С времена на време у новинама и у прилозима ТВ емисија појаве се приче о заборављеним занатима. И мада сви крену у пуној брзини, све се своде на много пута поновљено вајкање о томе да више нема посла за остареле: јорганџије, вуновлачаре, мајсторе за поправке кишобрана, опанчаре... Ново време, нова мода, нове навике, глобализација, јефтина роба из Кине... све је то допринело да мало ко мари за поправке.

Али, од шуме се не види дрвеће, што би рекла пословица. Људи са телевизије заборављају на чињеницу да им је најбоља илустрација за ишчезле професије – под носом. Јер, оног дана када је неко закључио да школоване костимографе – који знају све и о форми и моделовању, о структури материјала, о личности коју треба да обуку и, најважније, о термину емитовања и о жанру емисије – могу да замене стилисти, све је пошло наопачке.

Од тада у јутарњим програмима гледамо водитељке за које нисмо сигурни да ли су у студио стигле директно из ноћног провода и нису имале времена да се пресвуку – или намерно изгледају тако како изгледају. Провокативно, у кратким вечерњим хаљинама, са упадљивим накитом и дубоким изрезом. Изгледају, благо речено, непримерено, а грубо речено – вулгарно!

Те одевне комаде, који су без много промишљања позајмљени у бутицима или продавницама ланаца популарних брендова, бирају млади људи по свом укусу и зато телевизијска лица подсећају на гошће кафића или сплавова. Приватним телевизијама сви много штошта прогледају кроз прсте, али и овде јавни сервис, као највећа и најозбиљнија ТВ кућа, има највећу одговорност. Пре свега, према гледаоцима који имају право да очекују и добију квалитет у сваком програмском сегменту. Уместо тога, гледамо врцкаве презентерске временске прогнозе – које ем што скрећу пажњу са онога о чему говоре, ем се гледаоци све време брину да им не попуцају шавови на исувише тесним хаљинама или панталонама.

Са највише непотребне озбиљности су одевене водитељке „Дневника”, (мада и ту има промашаја са деколтованим мајицама) али је тешко отети се утиску да се и оне саме лоше осећају униформисане у блејзере. А својевремено су управо спикерке „Дневника” диктирале „уличну моду”, а шнајдерке су имале пуне руке посла да прецртају и ископирају моделе какве су на екрану носиле Дуња Ланго, Данка Нововић, Љиљана Марковић... Данас би мало ко рекао: желим да изгледам као из „Дневника”.

Политичких ток-шоу програма је све мање, а њихове новинарке, по правилу, изгледају као барбике. Витке, плаве, елегантне и укочене од израза лица све до врха штикле високе 18 сантиметара.