недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:38
ПРЕКО ПУНЕ ЛИНИЈЕ

Београђанка против предрасуда о Нишу

Кристина Вулетић објавила својеврстан „Водич кроз Ниш(лије)” који баш никога није оставио равнодушним
Аутор: Тома Тодоровићпонедељак, 16.04.2018. у 10:05
Кри­сти­на Ву­ле­тић (Фото Наисусинфо)

Ниш – „Ниш вас увек гр­ли, ода­кле год да до­ла­зи­те, због че­га год да до­ла­зи­те, ко­ли­ко год да оста­је­те – увек му се из­но­ва вра­ћа­те.” Ово је са­мо део тек­ста ко­ји је на дру­штве­ним мре­жа­ма не­дав­но об­ја­ви­ла Кри­сти­на Ву­ле­тић, два­де­сет­тро­го­ди­шња ди­пло­ми­ра­на глу­ми­ца, тре­нут­но на ма­стер сту­ди­ја­ма у Но­вом Са­ду (драм­ска пе­да­го­ги­ја), ро­ђе­на у Бе­о­гра­ду где и жи­ви. По­што је њен текст с на­сло­вом „Во­дич кроз Ниш(ли­је)” у крат­ком пе­ри­о­ду про­чи­та­ло ско­ро 200.000 љу­ди не­ма сум­ње да је у пра­вом сми­слу ре­чи Кри­сти­на на нај­кон­крет­ни­ји на­чин отво­ри­ла фронт про­тив пред­ра­су­да о гра­ду на Ни­ша­ви и це­лом ју­гу Ср­би­је.

Об­ја­шња­ва­ју­ћи иде­ју о „Во­ди­чу кроз Ниш(ли­је)”, Кри­сти­на ка­же „да ни­је она иза­бра­ла Ниш, већ је Ниш иза­брао њу”. Као глу­ми­ца по­че­ла је 2013. го­ди­не да са­ра­ђу­је с мла­дим умет­ни­ци­ма у Ни­шу из не­за­ви­сне про­дук­циј­ске ку­ће „Прин­че­ви па­тро­ни”. Та­да се ро­ди­ла љу­бав пре­ма Ни­шу, још ви­ше пре­ма Ни­шли­ја­ма и од та­да је Ниш град у ко­ји нај­ра­ди­је од­ла­зи и ко­јем се нај­ви­ше ра­ду­је”.

У Ниш до­ла­зи че­сто, оба­ве­зно на Филм­ске су­сре­те.

„Мо­ја на­ме­ра”, на­пи­са­ла је Кри­сти­на, „би­ла је да пред­ста­вим Ниш љу­ди­ма ко­ји ни­су има­ли при­ли­ке да га по­се­те и ни­ка­да ни­су би­ли у ње­му. Ме­не су Ниш и Ни­шли­је оста­ви­ли без да­ха, осво­ји­ли су ме сво­јом отво­ре­но­шћу пре­ма све­ту и љу­ди­ма.” На­ста­вља с кон­ста­та­ци­јом „да се ле­по­та јед­но­га гра­да огле­да у ко­лек­тив­ном ду­ху и енер­ги­ји ње­го­вих ста­нов­ни­ка” као и „да град на Ни­ша­ви не чи­не згра­де и фа­са­де, већ љу­ди, Ни­шли­је”.

Освр­ћу­ћи се на по­зна­ту фра­зу „Што ју­жни­је, то ту­жни­је”, мла­да глу­ми­ца то де­ман­ту­је и на­гла­ша­ва: „У Ни­шу не­ма ни­чег ту­жног, не­ма ту­жних љу­ди на ули­ца­ма.” И до­да­је: „Љу­ди се у Ни­шу нај­сна­жни­је гр­ле, нај­гла­сни­је сме­ју и по­ште­но во­ле, као ма­ло где у све­ту.” И по­себ­но при­ме­ћу­је да „и ван Ни­ша ни­је те­шко пре­по­зна­ти Ни­шли­је, јер су, осим што се нај­гла­сни­је сме­ју, нај­ср­дач­ни­ји љу­ди и ја­ко их је ла­ко во­ле­ти”. Ни­шли­је, до­да­је, по­шту­ју ту­ђе ин­ди­ви­ду­ал­но­сти и под­сти­чу их и, ка­ко ре­че, „она је нај­ду­хо­ви­ти­је љу­де сре­ла у Ни­шу”.

По­ру­чи­ла је сви­ма ко­ји бу­ду ре­ши­ли да до­ђу у Ниш: „ По­не­си­те па­пир и олов­ку јер ни­шки ху­мор се не пам­ти, већ за­пи­су­је. Пун је му­дро­сти и зна­ња ко­је не­ка­да мо­же да за­тре­ба кроз жи­вот”, као и „да је у Ни­шу нај­бо­љи бу­рек у ју­тар­њим са­ти­ма, да се на зе­ле­ној пи­ја­ци мо­же ку­пи­ти све што се за­ми­сли, са­ња и ви­ди, а да се ша­ла на пи­јач­ној те­зги до­би­ја гра­тис”.

Кри­сти­на Ву­ле­тић жи­ви и ра­ди у Бе­о­гра­ду, али и у Вр­њач­кој Ба­њи, где во­ди драм­ски сту­дио за де­цу „Ма­ли принц”. Пи­са­ње јој је хо­би, а сво­је тек­сто­ве об­ја­вљу­је на стра­ни­ци „Не­мир у све­ми­ру”.


Коментари9
d809b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Uzrok je srpska iluzija da postoji neki ''knjizevni jezik''. Elita koje je uvodila ''sluzbeni jezik'' u Nemackoj je sopstven dijalekt nazvala ''visoki nemacki'' dok je holandska elita svoj nazvala ''pristojan holandski'' . Ostale iluzije su odrzavane od profesora srpskog jezika.
Стефан Петковић
"Предрасуде" Беоооооограда према Нишу нису ограничене, то је поглед на читаву Србију из Беоооооограда, а ако Ниш симболизује "остатак Србије" онда је прича о Нишу комплетна. Питам се само да ли су стереотипи Беоооооограда према Нишу (односно "остатку") распрострањенији од (бар менталне) београдизације Ниша? Њен поглед на фотографији јесте финији и нежнији од погледа просечне Беоооооограђанке (да ли "домаће" или "дођоша" разлике нема) управо јер не размишља типично беооооооградски, у њеним очима се не види "Сивоград", како је данашњи Београд описао Сергеј Трифуновић.
Стефан Петковић
@Боривоје Банковић Прича о незахвалности сина Вашег брата од стрица јесте тужна јер показује београдизацију његовог ума, што сте охрабрили. И његов одабир места и незахвалност је модерна београдизација. Мислио сам да је Сергеј "један од вас"? Чекам као и Ви да та нека Нишлијка напише! И видећу дал је лепа тек онда када је чујем. Само, прво бих се запитао колико је од Ниша (остатка Србије) у њој - души, срцу и уму - остало. Иначе, одслушајте Оливеру Ковачевић у епизоди "Државне тајне - употреба моћи", то је Београд данас....
Препоручујем 7
Боривоје Банковић
Мој отац је био из Пирота. Тамо сам провео добар део детињства и некада сам волео да одем да обиђем МОЈЕ. Сад ми више није стало. Јер има двадесетак година како сам почео да слушам приче како ја, Београђанин, завлачим њима руку у џеп. Како су у Београду плате и пензије дупло веће него у Пироту, јер их ваљда ја разрезујем. Онда ми је пре неку годину двадесетпетогодишњи син мог брата од стрица објаснио да они баш не воле Београђане. Исти онај који је скоро сваког зимског и летњег распуста о мом трошку дангубио по свим могућим београдским ушћима и делта ситијима, али га није занимао музеј Николе Тесле - на пример. Порука је схваћена одавно, господине Петковићу. И ваша и његова. О интелектуалној громади каква је Сергеј Трифуновић и о томе како баш због таквих Београд није оно што би требало да буде, овом приликом не бих. Шта мислите, да ли би било од користи да нека лепа Нишлијка благог погледа напише књигу о предрасудама о Београду, или сте већ толико застранили да нема сврхе?
Препоручујем 24
Slobodan Markovic
A kakav je Vranje biser... , a tek Leskovac...
Biljana
Vranje i njegov duh.... Nezaboravno
Препоручујем 7
lale nesic
pozdrVljam text i pridruzujem se autoru. uvek rado odem u Nis lepo se provedem i o nislijam a mislim sve najbolje. ziveli i sve im dobro bilo!
hodač
sitnosopstvenički interesi, paklena sujeta i puno krokodila iz male beogradske bare..to je problem kako Niša tako i drugih srpskih gradova..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља