Колин Пичфорк (1960), осуђен за силовања и убиства две тинејџерке, извршена средином осамдесетих година прошлог века у Великој Британији, ускоро ће се, сва је прилика, наћи на слободи после 30 година проведених иза решетака. Он је увелико у блажем режиму служења казне, пуштан је да изађе из затвора током дана, а недавно је, на запрепашћење породица жртава и ужасавање медија, добио одобрење и да преноћи изван затворских зидина.
Он је осуђен на доживотни затвор, без права на помиловање 30 година, што је рок који управо истиче. Иако га британска штампа назива „најзлогласнијим убицом деце”, надлежна правосудна тела су констатовала да је ресоцијализован и да више не представља опасност за друге људе.
Пичфорку је забрањен приступ на подручје Лестера, где је убио петнаестогодишње Линду Мен и Дон Ешворт.

(Фотографије Википедија)
Променио је име у Торп, претпоставља се да ће по изласку на слободу још једном променити име како би прикрио идентитет. У историји криминалистике Пичфорк је ушао као први убица осуђен помоћу вештачења ДНК анализом.
Линда Мен из места Нарбороу је, у поподневним сатима 21. новембра 1983. године пошла до пријатеља, одлучивши се да прође локалном стазом, пречицом. Пичфорк је пресрео, малолетница је покушала да побегне, али је нападач стигао, силовао и задавио њеним шалом. Нешто касније пријављен је њен нестанак, а њено тело пронађено је ујутру у близини локалне психијатријске болнице. Није било сведока и доказа.
Три године касније, 31. јула 1986. године око 16.30, Дон Ешворт из Ендербаја, места у близини Нарбороуа, пошла је од куће да се види с пријатељима и – нестала. Два дана касније пронађено је њено тело у шумарку, свега неколико стотина метара од места на којем је убијена Линда Мен. Испоставило се да је и она пошла пречицом. Приликом обдукције утврђено је да је претучена, силована и задављена. Полицији је било јасно да имају посла са серијским убицом.
Покренута је истрага, разговарано је с много људи, па и са седамнаестогодишњим Ричардом Букландом, младићем с проблемима у развоју, који је радио у оближњој психијатријској болници. Испоставило се да су му познати неки детаљи убиства Дон Ешворт, полиција га је „притисла” и момак је признао убиство. Међутим, било је јасно да о случају Линде Мен не зна ништа.
Ричардови родитељи били су очајни, свесни ограничења сина, али верујући у његову невиност, а ни полиција није имала одговоре на сва питања. Немајући куд, обратили су се генетичару Алеку Џефрису с Универзитета у Лестеру, који је био пионир у развоју ДНК анализе, која дотад није коришћена у форензици. Овај стручњак успео је да издвоји ДНК профил извршиоца ових злочина из узорака сперме прикупљених приликом обдукције тела Дон и Линде.
Тест је поновио три пута. Било је јасно да је реч о истом човеку, али и да – то није Букланд, који је тако постао прва особа ослобођења сумње помоћу ДНК анализе. Полиција се одлучује за радикалан корак – узеће узорке крви свих мушкараца који живе на том простору, рођених између 1953. и 1970. године. Претпостављали су да је извршилац из тог краја чим је добро познавао локалне стазе, пречице. Крв је на анализу дало 5.511 мушкараца. После мукотрпне анализе, утврђено је да ниједан профил не одговара извршиоцу.
Пролазили су месеци, помака није било. У лето 1987. године, полиција добија дојаву да је Иан Кели, пекар, у једном пабу у Лестеру испричао да је дао крв уместо свог колеге Колина Пичфорка. У Пичфорков пасош ставили су слику Келија, па је овај дао крв уместо Пичфорка, који га је чекао у колима. Жена која је чула овај разговор вођен уз пиће у пабу, пријавила је то полицији.
Пичфорк, отац двоје деце, убрзо је ухапшен. Испоставило се да је од тинејџерских година показивао девијантно понашање, често се недолично приказивао женама што је била увертира за силовања и убиства која ће касније извршити.
Признао је убиства Линде Мен и Ден Ешворт. Испричао је да је Линду приметио из аутомобила, у којем је возио свог сина који је тада био беба. Дете је спавало у паркираном аутомобилу, док је он на фаталној стази силовао и убио Линду.
Инспектори су га питали због чега је напао Ден.
„Могућност. Она је била тамо и ја сам био тамо”, хладнокрвно је одговорио Пичфорк.