понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 14. АПРИЛА

Прогрес 21. века је шупља и опасна варка

петак, 13.04.2018. у 15:29
Даша Дрндић (Фото Твртко Марас)

ИНТЕРВЈУ

Данас Београд видим као град који дише, нажалост, слично као и Загреб. С малом, не нарочито гласном и ефектном, опозицијом и бучном, неартикулисаном и примитивном десницом, са много путера на глави, каже књижевница Даша Дрндић

Многи Београђани познају књижевницу Дашу Дрндић која је у овом граду живела готово четири деценије и била је знана као ауторка радио-драма, драматург на Радио Београду, ТВ уредница драмског програма и књижевна преводитељка. У нека лоша времена Даша Дрндић се преселила у Ријеку где на Филозофском факултету предаје британску књижевност и креативно писање. Пажњу критике привукли су њени романи из касних деведесетих (Умирање у Торонту, Април у Берлину, Doppelgänger) у којима су се мешали документи и фикција, историја и несрећа, љубав и заборав. Њен роман Sonnenschein, у којем се сусрећу Јевреји и деца одгајана да буду нацисти, као и они који вечно желе да остану по страни, добио је у Енглеској награду Индепендент за најбољу страну књигу за 2013. годину и награду Киклоп у Пули. Са новијим романом Belladonna Даша Дрндић је ових дана ушла у најужи избор за престижну европску награду Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) која се додељује сваке године у Лондону.

Бојан Муњин

АУТОСТОПЕРСКИ СУСРЕТИ СА САМИМ СОБОМ
Луди Енглез

Последњи дани Тимотија Џона Бајфорда били су веома тешки. Десетак година био је везан за кревет а неговала га је Зорица Живановић, његова последња жена. Непрестано је бивао под температуром од четрдесет степени, а она би му пуштала Хендла кога је много волео... температура би одмах пала неколико степени... Лекарка није могла да верује да су душа и ужитак најбољи медикамент за све болести

Тимоти Џон Бајфорд (Фото Светлана Дингарац)

Први пут смо се сусрели на скупу о екологији у Регионалном центру за заштиту животне средине. Били су то дани кад се и код нас почела будити свест о природи и њеном очувању. Било је то јутро у коме је ретко ко знао шта значи реч – екологија! У свету њено значење је нарастало, а код нас је била још под великим велом сумње. Једном кад су полицајци дошли код нас у шуму и питали чиме се бавим, ја сам им одговорио „екологијом“. Они су подвикнули: „Е, то... то... то плаћају службеници ЦИА.“ Знајући његов телевизијски рад пришао сам му и представио се. Одмах смо један код другог препознали одговорност за шуме, потоке, планине... У истом тренутку обојица смо узвикнули – Свест или гест!

Договорили смо се да се сутрадан нађемо у стану код моје пријатељице у три по подне. Дан је брзо прошао. У пет до три огласило се звоно интерфона: „Овде Тимоти Џон Бајфорд! Могу ли да уђем пет минута раније јер дува јак ветар и пада киша? Већ петнаест минута мрзнем се напољу.“ Наравно, упадај... одговорио сам му. Али нисам могао дa верујем да постоји човек са таквим поштовањем према космичкој прецизности. А то су време и личност. А онда је уследио још један неконвенционалан потез. Замолио је да изује ципеле и навуче још једне чарапе које је извукао из џепа сакоа, јер мора да чува табане. Рекао је да се испод њих налазе сви одговори, само је нужно да се покренемо.

Божидар Мандић

МУЗИКА
Из Дебисијеве кутије

Покушавамо да освежимо и сомборски и српски музички подијум новим лицима, новим делима, новим концертним просторима, новим дизајном, али се такође ослањамо и на традицију фестивала: „Од јуче – ка сутра“, каже пијанисткиња Лидија Бизјак поводом фестивала Сомус

Лидија Бизјак: Сомус се отвара за млађе и мање познате композиторе (Фото: Marco Borggreve)

Млада пијанисткиња Лидија Бизјак, заједно са сестром Сањом, већ две деценије је једно од веома поштованих и тражених имена на музичкој сцени Француске. Србија памти њене дечије успехе као и не тако честе, али увек програмски атрактивне и интерпретативно врхунске наступе у домовини. Неколико година уназад, средином априла, увек је део малог тима организатора и свира на изврсном 'малом' музичком фестивалу у Сомбору, Сомусу.

Шта се дешавало у вашем уметничком раду крајем прошле и током ове године?

Прошла година се завршила једним изузетно важним реситалом за два клавира и удараљке када смо моја сестра Сања и ја делиле сцену престижне концертне сезоне париског „Théâtre de la Ville“ са нашим колегама, перкусионистима Силваном Бертраном и Ериком Минамијем. Са њима смо већ наступале на фестивалу „Рок д'Антерон“ пре пар година. Програм овог концерта био је посебан зато што смо париској публици представили наше интерпретативне квалитете у неким од најзначајнијих остварења за два клавира насталим почетком 20. века: „Црно и бело“ Клода Дебисија, Равелов „Ла валс“, Бартокову Сонату за два клавира и удараљке и Бернштајнову „Причу са западне стране“ у аранжману који је направио баш Силвано Бертран. Година 2018. је започела Пуланковим Концертом у Кану, а наставила се у прелепој дворани „Бозар“ у Бриселу, Концертом за два клавира и оркестар савременог турског пијанисте и композитора Фазила Саја…

Зорица Премате

КУЛТУРА ПАМЋЕЊА
На нултој тачки

Специјално за „Политику” из Њујорка

На месту срушених кула „близнакиња” дешава се чудесни дијалог између два мага савремене архитектуре – шпанског архитекте Сантјага Калатраве и  његовог „Окулуса”, грађевине у облику џиновске беле птице развијених крила, и пољско-америчког архитекте Данијела Либескинда, креатора фонтана/базена „Усек светла”.

„Окулус”, детаљ грађевине Сантјага Калатраве (Фото: Душан Дракулић)

У новијој светској историји један од датума који се многима урезао у сећање јесте 11. септембар 2001, када се десио терористички напад на Светски трговачки центар у Њујорку и када су срушене две чувене куле, популарно зване „близнакиње”, одневши са собом и 2996. Место трагедије и колективне трауме постало је и снажан симбол у који су се учитавала током скоро две деценије различита политичка, историјска и друга значења.

Светски трговински центар је био комплекс од неколико зграда око централног трга на јужном Менхетну, међу којима су највише биле две куле „близнакиње” које је пројектовао амерички архитекта, јапанског порекла, Минору Јамасаки. Једно време су биле највише зграде на свету, а свакако су представљале симбол Њујорка и САД. Биле су и раније предмет терористичких напада, али овај из 2001. је поред огромних људских жртава и великог броја рањених, успео да уништи не само те две куле већ и околне зграде и нанесе огромне материјалне штете целом том делу града.

Када сам 2005. године, поводом обележавања годишњице овог догађаја, била позвана на конференцију Уметност и превазилажење трауме, на обилазак самог места повела нас је економисткиња која је волонтерски водила у обилазак огромне ограђене зјапеће провалије, коју су тада називали „граунд зеро”, то јест нулта тачка, у пренесеном значењу „место катастрофе”.

Дијана Милошевић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари4
e9a43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
D o p u n a 2 - Da je Internet šuplja i opasna varka 21. veka, video sam prvi put dans i iz teksta N1 - "Droga i pornografija nisu najstrašnija stvar na Dark Netu".
zoran stokic
Sa postankom prvih civilizacija, koje su počivale na autoritarnoj despotskoj tehnici na mitu o mašini započeo je i proces globalizacije. Tu mašinu su činili sami ljudi! Građevinski poduhvati gigantskih razmera u Sumerana, Kini, Egiptu – proizvod su ljudske mašine. Sve to bio je omogućio izum pisma i institucija pisara koji su šifrovali i dešifrovali faraonova naređenja. Pisari, glasnici, nadzornici, činovnici – jednom rečju izum birokratije – bio je neophodna karika između faraona i ljudske mašine! Masovni prinudan rad, vođen bičem birokratije iscrpljivao se u realizaciji metafizičkih ciljeva apsolutne moći. Ovu autoritarnu tehniku života zamenila je zapadna demokratska sa eotehničkom fazom (od 1000. - 1750. g.) bila je zasnovana na konceptu humanizovanog rada i građanskog udruživanja na kompleksu vode i drveta. Nažalost eotehničku fazu smenila je paleotehnička (faza uglja i gvožđa) i neotehniča (faza električne stuje i legura) koje su civilizaciju vratile u zagrljaj autoritarne moći!
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
D o p u n a - Prema Delu II. clanka "On the Roots of Wireless Communications", pronalazaci su: ■ Michael Faraday (1791–1867), ■ William Thomson (Lord Kelvin) (1824–1907), ■ James Clerk Maxwell (1831–1879), ■ Heinrich Rudolf Hertz (1857–1894. Po Delu III. ovog clanka, inovatori su: ■ Nikola Tesla (1856–1943), ■ Guglielmo Marconi (1874–1937), ■ Reginal Aubrey Fessenden (1866–1932), and ■ Lee De Forest (1873–1961). Progres 21. veka je suplja i opasna varka, zato sto se se zasniva na inovatorima i inovacijama, a ne na pronalazacima i pronalascima.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Da je naslov ovog "Kulturnog dodatka" - "Progres 21. veka je šuplja i opasna varka" - tacan, znao sam odmah posle citanja clanka Andreasa Antinia iz 2011. - "On the Roots of Wireless Communications" ("O korenima bezicnih komunikacija"). Ovaj vek je suplja i opasna varka, pre svega zbog pojave i koriscenja Interneta kao usavrsenog teleprintera. Po rezimeu ovog clanka, ubrzo nakon otkrića i karakterizacije elektromagnetnih polja Faradaja i Thomsona, predviđanje Makvella da će promena električnih polja proizvesti elektromagnetne talase i eksperimentaln verifikacije njihovog postojanja od strane Hertza, četiri preduzetnička inovatora, naime Tesla, Marconi, Fessenden i De Forrest, i mnogi drugi izveli su prvu generaciju bežičnih komunikacionih sistema. Ovaj članak razmatra neke od najvažnijih otkrića i pronalazaka, kao i ključne aktere ukljucene u pojavu bežičnih komunikacija. Umesto zakljucka: Internet je šuplja i opasna varka 21. veka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља