четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:03

Реконструкција оштећених срчаних залистака без реза

Код попуштања митралног залиска срца углавном се ради реконструктивна хирурија, чиме се избегава уградња вештачких протеза
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 16.04.2018. у 22:00
Просечно време чекања за операцију у 2017. износило је око годину дана (Фото Пиксабеј)

Код више од 1.200 пацијената у Србији годишње се обави операција срчаних залистака, која је неопходна како би се код особе зауставило попуштање рада срчаног мишића. Болест је подмукла, јер се доста добро толерише дуги низ година. У тренутку појаве првих симптома попут брзог замора или недостатка ваздуха при напору лекарима је сасвим јасно да је код пацијента већ дошло до оштећења срчаног мишића. Убрзани рад срца, поремећаји срчаног ритма или губици свести такође могу да буду симптоми оболевања митралног залиска.

Како истиче доцент др Иван Стојановић, кардиохирург на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, највећу корист од операције залиска имају болесници код којих је срчани мишић очуван.

– Срчани залисци су делови срца изграђени од везивног ткива. Они обезбеђују једносмеран проток крви кроз срце. Постоје четири срчана залиска и налазе се између комора и преткомора, односно између комора и великих крвних судова који одводе крв из срца. Митрални залистак је један од њих и налази се између леве преткоморе и леве коморе. Дегенеративна болест везивног ткива је данас главни узрок болести такозване митралне валвуле, инфаркт срца се налази на другом месту, док је реуматска болест данас због примене антибиотика потиснута тек на треће место. Не треба заборавити ни инфекције – појашњава др Стојановић.

Сужење или попуштање залиска су основни налази код болесника са такозваним валвуларним манама. У случају попуштања залиска постоји враћање крви уназад, док код сужења, стенозе, залиска срце пумпа крв кроз сужење. У оба случаја трпи срчани мишић који с временом троши своје резерве и попушта. Пошто је ту реч, појашњава наш саговорник, о механичком проблему, хируршко лечење је терапија избора. Добра вест за болеснике је да се код попуштања митралног залиска данас углавном ради реконструктивна хирургија. То значи да се оболела валвула прекроји тако да постане у потпуности функционална, чиме се избегава уградња вештачких протеза које са собом носе известан број компликација као што су крварење, тромбозе или инфекција. Болесници са поправљеним – реконструисаним залиском у потпуности су функционални и могу да се баве и психофизички најзахтевнијим занимањима.

Прва ендоскопска операција, без сечења грудне кости, изведена је у Србији пре седам година, а захваљујући њој болесници се брже опорављају

– Оперисао сам, на пример, пилоте који и даље возе авионе на комерцијалним летовима, рониоце, рели возаче и људе различитих професија који нису оставили своје професије, већ се и даље несметано баве њима и тако зарађују за живот. То са вештачким залиском не би било могуће. Као и свуда у свету листе чекања су сасвим нормалне за кардиохируршке болеснике и разликује се очекивано време доласка на операцију и просечно време чекања. Болести залистака се генерално добро подносе, па се тако на операцију залистака тренутно у нашој установи чека око три године. Међутим, болесници за то време нису препуштени судбини, већ свако погоршање здравственог стања и погоршање симптома кандидује их за операцију у што скоријем року. Када се све то узме у обзир, добијамо да је рецимо просечно време чекања за валвуларне болеснике оперисане у 2017. години износило око годину дана. Листа чекања ће од сада бити јединствена за све службе кардиохирургије у земљи – појаснио је др Стојановић, који је провео више од три године на усавршавању у Белгији, Хјустону и Паризу и важи за једног од највећих стручњака из области реконструктивне хирургије митралног залиска.

Овај стручњак је ушао у анале српске медицине и по томе што је у децембру 2011. године извео прву ендоскопску операцију срца, што значи да је операција поправке залиска изведена без сечења грудне кости, кроз неколико малих резова са стране грудног коша. Рез је смештен у набору испод десне дојке тако да се скоро и не види. Поред изузетног естетског ефекта, болесници оперисани ендоскопским путем имају мању трауму, бол и бржи постоперативни опоравак.

Др Иван Стојановић (Фото лична архива)

– Све нове и револуционарне методе у медицини су захтевне за увођење. Прву ендоскопску операцију срца урадио сам са инструментима које сам буквално позајмио вече пред операцију и са супругом вежбао специфичан начин везивања конаца. Болесник кога сам тада оперисао био је врло расположен за овај хируршки приступ, тако да су се ствари склопиле и све је пошло у најбољем реду. Срећа прати храбре, па смо убрзо захваљујући донацијама и пријатељима набавили два сета инструмената и у том периоду направили пет ендоскопских валвулопластика. Прошле године смо успели да набавимо и ендоскопски систем, па је овај програм тако покренут пуним интензитетом и за неколико месеци урадили смо више од 30 ендоскопских операција срца. План нам је да ендоскопски приступ постане стандардни начин операције болесника са митралном маном – додаје др Стојановић.

Већина пацијената са оболелим митралним залиском може да се оперише ендоскопски. Има болесника код којих лекари унапред знају да је залистак толико оштећен да је његова замена једина опција и то су добри кандидати за ову процедуру. Али највећу корист од ендоскопске хирургије имају болесници којима је митрални залистак реконструисан.

– Имам обичај да болесницима пре операције кажем да уколико су већ „извукли” операцију на срцу, онда је митрални залистак због реконструкције и ендоскопског приступа најбољи избор, јер могу да наставе живот као да никад нису били болесни – закључио је др Стојановић, који је недавно оперисао човека који је истрчао полумаратон након овакве интервенције.


Коментари0
feb9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља