четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:45

На коју дужност у Шкотској је изабран Срђа Поповић

Да ли је „Канвас” намерно или случајно обмануо јавност саопштењем у којем нигде није експлицитно навео да Поповићева ректорска функција не подразумева руковођење шкотским Универзитетом Сент Едруз, већ заступање студената
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 15.04.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)
Церемонија проглашења Срђе Поповића за ректора (Фото: Са сајта Универзитета Сент Ендруз)
Нови ректор на функцију је изабран гласовима студената Универзитета Сент Ендруз (Фото: Са сајта Универзитета Сент Ендруз)

Шта повезује нобеловца Радјарда Киплинга, „монтипајтоновца” Џона Клиза и бившег „отпораша” Срђу Поповића? Одговор је: ректорска функција на најстаријем шкотском Универзитету Сент Ендруз, основаном далеке 1413. године, који је на Шангајској листи рангиран између 300. и 400. места. На први поглед, рекло би се – лепо звучи.

Поповић, који је оснивач НВО „Канвас”, баш на петак тринаести преузео је дужност ректора на коју је, иначе, изгласан још октобра прошле године. Али, датумска подударност с „баксузним даном” није разлог због којег је део јавности оштро реаговао на ову вест, сматрајући (с правом) да је доведен у заблуду. Јер, избор Поповића за ректора не значи да ће он бити на челу овог универзитета, нити ова функција носту исту тежину и одговорност као ректорска у Србији. Напротив, ректорска позиција у Великој Британији је, како наводе познаваоци области високог образовања, пандан студентском представнику – налик студенту проректору или председнику студентског парламента код нас.

До ове непрецизности, осим терминолошке различитости, довело је згодно прећуткивање и забашуривање правих надлежности које ће Поповић имати на поменутој дужности. Те информације су доспеле од „Канваса”, а медији су их просто пренели.

Да ли је и начин на који је „Канвас” објавио ову информацију био „креативна тактика”, пропуст да се прецизира нешто што чланови ове НВО (али не и јавност) подразумевају или можда постоји проблем с преводом с енглеског језика, покушали смо да сазнамо и од ове организације. До закључења овог броја нисмо добили одговоре на мејлове које смо им послали.

Како смо истражили, истина је да звање које је понео Поповић гласи „ректор” и да ће, између осталог, с те позиције бити задужен за студенте. Његова ректорска функција подразумева руковођење Универзитетским судом – управљачким телом ове високошколске установе одговорним за стратешко планирање, менаџмент, ресурсе, универзитетску имовину и приходе, које може чак и да ревидира одлуке Сената као врховног универзитетског органа.

Све је то таксативно објашњено на сајту Сент Ендруза, где се јасно наводи да ректорске надлежности и врх универзитетске хијерархије деле две функције. Прва обједињује звања „principal” и „vice-chancellor”, која би у буквалном преводу значила „директор” и „вицеканцелар” и која има надлежности извршног руководиоца и заправо је најприближнија нашем значењу термина „ректор”. На тој позицији се тренутно налази професорка Сали Мапстоун, која је докторирала књижевност на Оксфорду, у чији делокруг спада комплетан рад Универзитета и председавање Сенатом. Друга најважнија функција је „канцелар” којем, пошто је једном изабран на ту дужност, мандат траје доживотно. Тренутно је обавља лорд Мензис Кембел од Питенвима, иначе посланик Дома лордова у Лондону, који се деценијама бави политиком као припадник табора британских либералних демократа. Лорд Кембел је номинално званични руководилац Универзитета а задужен је, између осталог, за јавна питања и доделу диплома. Уобичајено је и да канцелар председава Генералном скупштином Универзитета и именује помоћника Универзитетског суда.

Ректор је трећа функција у хијерархији која, осим председавања судом, „заступа студентске органе на локалном и националном нивоу”.

Отуда вероватно и наводи са сајта „Канваса” да ће Поповић на овој дужности имати и „неформалну, саборну улогу за студенте”. У истом тексту се наводи и да је, приликом преузимања дужности, Поповић изјавио да је „поносан и почаствован да служи као глас и снага студената Сент Ендруза”, да је спреман да у току свог мандата ослушкује студенте и њихове иницијативе преусмери у конкретну акцију, као и да ће његов циљ бити да оснажи академце да ту позицију искористе у свом најбољем интересу.

Оно што је унело збрку у читаву причу јесте то што „Канвас” нигде у овом обраћању на свом сајту није експлицитно навео да Поповићева функција не подразумева руковођење Универзитетом. Уместо тога, медији су објавили уз ову вест и информацију да су међу почасним докторима овог универзитета били, између осталих, научник и политичар Бенџамин Френклин, поменути Радјард Килпинг, проналазач пеницилина и такође нобеловац Александар Флеминг, као и да су принц Вилијам, његова супруга Кејт али и донедавни британски министар одбране Мајкл Фалон стекли дипломе управо на Сент Ендрузу.

На то је реаговала јавност, па су тако коментатори с „Полтиикиног” сајта захтевали да се појасни како би, у нашем значењу, ректор могао да буде само најугледнији професор, „од чега је Поповић веома далеко”. Ако изузмемо коментаре оних који су Поповићу приписали предузетничке вештине јер је „’Канвас” нашао нову тезгу, Шкотска за отцепљење”, било је и оних који су навели да су управо због надлежности ректорске функције за избор Поповића гласали „само студенти, не и запослени, управа Универзитета или Савет и Сенат”.

Тачно је да је Поповић за ректора изабран у октобру прошле године гласовима студената који су му дали предност у односу на противкандидата Вилија Ренија, бившег лидера шкотске Либералнодемократске партије. Иначе, пракса да академци бирају ректора на Сент Ендрузу постоји од 1858. при чему сами и предлажу кандидате који не морају бити из универзитетске хијерархије, већ јавне личности за које сами студенти сматрају да ће унапредити њихов статус. То објашњава, уосталом, како је и Џон Клиз и доспео на ову функцију. Управо чињеницу да је чувени комичар био ректор Сент Ендруза, Поповић је октобра прошле године навео као пресудни разлог да уђе у трку за ову позицију, за коју га је кандидовао студент Џејми Родни.

„Цео живот сам волео ’Монтија Пајтона’ и њихов апсурдан хумор је инспирисао моју креативну тактику протеста”, објаснио је тада Поповић за Би-Би-Си, медиј који је и сам приметио да Поповић до избора за ректора није имао никакве повезаности са Сент Ендрузом.


Коментари36
0fa29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Мени није јасно зашто се људи буне, па ми треба да будемо срећни да су коначно неког свог ставили на свој платни списак, а не као до сада да ми овде морамо да их запошљавамо по владиним агенцијама, амбасадама и сл. Камо среће да су сво отишли одавде и примали паре тамо негде, а не да се ми и даље бакћемо са њима.
Orlova Sloboda
Edvard Snouden je u egzilu u Moskvi, ali je imenovan za rekora Univerziteta u Glazgovu većinom glasova, 2014-17. Ikebana funkcija, zabave i publiciteta radi.
nista nije skupo
dobio je sarene staklice i ogledalca, sto i dobiju svi od kolonizatora
vladimir
Ako je to taj Srđa Popović koji je u zagrebačkom "Globusu " 1994.god. rekao : "Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena" , onda mislim da mu ovde nije mesto i da ne zavređuje ni ukazani publicitet ni prostor u cenjenoj "POLITICI"
Александар Поповић
Како написа Петар@, блефер, али опасног типа. Не бира ни циљеве ни мете, да би остварио своју у суштини рушилачку “мусију”. За такве људе, без дана нормалног радног стажа, човек обично каже: само што даље од нас. Али, у време опште дигиталитације и управљања џојстиком на даљину(као у сајбер ратовима на Србију, Ирак, Либију, сада Сирију), С. Поповићу остају многе могућности за деструктивну делатност. Са тим треба рачунати.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља