среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ” ПОНЕДЕЉКОМ: МЛАДИ ЧУВАРИ СТАРИХ ЗАНАТА (4)

Три колена везу под једним кровом

Шесточлано домаћинство из села Миросаљци у општини Ариље већ десет година бави се израдом народних ношњи, плетењем и хеклањем
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 15.04.2018. у 22:00
Милка и Раде Савић с унуцима Владимиром и Лазаром (Фото лична архива)
Рукотворине из села Миросаљци (Фото В. Русић)
(Фото В. Русић)

Не­где на по­ла пу­та из­ме­ђу Ари­ља и Дра­га­че­ва угне­зди­ло се се­ло Ми­ро­саљ­ци. У том жи­во­пи­сном ме­сту, сви зна­ју за до­ма­ћин­ство Са­ви­ћа, ко­је већ пу­ну де­це­ни­ју чу­ва тра­ди­ци­о­нал­не ра­ди­но­сти из­ра­де на­род­них но­шњи, хе­кла­њем, ве­зом и пле­те­њем. Њи­хо­ва за­нат­ска рад­ња оку­пља три ко­ле­на под јед­ним кро­вом. Ро­ди­те­љи, де­ца и уну­ци здру­же­но ства­ра­ју, ка­ко ка­жу у ша­ли, све осим опа­на­ка.

Све је по­че­ло пре де­сет го­ди­на, ка­да су су­пру­жни­ци Ра­де и Мил­ка Са­вић, не­ка­да­шњи тек­стил­ни рад­ни­ци у фа­бри­ци у Ари­љу, оста­ли без по­сла и од­лу­чи­ли да осну­ју за­нат­ску рад­њу. Та­да им се при­кљу­чио и наш са­го­вор­ник, Ра­де­тов и Мил­кин син Слав­ко, ко­ји је у то вре­ме тек на­вр­шио три­де­сет го­ди­на. Осим њих тро­је, у по­слу је и Слав­ко­ва су­пру­га Дра­га­на, док њи­хо­ви си­но­ви Вла­ди­мир и Ла­зар, ко­ји по­ха­ђа­ју основ­ну шко­лу, та­ко­ђе по­ма­жу ко­ли­ко школ­ске оба­ве­зе до­пу­шта­ју. У ме­ђу­вре­ме­ну, пр­во­бит­на за­нат­ска рад­ња ево­лу­и­ра­ла је у пра­во ет­но-до­ма­ћин­ство, јер су Са­ви­ћи у ме­ђу­вре­ме­ну свој дом отво­ри­ли и за на­мер­ни­ке жељ­не се­о­ског ту­ри­зма.

„Жи­ви­мо сви за­јед­но, ба­ви­мо се по­љо­при­вре­дом и се­о­ским ту­ри­змом и пра­ви­мо на­род­не но­шње, су­ве­ни­ре, пле­те­не, ве­зе­не и тка­не ства­ри. Углав­ном ра­ди­мо по по­руџ­би­ни, а увек у рад­њи има­мо узор­ке ко­ји мо­гу да се по­гле­да­ју”, ка­же Слав­ко за наш лист.

По­ну­да ру­ко­тво­ри­на је ра­зно­вр­сна: од шај­ка­ча, ве­зе­них ко­шу­ља, пр­слу­ка од­но­сно гу­ње­ва, све до је­ле­ка, тор­би­ца, ве­зе­них ча­ра­па и ан­те­ри­ја.

„Ин­те­ре­со­ва­ња има, ра­ди се за кул­тур­но-умет­нич­ка дру­штва а ту је и до­ста на­ших љу­ди ко­ји жи­ве у ино­стран­ству и ле­ти, кад до­ђу у Ср­би­ју, же­ле да ку­пе бар по не­ку сит­ни­цу као што су по­јас или ла­не­на ко­шу­ља за ве­зе­ним мо­ти­ви­ма. Сво­је­вре­ме­но смо за Да­не срп­ске кул­ту­ре ко­ји­ма се на­ша зе­мља пред­ста­вља­ла у Пољ­ској ра­ди­ли ка­пе и шај­ка­че. Де­ша­ва се и да има­мо по­руџ­би­не за по­слов­не по­кло­не. Та­ко смо за јед­ну бан­ку пра­ви­ли ве­зе­не ча­ра­пе и тор­би­це тка­не на раз­бо­ју ко­је су они по­сле по­кла­ња­ли сво­јим са­рад­ни­ци­ма у ино­стран­ству”, на­во­ди Слав­ко.

Та­ко­ђе, у по­след­ње две го­ди­не, Са­ви­ћи су кроз про­јек­те кла­сте­ра за ре­ви­та­ли­за­ци­ју ста­рих за­на­та „Ре­крафтс” из­ра­ђи­ва­ли де­ло­ве на­род­не но­шње за ВИП кли­јен­те и ву­не­не про­из­во­де ди­зај­ни­ра­не по зах­те­ви­ма кор­по­ра­тив­не ком­па­ни­је-на­ру­чи­о­ца.

У слу­ча­ју ве­ћих на­руџ­би­на, или оних ко­је је по­треб­но за­вр­ши­ти за крат­ко вре­ме, де­ша­ва се да чла­но­ви до­ма­ћин­ства ра­де на сме­ну и до 20 са­ти днев­но као и да ан­га­жу­ју же­не из свог и окол­них се­ла. Или, ка­ко то сли­ко­ви­то ка­же наш са­го­вор­ник: „Би­ло је и сти­ске, али углав­ном се све сти­же.” Бу­ду­ћи да све ра­де руч­но, тру­де се да ко­ри­сте и ма­те­ри­ја­ле ко­ји су се не­кад упо­тре­бља­ва­ли у из­ра­ди ових пред­ме­та где год је то мо­гу­ће.

„Гле­да­мо да бу­де ко­ли­ко то­ли­ко иден­тич­но као не­кад, али и да це­на бу­де при­сту­пач­на. Ту има про­бле­ма јер се, на при­мер, ја­ко ма­ло ра­ди у сук­ну и те­шко га је на­ћи па се овај ма­те­ри­јал обич­но за­ме­њу­је чо­јом. Та­ко­ђе, ма­ло је те­же на­ћи ква­ли­тет­не гај­та­не с ко­ји­ма се ра­ди вез. Али, сна­ла­зи­мо се”, ис­ти­че Слав­ко, до­да­ју­ћи да до­ма­ћин­ство не мо­же од јед­ног по­сла да оп­ста­не. 

То је ујед­но раз­лог због ко­јег се Са­ви­ћи и да­ље ба­ве по­љо­при­вре­дом, али и због ко­јег су про­ши­ри­ли де­ло­круг сво­јих ак­тив­но­сти на се­о­ски ту­ри­зам. Осим со­ба ко­је из­да­ју, на де­лу има­ња су на­пра­ви­ли про­стор за камп, а у је­сен про­шле го­ди­не су за­вр­ши­ли апарт­ма­не за го­сте са су­ве­нир­ни­цом. (крај)


Коментари1
98c16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miliana radovic
Preleeepooo!!!! Svaka cast. Pravi umetnici.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља