги изненађен, о чему се ради. ’Другови питају’, процедио је Бранко, ’ко си ти. Виђаш се са Ђиласом, а сада ето идеш код Леке на рођендан. Шта си ти, официр за везу?’

Рекао сам Бранку да је Ђилас био Титов идеолог, а Лека нека врста његовог заменика. Додао сам да Бранко зна колико волим Тита, и да ми тешко пада што су га Ђида и Лека разочарали. Прича се да су се обојица покварили. Сад ја идем по кућама, поправљам их, чврсто решен да их, будем ли успео, вратим Титу.

’То да кажем друговима’, упитао је Бранко смејући се, ’стварно си зајебан човек, иди ти у...’. Вратио је свој револвер у сеф. И тако ја нисам убио Бранка, а он ме је, сигуран сам, одбранио од забринутих другова.”

„Ја сам Београђанин и морам бити оперисан у Београду”, рекао је Пешић Црнчевићу када га је у име пријатеља наговарао да оперише срце у Хјустону.

„Тврдоглави градоначелник Београда разумео је пристанак на операцију у Хјустону као лични пораз. Другима је помогао да оду у Хјустон, себи то није могао да дозволи. Поверио је своје срце Београду, верујући у моћ свог града. После операције му је позлило. Носили су га доцније у Немачку на додатно лечење које није успело. Вратили су га сићушног и уморног да премине у својој родној кући. Занимљиви живот Бранка Пешића скратили су шећер, срце и Београд који није хтео да га разочара. Био је доследан до смрти и преко њених равнодушних граница”, описао је Црнчевић његове последње дане.

Прича о Бранку и Брани говори нам зашто је Београд велики град. О величини која се не огледа само у грађевинама, већ у духу, култури и различитостима. Зато је Београд светионик Балкана, највећи град, културна и економска престоница. Бранко је један од оних који су га направили таквим. Зато, најмање што заслужује јесте да, осим скромне улице у Земуну која носи име Бранка Пешића, и „Газела”, његов мост, добије име по свом градитељу. Бранку Пешићу ова почаст не треба јер се за живота изборио за заслужено место у историји. Потребна је нама да докажемо да смо достојни и захвални за оно што је урадио.

Коментари16
ea0db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Забрана
Бранку Пешићу, да је данас жив, сигурно не би пало на памет да руши Стари савски мост и тобож га премешта узводно код Топлане, правећи тиме свакодневне собраћајне колапсе све док градња новог моста не буде завршена (најмање 2-3 године). Зато ова данашња власт не заслужује ни да помене име Бранка Пешића, а камоли да мења име "Газели".
Ivan
Onda bi imali dva Brankova mosta. I kada neko kaze idem da se bacim sa Brankovog mosta nece se znati sa kojeg hoce da se baci. Bolje da se nekoj ulici da ime Branka Pesica . Npr Gospodara Vucica moze da se preimenuje.
Zoki
Zaludan čovek, nema preča posla. Sve novoizgrađeno, za njegovog mandata, se raspada.
Predrag
Ne menjati, nego dodavati. Postoje dve opcije. Prva: kada dodju ,,novi'', ruši se, čupa, preimenuje itd. jer šta je bilo pre to ništa ne valja. I tako svaki put. Druga opcija je: Dodati novo, a stare trgove, spomenike i sl. ne dirati, jer su oni, kao i danas sve što stvaramo, simbol jednog vremena, jedne epohe. Koja, kao svaka druga, ima i dobre i loše strane. Sa kontinuitetom očuvanja i proučavanja tih delova našeg puta, deca mogu da uče šta je to što je bilo dobro i loše u svakoj epohi, a nacija postaje mudrija.
Nenad
Malo preporuka za Vas, po mom misljenju, razuman i pametan komentar, je najbolja potvrda nasih vrednosti i sklonosti ka: rusenju, cupanju i preimenjavanju. Izgubljenu bitku vodite, Predraze. Vole Srbi vojsku i policiju, vole silu. I visoko obrazovanje u Singidunumu. Ja, koji sam odrastao i proziveo prvih 25 godina u BG, kada se danas vratim u svoj rodni grad, posle skoro 30 godina pecalbovanja, ne znam gde je polovina ulica. Onda mi novokompovni kazu: "Boze, kako ne znate komsija, pa to Vam je trg na uglu ulica Jelene Karleuse i Cece Raznatovic, gde je onaj veliki spomenik Velikom Vodji." I ja se onda, tako posramljen, latim mobilnog i ucukam u GPS: Trg Neznanog Junaka. A odgovor mi stize: Svi junaci u Srbiji su znani. Onda lista junaka, birajte trg: Musa Kesedzija, General Franjo Tudjman, Predsednik Broz, ideolozi Kidric i Kardelj, policajci Djido i Rankovic, otac nacije Slobo, nerazdvojni par Marko i Tref, Don Milo... I tako se ja odlucim za aerodrom, pre vremena. Najsigurnije je to.
Mika Aba
Ja cenim Branka Pesica, ali most Gazela vec ima ime. Zove se Gazela!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља