среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:50

У Кини су виолина и клавир популарни као и фудбал

Кина се толико променила и напредовала да сам, када сам се недавно вратио у Европу, схватио да ми овде морамо да дамо гас, каже Тимур Мељник, виолиниста
Аутор: Јелена Копривицапонедељак, 16.04.2018. у 22:00
Тимур Мељник (Фото Стефан Панфили)

Украјинац, са седиштем у Бечу, који себе не може да назове Украјинцем, аустријски држављанин, који за себе не може да каже ни да је Аустријанац, притом течно прича српски, немачки, руски, енглески, и још ради и у Кини. Ово је мали кроки Тимура Мељника, виртуоза на виолини, и професора на Конзерваторијуму „Франц Шуберт” у Бечу, захваљујући коме ће двадесет младих и талентованих музичара (виолиниста и пијаниста) из региона добити прилику да се изборе за стипендије вредне 600.000 долара Универзитета Ченгду у Кини.

Управо се Мељник заложио да се аудиције за кинески универзитет, заказане за 6. и 7. мај, одрже у Београду, у Великој сали Коларчеве задужбине, јер, како признаје у разговору за „Политику”, осећа се дужан нашем граду, и Србији.

– Моји музички почеци везани су за Школу за музичке таленте у Ћуприји. Моја мајка, виолинисткиња, Хана Мељник предавала је у Ћуприји, па смо и сестра и ја учили у тој школи. Тамо смо имали диван оркестар, такмичили се између себе, много смо музицирали и то је буквално био други језик којим смо се изражавали, па и данас заиста имам најбоља сећања на Ћуприју – каже Тимур Мељник, који се потом преселио у Земун, у Музичку школу „Коста Манојловић”. За оба места, осим мајке, везује га још једно име – наш врсни виолиниста Немања Радуловић.

– И у Ћуприји и у „Кости” био сам са Немањом, а и данас, после толико година, још увек смо у контакту – прича Мељник, који се, попут Радуловића, отиснуо, додуше, сасвим случајно, на Запад. Имао је само 14 година када је примљен на једну од најреномиранијих уметничких академија у Европи – Универзитет за музику и извођачке уметности у Бечу.

– Моја мајка је ишла са неколико својих студената који су хтели да полажу пријемни тамо, а ја сам кренуо практично туристички. Буквално без припреме полагао сам пријемни, желећи да се опробам. И прошао сам, што је био шок! Захваљујући професору Фришеншлагеру добио сам и стипендију – сећа се Мељник који је освајао и музичка такмичења од Европе до Јапана.

– Сад када предајем, свестан сам „цене” која та такмичења носе за музичара. С једне стране, то је веома здраво, зато што те као музичара тера да вежбаш, да имаш циљ пред собом, али баш и нису најбољи концепт. Јер, уметници не могу да се такмиче. Могу само у техничким дометима.

Иако има само 32 године, Мељник се већ деценију бави професуром, наступао је широм света, стигао да објави и два компакт диска, а за наредну годину најављује свој најамбициознији пројекат – „24 каприча” Паганинија.

– Постоје две ствари које су за сваког виолинисту изузетно важне. Бахових „6 партита за соло виолину” су, по мени, први корак за једног виолинисту да би разумео неке ствари у музици, али и животу. А други је Паганини, који је написао на првој страници свог рукописа „24 каприча” – „Посвећујем ово уметницима”. Када се они одсвирају, не као етиде, већ као музичко дело, деси се нешто посебно, и отвара потпуно другачију перспективу.

Читавих девет година предавао је на Конзерваторијуму за музичке и драмске уметности „Прајнер” у Бечу, а однедавно је професор на Конзерваторијуму „Франц Шуберт”.

У Кини, према речима Мељника, који је постао и део врхунског професорског кадра новооснованог Уметничког колеџа Универзитета Ченгду, виолина и клавир популарни су као и фудбал:

– Стално се прича о неким ограничењима и забранама у Кини, а то није тачно. Кина се толико променила и напредовала да сам, када сам се недавно, после месец дана, вратио у Европу, схватио да ми овде морамо да дамо гас. Тамо је нормално живети на 43. спрату или плаћати све мобилним телефоном – каже виолиниста и професор позивајући све заинтересоване да се пријаве за аудицију за овај универзитет до 26. априла, путем сајта „Мултикултиватора”:

– Највећа предност овог универзитета јесу стипендије, које покривају све сем пута. За студије у Европи или САД потребна је велика финансијска подршка од куће. Ако је нема, студент је принуђен да ради неке послове са стране, који немају везе са музиком. А у Кини, због овакве стипендије, може да се концентрише само на музику.

Мељник је донедавно свирао на виолини, коју је још 1756. године направио Вићенцо Вентапане.

– Знате, ако неко хоће да буде возач Формуле 1, не може да вози спор ауто. Исто је и са инструментима. Пре неколико недеља сам добио нову виолину од Националне банке Аустрије – „Камило Камили” из 1736. године. И са том виолином отварају се неки нови простори, могућности за које до сад нисам ни знао да постоје. Ако нађете такву виолину која вам савршено одговара, она постаје као ваш глас...

Зграда у којој је Бетовен написао „Девету симфонију”

Тимур Мељник истиче како га кроз живот прати Шенбергова фраза да се нешто „не дешава зато што може, већ зато што мора”.

– Све чиме се бавим је неизбежно. Приметио сам да ако не свирам, не могу да предајем, ако не предајем, не могу да свирам. Све је то део мог идентитета. Занимљиво ми је да сам, од када сам у Бечу, сасвим случајно долазио до сазнања о великим композиторима. Рецимо, постоји један локал, који ми је омиљен у Бечу, и седећи тамо по ко зна који пут, угледам једну таблу и сазнам да је у истој тој згради Бетовен написао „Девету симфонију”... Када сам први пут наступао у великој сали „Музикферајна”, схватио сам да стојим на истом месту, на коме су стајали сви великани – од Ојстраха до Карајана, што је невероватно осећање!


Коментари1
dbe01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kompliment Politici na ovom divnom tekstu i ovom mladom umetniku koji je već stekao zavidnu reputaciju i karijeru u prestižnim krugovima klasične muzike. Divna je njegova energija ali i svest o kosmopolitizmu jer je vrhunskim umetnicima ceo svet jedna kuća, bez verskih, jezičkih pa i kulturoloških razlika. Srbija treba više da afirmiše svoje umetnike u svetu jer su oni najbolji ambasadori naše kulture i umetnosti u svetu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља