субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50
ФАРХАД НУРИ – МАЛИ ПИКАСО

Кад порастем, правићу цртане филмове

За њега је српска јавност чула прошле године када је направио продајну изложбу својих слика да би помогао лечење седмогодишњака
Аутор: Ана Вуковићсубота, 14.04.2018. у 22:02
Председник Србије Александар Вучић понудио је Фархаду и његовој породици српско држављанство, а недавно је наше пасоше њему и његовој породици уручила премијерка Ана Брнабић (Фото Иван Милутиновић)

На про­зо­ру ба­ра­ке у при­хват­ном цен­тру у Кр­ња­чи не­ко­ли­ко сак­си­ја са цве­ћем. Одр­жа­ва их ма­ма Џе­ми­ле, ко­ја нас са ши­ро­ким осме­хом уво­ди у ма­ле­ну про­сто­ри­ју у ко­јој по­ро­ди­ца Ну­ри про­во­ди ми­грант­ске да­не. Бо­со­но­ги де­чак Фар­хад чвр­сто нам сти­ска ру­ке и узи­ма од мај­ке ко­шу­љу да би се сре­дио за сли­ка­ње. Од­у­ста­је, ве­ро­ват­но му се не до­па­да ка­ко му сто­ји. Од­лу­чу­је се ипак за ма­ји­цу. 

Је­да­на­е­сто­го­ди­шњем де­ча­ку по­ма­ло је до­сад­но што мо­ра да раз­го­ва­ра са но­ви­на­ри­ма док ње­го­ви дру­га­ри ис­пред про­зо­ра игра­ју фуд­бал. Али, на­ви­као се већ, а и тре­ба да ве­жба. Јер ка­да Ма­ли Пи­ка­со, ка­ко га зо­ву, по­ра­сте, си­гур­но ће га че­ка­ти мно­го ин­тер­вјуа и раз­го­во­ра по­пут овог. 

За овог ма­ли­ша­на срп­ска јав­ност пр­ви пут је чу­ла ка­да је про­шле го­ди­не ор­га­ни­зо­вао про­дај­ну из­ло­жбу сво­јих сли­ка да би по­мо­гао ле­че­ње сед­мо­го­ди­шњег де­ча­ка из Ср­би­је.

Ве­ли­ки гест овог ма­лог чо­ве­ка ни­је про­шао не­за­па­же­но. Пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић по­ну­дио је ње­му и ње­го­вој по­ро­ди­ци срп­ско др­жа­вљан­ство. На­ше па­со­ше по­чет­ком ме­се­ца Фар­ха­ду и ње­го­вој по­ро­ди­ци уру­чи­ла је пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић.

– Мо­ја дру­га­ри­ца Ани­та ре­кла ми је за де­ча­ка ко­ји је бо­ле­стан и до­се­ти­ли смо се да мо­же­мо да му по­мог­не­мо. За­то смо и на­пра­ви­ли из­ло­жбу где смо про­да­ва­ли мо­је сли­ке и при­ку­пља­ли но­вац за ње­га – об­ја­шња­ва Фар­хад, док Џе­ми­ле са гор­њег спра­та кре­ве­та ва­ди не­ко­ли­ко ра­до­ва. На њи­ма мач­ка и пас. Ис­па­да од­не­куд и пор­трет Кри­сти­ја­на Ро­нал­да, али уз­бу­ђе­ни де­чак од­мах уз­вик­ну: – Не, не, не­ће­мо то да гле­да­мо. Не во­лим да не­ко ви­ди мо­је ра­до­ве пре не­го што су го­то­ви. 

Сли­кар­ски дар на­сле­дио је од та­те Ха­ки­ма, а умет­нич­ким пу­тем, све су при­ли­ке, кре­ну­ће и је­дан од ње­го­ве бра­ће, осмо­го­ди­шњи Фар­за­мад.

Све вре­ме ма­ли­шан при­ча на теч­ном срп­ском је­зи­ку. На­у­чио га је, ка­же, у шко­ли у Па­дин­ској Ске­ли. 

– Не знам баш да ли сам до­бар ђак, али имам пе­ти­ца. Нај­ви­ше во­лим срп­ски, ен­гле­ски и на­рав­но ли­ков­но. По­ка­зи­вао сам дру­га­ри­ма сво­је ра­до­ве и ка­жу да су до­бри, да им се до­па­да­ју. Нај­ви­ше се дру­жим са Мла­де­ном, Лу­ком, Ми­ли­цом, Си­мо­ном... – на­бра­ја Фар­хад док у со­бу уле­ће и ње­гов тре­ћи брат, Фа­раз. У том тре­нут­ку, зво­ни и Фар­ха­дов мо­бил­ни те­ле­фон. Као пра­ви стар­ма­ли, он се из­ви­ња­ва и ја­вља се на те­ле­фон. Та­та Ха­ким зо­ве да про­ве­ри да ли су сти­гли го­сти.

– Не се­ћам се баш ка­ко нам је би­ло у Ав­га­ни­ста­ну. Знам да ми се баш до­па­да­ла при­ро­да та­мо. Би­ло је пу­но др­ве­ћа. Сви­ђа ми се и Ср­би­ја. Био сам на Ади, али ни­сам се ку­пао. На ле­то ћу, за два ме­се­ца. Ви­део сам и Ка­ле­мег­дан, а пу­то­вао сам и у Но­ви Сад, све је ле­по – об­ја­шња­ва де­чак. 

Же­ља ње­го­ве по­ро­ди­це би­ла је да оду у Швај­цар­ску. Пла­но­ви су им се, из­гле­да, про­ме­ни­ли ка­да су скре­ну­ли па­жњу јав­но­сти на се­бе због Фар­ха­до­вог умет­нич­ког та­лен­та и ху­ма­ног ге­ста. Па­сош су, као што је пред­сед­ник и обе­ћао, до­би­ли. Уз то, Ву­чић им је при­ли­ком су­сре­та по­ну­дио по­сао за та­ту, али и сти­пен­ди­ју за ма­лог сли­кар­ског ге­ни­ја.

– Мо­ја ма­ма ни­ка­да ни­је ра­ди­ла, већ је увек бри­ну­ла о на­ма. Та­та гра­ди ку­ће. Он је гра­ђе­ви­нац. Нај­срећ­ни­ји бих био да та­та до­би­је по­сао, а да ја и бра­ћа за­вр­ши­мо шко­лу – по­ве­ра­ва нам Ма­ли Пи­ка­со.

Же­ља му је, кад по­ра­сте, да пра­ви цр­та­не фил­мо­ве. Ме­ђу оми­ље­ни­ма су му цр­та­ћи са ди­но­са­у­ру­си­ма.  

Осим што при­лич­но до­бро го­во­ри срп­ски је­зик, зна и да пи­ше.

– Ни­је ме збу­ни­ло што смо у Ав­га­ни­ста­ну пи­са­ли зде­сна на­ле­во, а ов­де обр­ну­то. Бр­зо сам то на­у­чио – от­кри­ва нам он и при­зна­је да је­ди­ну књи­гу ко­ју је про­чи­тао на срп­ском је­зи­ку ни­је нај­бо­ље раз­у­мео. А то је чи­тан­ка.

И док ње­го­ви дру­га­ри на­по­љу игра­ју фуд­бал, Фар­хад по­ста­је све нер­во­зни­ји. Из­ла­зи се и ње­му. Обо­жа­ва лоп­ту, Кри­сти­ја­на Ро­нал­да, Ре­ал Ма­дрид, али и на­шу Цр­ве­ну зве­зду.

– Ишао сам три пу­та на Зве­зди­не утак­ми­це. Јед­ном су по­бе­ди­ли. Два пу­та ни­су игра­ли до­бро – ка­же он. На пи­та­ње да ли су из­гу­би­ли, од­го­ва­ра од­сеч­но: – Не, Зве­зда ни­ка­да не гу­би, они са­мо мо­гу да од­и­гра­ју ло­ше.

Вре­ме је да се по­здра­ви­мо. Фар­хад нам два­пут сти­ска ру­ку. Је­дан сти­сак, ка­же, зна­чи: хва­ла што сте до­шли, а дру­ги: сад иди­те. 

И док нам ма­ле­ни Фар­за­мад „ба­ца ко­ску” у знак по­здра­ва, Фар­хад до­да­је: – На ле­то ћу по­но­во пра­ви­ти из­ло­жбу. Не бри­ни­те, зва­ћу вас.


Коментари2
25b43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Lako se postaje umetnik, a izlozbe jos lakse organizuju...
Vikris
Drago mi je da ovaj mladi umetnik ima naše državljanstvo. Želim mu svu sreću gde god živeo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља