четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:50

Српске њиве још чекају дронове

Аутор: Ивана Албуновићсубота, 14.04.2018. у 22:00
За већину домаћих произвођача могућност да оком камере прате стање усева и даље се граничи с научном фантастиком (Фото Пиксабеј)

Ка­да је кра­јем 2015. хр­ват­ски „Агро­кор” на­ја­вио да об­у­ча­ва фар­ме­ре за упо­тре­бу дро­но­ва и да на сво­јим план­та­жа­ма у „Бе­љу” већ уве­ли­ко ко­ри­сти бес­пи­лот­не ле­те­ли­це за пре­ци­зну се­тву би­ла је то сен­за­ци­ја ко­ју су пре­не­ли сви ре­ги­о­нал­ни ме­ди­ји. 

И док је Иви­ца То­до­рић та­да још ишао у ко­рак са вре­ме­ном – иста 2015. про­гла­ше­на је свет­ском го­ди­ном успо­на дро­но­ва у по­љо­при­вре­ди – Ср­би­ја и да­ље ка­ска у при­ме­ни ове са­вре­ме­не и с аспек­та ис­пла­ти­во­сти ре­ла­тив­но јеф­ти­не тех­но­ло­ги­је у агра­ру. 

Прог­но­зи­ра се да ће 2020. у све­ту би­ти де­сет пу­та ви­ше дро­но­ва не­го ави­о­на ко­јим упра­вља­ју пи­ло­ти. Вред­ност тог тр­жи­шта у на­ред­ној де­це­ни­ји мо­гла би да до­стиг­не 1,7 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, а струч­ња­ци твр­де да ће нај­ве­ћи удео чи­ни­ти ле­те­ли­це за упо­тре­бу упра­во у по­љо­при­вре­ди и шу­мар­ству.

Већ са­да по­љо­при­вред­ни­ци у мно­гим зе­мља­ма уз ку­по­ви­ну трак­то­ра до­би­ја­ју и бес­плат­ну ле­те­ли­цу са софт­ве­ром за пра­ће­ње ста­ња на њи­ва­ма.   

Да ли ће срп­ски аграр ухва­ти по­след­њи воз за че­твр­ту – ди­ги­тал­ну тран­сфор­ма­ци­ју или су дро­но­ви и оста­ли си­сте­ми за пра­ће­ња за нас да­ле­ка бу­дућ­ност? Пре­ма ис­тра­жи­ва­њу „По­ли­ти­ке” за ве­ћи­ну про­из­во­ђа­ча мо­гућ­ност да ре­ци­мо ви­де сво­ју њи­ву из све­ми­ра или „оком ка­ме­ре” пра­те ста­ње усе­ва и да­ље се гра­нич­ни са на­уч­ном фан­та­сти­ком. Углав­ном због це­не ко­ја се кре­ће од 2.000 до­ла­ра (за ле­те­ли­це ко­је ко­ри­сни­ци са­ми са­ста­вља­ју од ку­пље­них де­ло­ва) до чак 20.000 до­ла­ра за агро­дро­но­ве сло­же­ни­је на­ме­не.      

– По­сто­ји анег­до­та да аме­рич­ки фар­ме­ри пр­во на­ба­ве агро­дрон, па тек он­да ло­вач­ког пса. Али код нас про­блем ни­је са­мо но­вац, већ на­бав­ка софт­ве­ра и обу­ка љу­ди за њи­хо­во ко­ри­шће­ње – ка­же за наш лист про­фе­сор Ми­ћо Оља­ча са По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, ко­ји је са гру­пом ауто­ра са тог фа­кул­те­та на­пи­сао рад о мо­гућ­но­сти упо­тре­бе бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца у по­љо­при­вре­ди. 

– Ср­би­ја не­ма ни са­вре­ме­не трак­то­ре, а ка­мо­ли дро­но­ве у ма­сов­ној упо­тре­би. Чак не­ма­мо ни пре­ци­зне по­дат­ке ко­ли­ко се ко­ри­сте. Ко­ли­ко знам има их не­ко­ли­ко у вла­сни­штву при­ват­них фир­ми. Али не и у др­жав­ним си­сте­ма, по­пут ПКБ-а где би дро­но­ви би­ли нај­по­треб­ни­ји – ка­же Оља­ча.  

Он ис­ти­че да су за пра­ће­ње усе­ва на по­вр­ши­на­ма од 50 до 500 хек­та­ра дро­но­ви тре­нут­но нај­бо­љи из­бор. То­ком крат­ког ле­та од 45 ми­ну­та мо­гу да ана­ли­зи­ра­ју ста­ње усе­ва на око 120 хек­та­ра и све по­дат­ке исто­вре­ме­но по­ша­љу на ви­ше ло­ка­ци­ја, ре­ци­мо у ра­чун­ско-ин­фор­ма­тив­ни цен­тар и на мо­бил­ни те­ле­фон ко­ри­сни­ка. Наш са­го­вор­ник об­ја­шња­ва да је упо­тре­ба агро­дро­на мо­жда ску­па на по­чет­ку, али да фар­ме­ри мо­гу да по­вра­те уло­жен но­вац не­ка­да и за са­мо го­ди­ну да­на, ако се узме у об­зир број по­да­та­ка ко­ји мо­гу бр­зо да при­ку­пе. Ре­ци­мо, има­ју мо­гућ­ност да иден­ти­фи­ку­ју вр­сте ин­се­ка­та и биљ­них бо­ле­сти, где је по­треб­но на­вод­ња­ва­ње, али и да про­це­не при­но­се или пра­те кре­та­ња жи­во­ти­ња на фар­ма­ма. 

– Про­из­во­ђа­чи мо­гу да их ко­ри­сте и у ра­ци­о­нал­ној и пре­ци­зној упо­тре­би пе­сти­ци­да, хер­би­ци­да, ми­не­рал­них ђу­бри­ва. Та­ко има­ју ве­ли­ке фи­нан­сиј­ске ко­ри­сти, јер је­дан лет дро­на ко­шта као и фла­ше обич­не во­де а по­да­ци ко­је при­ку­пља има­ју огром­ну вред­ност – ка­же Оља­ча. 

Ипак, до­да­је, агре­сив­на ре­кла­ма за упо­тре­бу не­ких ти­по­ва бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца у по­љо­при­вре­ди, под­ста­кла је до­ста кон­тро­вер­зи. Мно­ги ис­тра­жи­ва­чи по­др­жа­ва­ју и при­жељ­ку­ју њи­хо­ву ма­сов­ну упо­тре­бу сма­тра­ју­ћи да би ти­ме и пре­ци­зна по­љо­при­вре­да до­би­ла нов ква­ли­тет. Они опре­зни­ји се бо­је да би огро­ман број по­да­та­ка до­би­је­них на ова­кав на­чин пред­ста­вљао про­блем, ка­ко у њи­хо­вој аде­кват­ној об­ра­ди, та­ко и у прак­тич­ној при­ме­ни. 

Исто­вре­ме­но и прав­ни аспект при­ме­не дро­на у по­љо­при­вре­ди и да­ље је не­ја­сан. Про­пи­са­но је низ огра­ни­че­ња због мо­гу­ће зло­у­по­тре­бе, на при­мер: пра­ва на при­ват­ност, мо­гућ­но­сти вој­не и ин­ду­стриј­ске шпи­ју­на­же, те­ро­ри­зма, оме­та­ња ва­зду­шног са­о­бра­ћа­ја…

Шта све мо­же агро­ле­те­ли­ца

Дрон са ГПС на­ви­га­ци­јом мо­же бр­зо да сни­ми фар­ме или план­та­жу, пре­ци­зно при­ка­же по­вр­ши­не са ште­то­чи­на­ма, по­ја­ву биљ­них бо­ле­сти, не­до­ста­так вла­ге у зе­мљи­шту и слич­на ста­ња на фар­ма­ма. И то на тач­ним ло­ка­ци­ја­ма (ге­о­граф­ска ши­ри­на и ду­жи­на) и та­ко омо­гу­ћи бр­зу ре­ак­ци­ју про­из­во­ђа­ча, што дра­стич­но мо­же да сма­њи тро­шко­ве про­из­вод­ње, укљу­чу­ју­ћи и број по­треб­них рад­ни­ка. За ре­дов­но из­ви­ђа­ње ста­ња усе­ва ко­ри­сте се ма­ле и јеф­ти­не ле­те­ли­це – ми­ни-агро­дро­но­ви уз чи­ју по­моћ фар­мер има ши­рок и пре­ци­зан по­глед „с не­ба”.


Коментари2
c0af5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дрон оператер
Зато што је у Србији на снази правилник о употреби беспилотних летилица који не дозвољава такву делатност, да не спомињем да је такав да би свакав лет изнад њиве морао да буде најављен контроли лета...
Imam rešenje
Posto nam hrvati ne isporučuju albanca koji je pustio dron na stadion a todorić je u izbeglištvu, treba mu dati drzavljanstvo i pustiti ga da radi! P.s. Zašto je ovako komplikovano ostavljanje komentara? Dok sve ovo uneseš na mobilnom rodis mečku!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља