среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:40

Како спасти Истанбул

Најновији инцидент малтешког танкера у Босфору изнова је потврдио да је неопходно да се хитно предузму мере како би се заштитило двадесет милиона људи који живе у граду и другим местима на обалама мореуза
Аутор: Војислав Лалићсубота, 14.04.2018. у 22:00
Мал­те­шки брод уда­рио је у згра­ду-спо­ме­ник гра­ђе­ну у 18. ве­ку (Фо­то АП)

Мал­те­шки тан­кер „Ви­та­спи­рит” за­рио се у јед­ну од нај­ста­ри­јих згра­да на оба­ли Бос­фо­ра, што је по­но­во у пр­ви план ис­ту­ри­ло ста­ро ди­ле­му: ка­ко за­шти­ти­ти жи­те­ље Ис­тан­бу­ла и дру­гих ме­ста на оба­ла­ма мо­ре­у­за ко­ји раз­два­ја­ју Евро­пу од Ази­је. Пра­во је чу­до да у том ин­ци­ден­ту ни­ко ни­је стра­дао, по­што је та гр­до­си­ја од 220 ме­та­ра, не­да­ле­ко од мо­ста ко­ји но­си име сул­та­на Фа­ти­ха Мех­ме­да, уда­ри­ла у згра­ду-спо­ме­ник гра­ђе­ну у 18. ве­ку у ко­јој се го­ди­на­ма одр­жа­ва­ју кон­цер­ти, сни­ма­ју фил­мо­ви и те­ле­ви­зиј­ске се­ри­је. При­чи­ње­на је ви­ше­ми­ли­он­ска ште­та и пи­та­ње је да ли ће тај обје­кат ви­ше ика­да мо­ћи да се до­ве­де у пр­во­бит­но ста­ње.

„Овај слу­чај по­твр­ђу­је да не­што хит­но мо­ра­мо пред­у­зе­ти ка­ко би се за­шти­ти­ли гра­ђа­ни Ис­тан­бу­ла. До­шло је вре­ме ка­да тре­ба из­вр­ши­ти из­ме­не у Кон­вен­ци­ји из Мон­треа ко­јом је ре­гу­ли­сан про­лаз бро­до­ва кроз Бос­фор и Дар­да­не­ле ко­ји су у ме­ђу­вре­ме­ну по­ста­ли те­сни и опа­сни за ста­нов­ни­ке ко­ји жи­ве на њи­хо­вим оба­ла­ма. То ни­је са­мо прав­но и по­ли­тич­ко пи­та­ње не­го је пре све­га реч о без­бед­но­сти 20 ми­ли­о­на љу­ди ко­ји ту жи­ве”, из­ја­вио је по­сле ово­не­дељ­ног ка­рам­бо­ла у Бос­фо­ру Мех­мед Огут­чу, пред­сед­ник Енер­гет­ског клу­ба Ис­тан­бу­ла. Слич­на упо­зо­ре­ња сти­жу и са дру­гих стра­на иако је овај ин­ци­дент игром слу­ча­ја про­шао без те­жих по­сле­ди­ца по гра­ђа­не.

Кон­вен­ци­јом из Мон­треа, ко­ја је усво­је­на 1936. го­ди­не, у вре­ме ми­ра тр­го­вач­ким ла­ђа­ма је га­ран­то­ван сло­бо­дан про­лаз кроз мо­ре­у­зе ко­ји раз­два­ја­ју два кон­ти­нен­та. Огра­ни­че­ња су пред­ви­ђе­на са­мо за рат­не бро­до­ве пре све­га за зе­мље ко­је не из­ла­зе на Цр­но мо­ре. Али, у ме­ђу­вре­ме­ну Бос­фор је по­стао те­сан по­го­то­во што су на Кав­ка­зу, у Ру­си­ји и Ру­му­ни­ји про­на­ђе­на огром­на на­ла­зи­шта га­са и наф­те ко­ји се до ку­па­ца тран­спор­ту­ју и кроз 15-ми­ли­он­ски ме­га­ло­по­лис.

Ка­да је пре осам де­це­ни­ја усва­ја­на кон­вен­ци­ја у Мон­треу кроз мо­ре­у­зе је го­ди­шње про­ла­зи­ло све­га 4.500 углав­ном ма­њих бро­до­ва, а 2017. чак 80.000, твр­де ис­тан­бул­ски ме­ди­ји. Про­блем је што је у Бос­фо­ру све ви­ше тан­ке­ра ко­ји пре­во­зе пе­тро­леј и опа­сне хе­миј­ске ма­те­ри­ја­ле ко­ји у слу­ча­ју ха­ва­ри­је мо­гу у тре­нут­ку да се пре­тво­ре у ра­зор­не бом­бе.

У Фон­да­ци­ји за по­мор­ску без­бед­ност твр­де да је Бос­фор по­стао нај­о­па­сни­ји мор­ски про­лаз у све­ту, три пу­та оп­те­ре­ће­ни­ји од Су­ец­ког ка­на­ла. У ње­му се го­ди­шње де­си ви­ше од сто ин­ци­де­на­та, ко­ји се за­сад сре­ћом углав­ном за­вр­ша­ва­ју без те­жих по­сле­ди­ца пре све­га за­хва­љу­ју­ћи об­у­че­ним тур­ским ка­пе­та­ни­ма ко­ји у по­след­ње вре­ме пре­ма до­го­во­ру упра­вља­ју и стра­ним ла­ђа­ма по­што до­бро по­зна­ју мно­го­број­не зам­ке ко­је вре­ба­ју у не­мир­ном мо­ре­у­зу ко­ји је че­сто и под ма­глом.

Мно­ги жи­те­љи Ис­тан­бу­ла се са при­мет­ним уз­бу­ђе­њем при­се­ћа­ју стра­вич­ног су­да­ра грч­ког тр­го­вач­ког бро­да и ру­мун­ског тан­ке­ра ко­ји је екс­пло­ди­рао у но­вем­бру 1979. го­ди­не. Пла­мен је про­гу­тао 42 мор­на­ра, а из­ли­ве­на наф­та је на ужа­са­ва­ње гра­ђа­на го­ре­ла да­ни­ма. У Ис­тан­бу­лу се не­де­ља­ма је­два ди­са­ло. Са­мо да се то ви­ше ни­кад не по­но­ви, ка­жу све­до­ци тог тра­гич­ног до­га­ђа­ја. Гра­ђа­ни су би­ли у шо­ку и 2003. го­ди­не ка­да се у Бос­фо­ру на­су­као брод под гру­зиј­ском за­ста­вом из ко­га се из­ли­ло 480 то­на наф­те. По­след­ња ха­ва­ри­ја мал­те­шког бро­да, ко­ји је пло­вио из Ру­си­је ка Са­у­диј­ској Ара­би­ји, но­ва је опо­ме­на да не­што хит­но тре­ба пред­у­зе­ти док не бу­де доц­кан.

Тур­ска је и ра­ни­је на­ја­вљи­ва­ла да ће тра­жи­ти про­ме­ну кон­вен­ци­је из Мон­треа али ни­је у то­ме ус­пе­ла да убе­ди све зе­мље у ре­ги­о­ну пре свих Ру­си­ју и Грч­ку. У та­квој си­ту­а­ци­ји пред­сед­ник Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган је 2011. го­ди­не на­ја­вио из­град­њу „Ка­на­ла Ис­тан­бул” од Цр­ног до Мра­мор­ног мо­ра ко­ји би за­о­би­шао Бос­фор. По­сле ин­ци­ден­та са мал­те­шким бро­дом по­но­во се по­те­же тај, ка­ко су га у ме­ђу­вре­ме­ну но­ви­на­ри на­зва­ли „Лу­ди про­је­кат” чи­ју це­ну до­сад ни­ко ни­је јав­но из­у­стио али су си­гур­но у пи­та­њу ми­ли­јар­де до­ла­ра.

Пре­ма до­са­да­шњим на­ја­ва­ма ка­нал би се ко­пао са европ­ске стра­не од Ис­тан­бу­ла. Био би дуг од 40 до 45 ки­ло­ме­та­ра, ши­рок 150 а ду­бок 25 ме­та­ра. Он би тре­ба­ло да спа­си Ис­тан­бул, јер би се из Бос­фо­ра из­ме­сти­ли тан­ке­ри и дру­ге пло­ве­ће гр­до­си­је ко­је угро­жа­ва­ју ме­га­ло­по­лис. Али то ће отво­ри­ти но­ве про­бле­ме: ко­ри­шће­ње ка­на­ла брод­ске ком­па­ни­је би мо­ра­ле да пла­ћа­ју, док је са­да про­лаз кроз мо­ре­у­зе сло­бо­дан. Пре­ма до­са­да­шњим на­ја­ва­ма ка­нал би тре­ба­ло да се про­ко­па до 2023. го­ди­не, ка­да се у Тур­ској на­ја­вљу­је пом­пе­зно обе­ле­жа­ва­ње 100-го­ди­шњи­це про­гла­ше­ња ре­пу­бли­ке. 


Коментари4
2cb21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Питање није КАКО, већ ЗАШТО! Нисам веровао да ћу дочекати пад злочиначког комунизма, али јесам! Сада чекам да Стамбол поново буде Константинопољ.
fjodor
Istambul nikada neće postati ništa drugo , biće ono što jeste. Turaka ima sve više i niko ih ne može pomjeriti iz njihovog grada, ali je moguće da Beograd opet bude turski grad, jer je Srba sve manje, a Turci se sve više šire po Balkanu. Sada ih je 80 miliona sa tendencijom brzog rasta. Uskoro će ih biti više od 100 miliona i oni moraju naseliti prazne prostore bliskih zemalja.
Препоручујем 0
Milan Vukicevic
Sadasnja vlada u Ankari bi da menja i granice prema Siriji i Iraku, sa susednim zemljama u koje bez dozvole upada sa svojom vojskom pod izgovorom da zeli da se tamo obracuna sa teroristima. Tesko je poverovati da ce Rusija pristati da se menja Konvencija iz Montrea kojom je 1936. godine regulisan prolaz kroz Bosfor i Dardanele, jer bi Erdogan na kraju kompletno zatvorio prolaz za brodove kroz moreuze koji razdvajaju Evropu od Azije.
ВлаДо
Једино решење је Јужни Ток.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља