понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:10

Старо пријатељство за нову будућност

Петнаест година Француског института у Нишу
Аутор: М. Мом­чи­ло­вићсубота, 14.04.2018. у 21:31
Ва­ле­ри­ја Вој­но­вић и Ма­ри­он Вио (Фо­то М. Мом­чи­ло­вић)

Ниш – Од осни­ва­ња 16. апри­ла 2003. го­ди­не, Фран­цу­ски кул­тур­ни цен­тар, са­да Фран­цу­ски ин­сти­тут у Ср­би­ји, ви­ше је не­го ика­да при­су­тан на по­љу кул­ту­ре, фран­ко­фо­ни­је, на­у­ке и уни­вер­зи­тет­ске са­рад­ње Гра­да Ни­ша, ис­ти­че за „По­ли­ти­ку” Ва­ле­ри­ја Вој­но­вић, аси­стент за кул­ту­ру и са­рад­њу у овој уста­но­ви у Ни­шу, ко­ја ће у по­не­де­љак, 16. апри­ла, у ов­да­шњем Офи­цир­ском до­му све­ча­но обе­ле­жи­ти пет­на­е­сто­го­ди­шњи­цу успе­шног ра­да.

Ин­сти­тут је осно­ван са пр­во­бит­ним ци­љем да про­мо­ви­ше фран­цу­ски је­зик и кул­ту­ру, али је по­ла­ко ши­рио сво­ју де­лат­ност, та­ко да да­нас пред­ста­вља ва­жну кул­тур­ну и на­уч­ну спо­ну из­ме­ђу два на­ро­да. По ре­чи­ма на­ше са­го­вор­ни­це, шко­ла фран­цу­ског је­зи­ка ор­га­ни­зу­је се по нај­са­вре­ме­ни­јим ме­то­да­ма, при че­му по­ла­зни­ци од­мах го­во­ре фран­цу­ски, по че­му се раз­ли­ку­је од дру­гих шко­ла. Дру­га област де­ло­ва­ња је ме­ди­ја­те­ка у окви­ру ко­је из Фран­цу­ске сти­жу нај­но­ви­ја из­да­ња ча­со­пи­са, фил­мо­ва, му­зи­ке.

– Пу­но ра­ди­мо на по­љу кул­ту­ре, про­мо­ви­ше­мо фран­цу­ске до­га­ђа­је, од ко­јих су не­ки тра­ди­ци­о­нал­ни, као што је, ре­ци­мо, так­ми­че­ње за фран­ко­фо­ну пе­сму, ко­је се ор­га­ни­зу­је од са­мог осни­ва­ња ин­сти­ту­та. Так­ми­че­ње се одр­жа­ва на на­ци­о­нал­ном ни­воу, та­ко да се при­ја­вљу­ју де­ца из це­ле Ср­би­је ко­ја же­ле да пе­ва­ју на фран­цу­ском је­зи­ку. Прет­ход­но има­мо че­ти­ри ре­ги­о­нал­не се­лек­ци­је – у Бе­о­гра­ду, Кла­до­ву, Ни­шу и Но­вом Са­ду, а фи­нал­но так­ми­че­ње је у Ни­шу. Тра­ди­ци­о­нал­но обе­ле­жа­ва­мо и пра­зник му­зи­ке. То смо ви­де­ли од Фран­цу­за ко­ји су по­че­ли да сла­ве тај пра­зник на пред­лог та­да­шњег ми­ни­стра кул­ту­ре да сва­ког 21. ју­на обе­ле­же по­че­так ле­та. Му­зи­ча­ри из­ла­зе на ули­це и сви­ра­ју. Ми у Ни­шу, је­ди­ни у Ср­би­ји, тра­ди­ци­о­нал­но сла­ви­мо тај пра­зник у парт­нер­ству са свим кул­тур­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма у гра­ду и увек, по­ред до­ма­ћих му­зи­ча­ра, има­мо не­ку гру­пу из Фран­цу­ске – на­во­ди Ва­ле­ри­ја Вој­но­вић.

Че­ти­ри пу­та го­ди­шње пу­бли­ка има при­ли­ке да ви­ди по че­ти­ри фран­цу­ска фил­ма. Ин­сти­тут ор­га­ни­зу­је раз­не из­ло­жбе, а са­да се при­пре­ма из­ло­жба по­во­дом сто­го­ди­шњи­це Ве­ли­ког ра­та. Тра­ди­ци­о­нал­ни су и Мо­ли­је­ро­ви да­ни. У окви­ру ове ма­ни­фе­ста­ци­је, сва­ке го­ди­не у Ниш до­ђе пи­сац ко­ји је у Фран­цу­ској до­био Гон­ку­ро­ву на­гра­ду. Про­мо­ви­ше сво­ју књи­гу, ор­га­ни­зу­је се три­би­на о књи­зи или не­кој дру­гој ак­ту­ел­ној те­ми. На­ша са­го­вор­ни­ца ис­ти­че бли­ску са­рад­њу са На­род­ном би­бли­о­те­ком „Сте­ван Сре­мац”, на чи­јем плат­ном спи­ску су и не­ке рад­ни­це ин­сти­ту­та. Ка­да је реч о ру­ко­во­ђе­њу, пре­ко Ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је во­лон­те­ра до­ла­зи ди­рек­тор­ка из Фран­цу­ске ко­ју пла­ћа та зе­мља.

– Има­мо кон­цер­те фран­цу­ских му­зи­ча­ра или фран­ко­фо­них бен­до­ва из Ср­би­је, у ви­ше на­вра­та по­ве­зи­ва­ли смо кул­тур­не уста­но­ве и до­га­ђа­је, као што је од­ла­зак хо­ра и жен­ског хо­ра Сту­дент­ског кул­тур­ног цен­тра из Ни­ша у Бел­фор у Фран­цу­ској. По­себ­но бих ис­та­кла ра­ди­о­ни­це фран­цу­ског је­зи­ка са лек­то­ри­ма ко­ји до­ла­зе из Фран­цу­ске. Тре­нут­но има­мо по јед­ног лек­то­ра у Ни­шу и Пи­ро­ту ко­ји одр­жа­ва­ју бес­плат­не ра­ди­о­ни­це у свим шко­ла­ма на ју­гу Ср­би­је ко­је су за­ин­те­ре­со­ва­не за то – до­да­је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Ру­ко­во­ди­лац ин­сти­ту­та Ма­ри­он Вио, ко­ја је го­ди­ну и по да­на у Ни­шу, на­гла­ша­ва зна­чај са­рад­ње са ло­кал­ним уста­но­ва­ма. 

– Функ­ци­о­ни­ше­мо та­ко што све до­га­ђа­је ор­га­ни­зу­је­мо у са­рад­њи са срп­ским ло­кал­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма. Та­ко до­ла­зи до ме­ша­ња два на­ро­да. На при­мер, ини­ци­ја­ти­ва за так­ми­че­ње за фран­ко­фо­ну пе­сму по­те­кла је од Сту­дент­ског кул­тур­ног цен­тра у Ни­шу. Не мо­же­мо да функ­ци­о­ни­ше­мо јед­ни без дру­гих. При­мер је и умет­ни­ца и ар­хи­тек­та Алек­сан­дра Ми­рић чи­ја ће из­ло­жба би­ти отво­ре­на у Офи­цир­ском до­му, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња пет­на­е­сто­го­ди­шњи­це ра­да Фран­цу­ског ин­сти­ту­та. На­и­ме, она је­ди­на из Ср­би­је има док­то­ра­те и срп­ског и фран­цу­ског фа­кул­те­та – ка­же Ма­ри­он Вио. На­и­ме, Алек­сан­дра је сте­кла зва­ње док­то­ра ар­хи­тек­ту­ре на Уни­вер­зи­те­ту у Ни­шу и зва­ње док­то­ра ар­хе­о­ло­ги­је на Уни­вер­зи­те­ту Ли­он 2 у Фран­цу­ској.

У по­не­де­љак 16. апри­ла, у Офи­цир­ском до­му у Ни­шу би­ће ор­га­ни­зо­ван град­ски фо­рум на те­му „Ср­би­ја и Фран­цу­ска: ста­ро при­ја­тељ­ство за но­ву бу­дућ­ност“, на ко­јем ће го­во­ри­ти ам­ба­са­дор Фран­цу­ске у Ср­би­ји Фре­де­рик Мон­до­ло­ни, гра­до­на­чел­ник Ни­ша Дар­ко Бу­ла­то­вић и Алек­сан­дра Ми­рић, чи­ја ће из­ло­жба сли­ка „Ме­рак“ би­ти отво­ре­на до 23. апри­ла. Би­ће отво­ре­на и из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја „15 го­ди­на по­сто­ја­ња Фран­цу­ског ин­сти­ту­та у Ни­шу“.


Коментари2
c1d76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Можда. ПОШТО се извине и плате одштету за бомбардовање Србије.
Pera KV
E Branislave Branislave zasto prvo ne kaznite gosn. Arno Gujona koji je vise pomogao nasima na Kosovu nego vecina nasih politicara. Treba odvojiti dobre ljude od losih politicara.
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља