уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:50

Како је Андрија узео Ђолету све „до голе коже”

Сву уштеђевину од 28 хиљада немачких марака коју је углавном жена зарадила, и на крају дебели златни ланац и сат са руке. Ипак, на поласку Ђолету је позајмио хиљаду марака, да извади жену из болнице.- На путу до Чиче купио „субаруа” да се са „дебелом гутом пара у џепу вози и у добром ауту, као човек”.
Аутор: Алекса Благојевић, Израелсубота, 14.04.2018. у 21:22
(Фото Пиксабеј)

Многи учени људи сматрају да су снови у неку руку 'прозори' душе који нам омогућавају да боље разумијемо себе, доносимо боље одлуке у животу и лакше постигнемо своје циљеве.

Зато не разумијем откуд Андрија и након тридесет година у мом сну кад сам одавно све најважније одлуке потрошио, циљеве углавном испромашивао, а себе изгледа ја сâм и дан данас једино најбоље и разумијем?

Андрију сам први пут поштено видио тек кад смо у раним јутарњим сатима тог 8. априла 1988. године са телавивског аеродрома његовом старом „Суситом” (некадашњи једини оргинални израелски аутомобил са „шевролетовим” мотором), стигли у Чичин стан у Бат Јам-у. Први пут сам видео и Чичу кога је Андрија довезао да нас (мене и мог старијег брата, његовог некадашњег „газду” у кафани „Београд” у Инђији) дочека.

Брату није дозвољен улазак у Израел, враћен је истим авионом за Београд, а мене су тако дочекала двојица људи које никада у свом животу нисам видио.

(Фото Пиксабеј)

Андрија је у Чичином стану посједио малко са нама, тек толико да се упознамо и да саслуша драматичну причу у буразовом другом неуспјелом покушају да се поново докопа „Обећане земље” у којој је почетком осамдесетих година заједно са супругом илегално боравио годину и по дана. По повратку у Југославију добио је, уз поприличну новчану казну, и забрану уласка у јеврејску државу.

Андрија је пошао да мало одспава, имао је неки неодложан молерај чим сване. Чича и ја смо наставили и даље да се уз „балантајн” упознајемо...

Њих двојица су били најбољи другари а и мени се касније Андрија учинио некако „најнормалнијим” од свих Чичиних „наших Израелаца”. Иако се много коцкао. Његова ствар.

За мојих једанаест тадашњих мјесеци боравка у Израелу, на прсте једне руке би се можда могли избројати наши сусрети. Два, три никада нећу заборавити, не рачунајући онај дочек на аеродрому. На пример, оно јутро кад се Чича и ја вратисмо из ноћне а Андрија телефонира чим смо сјели да, уз охлађен „шток” мало „да`немо душом”. Дошао је са скоро новим „субаруом” који је успут пазарио и исплатио кешом неком Чиври, ту у комшилуку наше улице.

Ојадио је Цигане (група шабачких Рома који су ко зна којом линијом дошли у Израел да на брзину „оправе велике новце”, живећи у сталном страху од полиције која је гањала илегалце). Те ноћи циги Ђолету, коме се жена управо порађала у неком породилишту којој је обезбедила газдарица зграде у којој је становала, узео је све до „до голе коже”.

Сву уштеђевину од 28 хиљада немачких марака коју је углавном жена зарадила, и на крају дебели златни ланац и сат са руке. Ипак, на поласку Ђолету је позајмио хиљаду марака, да извади жену из болнице.

На путу до Чиче купио „субаруа” да се са „дебелом гутом пара у џепу вози и у добром ауту, као човек”.

(Фото Пиксабеј)

И други пут кад се у раним јутарњим сатима појавио на нашем зборном мјесту за пецароше, у Националном парку у Рамат Гану и упецао доброг сома. Како сам био само посматрач „циркуса” на том дивном мјесту гдје сам једном присуствовао концерту чувене израелске филхармоније под отвореним небом. Нисам пристао да на наговор једне „наше барабе”, којој пецање није ишло од руке, позајмим сома од Андрије како би овај провоцирао Чичу који на малом острвцу вјештачког језера, тамо преко пута, вади шаране "к`о руком".

Једном је код Чиче инсистирао да и мене поведе на неку њихову фешту кад сам упознао и његову Зуску, жену са којом је живио, и то би било то.

Све до овог сна ноћас. Сједим са Андријом на некој аутобуској станици, могла би бити и она наша добојска, и чекамо наш – авион. Он ми каже, ништа не брини ја пазим, неће проћи. Исти је као и прије тридесет година, а ја се и у сну радујем оном друштву које је изостало, оне ноћи прије три деценије, у Рамат Гану.

Можда ће сада коначно ући на прави улаз и неће нас, као онда, све до јутра тражити на сасвим другој страни огромног парка. На крају крајева, сада су и мобилни телефони ту.

Можда бих их коначно и дочекао у самом сну, али ме пробудио – телефон.


Коментари4
b881c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nenad
Mora da je to upozorenje da ga se pazite. Ako je nekome ukrao zivotnu ustedjevinu mozda ce pokusati i vama. Cuvajte se.
dzordz
ponekad, u snu, i ja se nadjem na davno zaboravljenim ulicama i varosicama detinjstva. mada nisam u izraelu nego ovde. ponekad mi u snu pridju zaboravljeni likovi nestvarne proslosti. neki cak na javi, danas. pricao mi jedan kako se igrao kao dete sa mojom majkom negde pred WWII, i posle toga je netragom nestao!? mi smo fajlovi nasih zivota i porodica, nikad iskopirani.
Ljiljana Radenkovic
Postovani Dzordz, ako ste vi Dzordz Petrovic, zasto vise ne pisete za ovu rubriku? Bilo je nekad mnogo divnih priloga potpisanih Dzordz Petrovic, Australija. Zao mi je sto ih nema vise.
Препоручујем 1
Aleksa
Da, to u vezi sa porodicom i okruženjem mogu i da razumijem, ali kad čovjeka vidim nekoliko puta u životu, pa mi se on, nakon 3o godina odjednom pojavi u snu, malo teže...
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља