уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:36

Бесплатно замрзавање јајних ћелија, већа шанса за трудноћу

Од следећег месеца парови који учествују у процесу вантелесне оплодње моћи ће о трошку државе да сачувају репродуктивни материјал за евентуални нови покушај
Аутор: Ј. Попадићчетвртак, 12.04.2018. у 21:22
Нови поступак чувања материјала на ГАК-у смањиће трошкове здравственом фонду (Фото Пиксабеј)

Клиника за гинекологију и акушерство у Вишеградској улици спремна је за поступке замрзавања репродуктивних ћелија о трошку државе, каже за наш лист проф. др Александар Стефановић, директор ове установе.

Наш саговорник подсећа да је стопа настанка трудноћа из замрзнутих ембриона веома висока, а на клиници у Вишеградској улици износи око 70 одсто. До сада су парови којима је држава плаћала вантелесну оплодњу сами финансирали замрзавање, што је коштало најмање 50.000 динара.

Многи од њих нису имали новца па су потписивали допуштење да њихови преостали ембриону буду уништени.

– Наши лекари наставиће да раде свој посао као и до сада, али ће пацијенти осетити велико олакшање, финансијско и психичко. Наша клиника има савремену опрему за замрзавање, као и за брзо замрзавање, такозвану витрификацију, у складу са европским стандардима. Чуваћемо вишак ембриона или ћелије, добијене током једног циклуса стимулације и оставити их за следећи покушај, или чак за следећу трудноћу. На тај начин шанса за успех вантелесне оплодње вишеструко се увећава, јер парови имају мањи страх од неуспеха. Знају да имају резерву за следећи пут – објаснио је др Стефановић, уз напомену да успех зависи и од степена стреса којем су изложени партнери.

У изузетним случајевима, како каже наш саговорник, моћи ће да буду замрзнуте и репродуктивне ћелије (сперматозоиди и јајне ћелије), као и ткива јајника и тестиса.

Вантелесну оплодњу је могуће обавити у пет државних и 11 приватних клиника. Током прва три месеца ове године држава је платила вантелесну оплодњу за 886 парова, а прошле године за 3.500 партнера. Већина ових клиника има опрему за замрзавање репродуктивних ћелија.

Замрзнути ембриони чувају се пет година, а уколико парови то желе, могу потписати сагласност да њихови ембриони буду замрзнути још пет година.

Сандра Јовановић, председница удружења „Шанса за родитељство”, у разговору за наш лист каже да је њихово удружење неколико пута затражило од државе да финансира замрзавање репродуктивног материјала.

– На овај начин и држава ће уштедети новац јер пар неће морати да пролази кроз цео процес вантелесне оплодње, неће морати да финансира хормонске лекове које жена мора да пије, већ само трансфер ембриона, што кошта много мање него целокупан поступак – каже наша саговорница.

Она је подсетила да поступак вантелесне оплодње подразумева стимулацију жене хормонским лековима, аспирацију, која подразумева вађење јајних ћелија формираних у једном циклусу, оплођење ћелија у лабораторијским условима и трансфер ембриона у материцу.

Наша саговорница подсећа да се држава обавезала да оснује прву банку репродуктивних ћелија и ембриона, што је утврђено Законом о поступцима биомедицински потпомогнуте оплодње, усвојеном пре годину дана.

Прва банка требало би да буде основана управо на клиници у Вишеградској улици. На тај начин ће особе које немају партнера или немају сопствене репродуктивне ћелије моћи да постану родитељи захваљујући донираним ћелијама.

Др Александар Стефановић каже да се нада да ће ова банка ускоро заживети јер је реч о још једној мери за повећање наталитета. Држава је, подсећа наш саговорник, недавно почела да финансира трећи покушај вантелесне оплодње, а право на бесплатну ВТО имају жене са највише 42 године живота.

До новембра правилници о првој банци репродуктивних ћелија

У наредних осам месеци требало би да буду израђени правилници који ће прецизирати начин узимања донираних ћелија и функционисање прве банке репродуктивних ћелија. Тада ће највероватније бити познато када ће ова установа почети да ради.

Оснивање банке вишеструко је значајно, каже Сандра Јовановић из удружења „Шанса за родитељство”, јер ће бити омогућени складиштење и дистрибуција ћелија и ембриона, укључујући увоз и извоз ћелија.

Стручњаци запослени у банци мораће да изврше избор, тестирање и процену свих давалаца репродуктивних ћелија.

Нова правила подразумеваће анонимну донацију, што значи да примаоци неће имати податке о даваоцима, што је пракса и у свету.

– Веома је битна добра контрола донираног репродуктивног материјала, јер је велики број људи којима је потребна помоћ. Све се мора спроводити по строго дефинисаним правилима како би се спречила трговина репродуктивним материјалом, што је строго забрањено – каже Јовановићева, напомињући да велики број парова који немају репродуктивне ћелије одлази на приватне клинике у Грчку или Чешку како би покушали да добију потомство. На тај начин ови људи имају велике трошкове, а истовремено се из Србије одлива и велика количина новца.


Коментари0
13578
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља