недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07

Старији све чешће изложени дискриминацији

Приоритети су повећање доступности услуга здравствене и социјалне заштите, али и информисање о правима која могу да остваре. – Неопходно преиспитати убухвате социјалних давања и начине усклађивања висина прихода
Аутор: Марија Бракочевићпонедељак, 16.04.2018. у 22:00
Активност доприноси задовољавању потреба за припадањем (Фото Музеј афричке уметности)

Дискриминација на основу старости налази се на другом месту по броју поднетих притужби Поверенику за заштиту равноправности, одмах иза дискриминације особа са инвалидитетом. Главни узроци за такво стање у нашем друштву су негативна слика, предрасуде и стереотипи о старијима од 60 година, који према подацима Републичког завода за статистику чине четвртину становништва Србије. Баш због тога што је дискриминација у друштву и даље изражена, у сарадњи са Црвеним крстом Србије, минуле године Повереник за заштиту равноправности урадио је истраживање „Старење у градовима”, спроведено у 16 урбаних средина. Оно је, како подсећа, Татјана Пријић, из службе повереника, показало је да је доступност услуга здравствене и социјалне заштите и даље недовољна, као што није довољна ни информисаност старијих о могућностима коришћења тих услуга.

– Потврдило се и да се прилично дуго чека на остваривање свих права и услуга, да се око 10 одсто сениора осећа дискриминисано у свакодневном животу, да не постоје довољно развијене инклузивне политике, али и да бројне архитектонске баријере онемогућавају коришћења јавног превоза. Из тих резултата проистекле су бројне препоруке, а односе се између осталог и на превазилажење баријера, али и веће информатичко описмењавање да би старији били у току о правима која могу да остваре – каже Пријићева.

Додатни проблем је и то што је велики број старијих погођен сиромаштвом, из којег такође произилазе бројни проблеми. Зато је, додаје Пријићева, неопходно преиспитати обухвате социјалних давања и начине усклађивања висина прихода које редовно остварују.

У току минуле године канцеларија повереника је спровела још једно истраживање које се односи на положај старијих жена које, уколико се налазе у кући, најчешће помажу члановима домаћинства са много сати рада, али се њихов рад не вреднује на одговарајући начин.

– То истраживање је обухватило жене старије од 65 година у свим срединама, и сеоским и градским, а поред анкета, третиране су и фокус групе које су организоване у Београду, Нишу и у неколико сеоских средина у овој години. Основни резултат је да друштво не води довољно рачуна о положају старијих жена. Више од 80 одсто испитаница је поручило да  њихов положај није у складу са њиховим потребама – истиче Пријићева и подсећа да је велики број жена био изложен дискриминацији, посебно у остваривању права на поједине услуге.

– Ту није само реч о социјалним и здравственим, већ и услугама које би требало да им пружају органи локалне власти. Због свих тих проблема неопходно је преиспитати обухват новчаних примања жена, креирати нове услуге социјалне заштите у односу на потребе тих жена и повећати број корисника услуга – набраја Татјана Пријић, уверавајући да када би се барем део препорука које су проистекле из ових истраживања спровео у дело, у будућности би сигурно могао да се очекује мањи број притужби на основу старости.

Да је у Србији и даље на снази стереотип „старост једнако болест”, потврђује и Паулина Фирићаски, психолог из Геронтолошког центра „Београд”.

– Старији не морају да буду усамљени, болесни, депресивни или изоловани. Зато је у старости важан активитет, јер доприноси задовољавању потреба за припадањем друштву. У ГЦ „Београд” настојимо управо то, да створимо што подстицајније окружење за активитет и социјалну укљученост. У дневним центрима и клубовима,  као и у домовима, са око 11.000 корисника, успевамо да пружамо  могућност да старији задовоље своје потребе. Јер празно време доводи до бројних негативних емоција, осећања бесциљности и беспомоћности, а структурирано време је време испуњено активностима, што води до осећања вредности, повећања самопоуздања, очувања менталне равнотеже – набраја Фирићаски.

Пут до социјалне укључености

Симптоми социјалне искључености старијих огледају се у неједнаком приступу ресурсима, неистоветном учествовању у друштву и неједнаким могућности, подсећа Наташа Тодоровић, координатор програма бриге о старима при Црвеном крсту Србије.

– За социјалну укљученост је на првом месту пресудан приступ информацијама, али она подразумева и достојанствено старење које је  у вези са финансијском сигурношћу у старости. Инклузија обухвата и могућност једнаког приступа старијих услугама социјалне и здравствене заштите, али и прилагођавања тржишта рада постојећим демографским тенденцијама и карактеристикама старијих особа. Подразумева и једнаку заштићеност старијих од било каквих облика дискриминације, злостављања и насиља, као и постојање једнаких могућности да учествују у културном и јавном животу друштва.


Коментари7
0f299
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Рођен у Крунској и крштен у великој старости од 12 дана (био је рат!) у Светосавској цркви на Врачару, провео сам цео радни век у изгнанству ради прогона од стране злочиначког комунистичког режима. Добио сам српско држављанство, а није ми јасно у којој је земљи мој родни Београд био када сам се родио. 3ћи Рајх? Није ми јасна ни основа за дискриминацију пошто, иако у 75ој години уз пун доказ да сам пензионер, морам да оверавам картицу сваких 6 месеци уз подношење нових докумената које пензионерске службе Уједињеног Краљевства издају ЈЕДНОМ годишње. Ако ико зна, молим да објасните!
Radovan
Citam,krstim se....gledam. Kod nas su stariji zrtve sistema u kojem zive. Zapostavljeni,zrtve su politickih megalomanskih ideja ,a mislim na penzije, zrtve su drustva u kojem ti isti penzioneri treba da zive od 12...15.000 dinara. Zlo i propast nas pritisli. Mediji prikazuju med i mleko. Stvarnost se izvrce i ulepsava. Sve virtuelno,a svima izgleda dobro. Onda je i meni.
Aleksandar Mihailovic
Ako je ovo tačno, da su diskriminacije na osnovu starosti na drugom mestu, to je nesporna činjenica da je Srbija najlošija država na svetu za život, jer, ako ima nekoliko stotina hiljada reketiranih i terorisanih penzionera, ako isti zbog toga umiru više i brže nego ikada, uz te diskriminacije koje su na prvom mestu to je pola Srbije. Sami podaci ukazuju na lošu vlast, lošu politiku, loš sistem, loše pravosuđe, lošu ekonomiju, odsustvo pravne sigurnosti građana, lošu socijalnu i svekoliku zaštitu najugroženijih, te vodeću ulogu vlasti kao reprezenta države u diskriminaciji i terorisanju svojih građana. Kao takvi nismo ni za to mesto na Balkanu gde smo, a EU i neko bolje sutra su nam pobegli čak i iz snova. Savest, odgovornost, poštenje, racionalnost, inventivnost, znanje i kreativnost su kod nas izgleda neizmerljive kategorije, dok se korupcija, megalomanija, alavost, komformizam, neodgovornost, nepoštenje, nekompetentivnost, sujeta, pljačke i narcisoidnost vidljivi sa Saturna.
Stefan Petkovic
Mozda da su ucili svoju decu da im ostave gomilu unucadi bar jedan ili jedna od njih bi mogli da se staraju o njima. Posto je problem "resen" izumiranjem tako ce i ovaj problem biti resen nestajanjem.
Primus
Sramota za sve institucije i funkcionere Srbije. Na ovom ispitu padaju za poglavlje 19!
ixme
Što više informacija, podataka, tv emisija, novinskih članaka o ovom problemu. Juče, na N1, polusatna emisija o položaju starih kod nas i u Finskoj, Švedskoj! Molimo što veću politiku brige o starima. Sve je više starih, svuda, a kod nas i njihov sve gori položaj. Emisija se zvala...nekako ovako ''Sjaj i beda starosti''. Možda će nam, ovde, eventualno, pomoći to poglavlje 19 koje se, koliko shvatam, tiče i brige i poboljšanju uslova naših starih.
Препоручујем 20

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља