недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:12
10 ПИТАЊА: ПРОМЕНЕ У ЖИВОТУ

Тачка „пуцања” код сваког другачија

Неко реагује на први знак незадовољства, а неко чека да „дотакне дно” пре него што призна себи да је потребно нешто мењати
четвртак, 19.04.2018. у 13:15
(Фото Пиксабеј)

Како променити ствари којима смо незадовољни? Да ли је пролеће које је стигло идеално доба године за промене које већ дуго планирамо да изведемо у свом животу?

Одговоре на ова питања даје Јована Трбојевић, психолог и психотерапеут, која подсећа да „иако стално причамо о промени, често нам недостаје иницијативе да је заиста и спроведемо”.

Јована Трбојевић (Фото Лична архива)

– Теоретишемо о промени... Замишљамо је... На тај начин убеђујемо себе да смо ствари и покренули, јер, ако размишљамо о промени то је као да смо начинили и корак ка њој. Ипак, да бисмо нешто могли да променимо у свом животу, први корак је прихватање своје одговорности за оно чиме нисмо задовољни. Тек тада ћемо моћи да се покренемо и наставимо пут у правцу у којем желимо– објашњава наша саговорница.

Истина је да са пролећним данима почињемо да се будимо и увиђамо да постоји нешто што можемо у свом животу да урадимо другачије.

1. Када нешто треба да мењамо?

Тачка „пуцања” је за сваку особу другачија. Неко реагује на први знак незадовољства, а неко чека да „дотакне дно” пре него што призна себи да је потребно нешто мењати. Углавном нам тело да онај најгласнији сигнал да треба застати и проценити где се налазимо и зашто нам се изнова дешавају неке ситуације и реакције на њих. Психосоматске болести нас одведу код лекара који у већини случајева препоручи промену начина живота и исхране, али и потребу да променимо начин размишљања. Када тело закаже, тада смо спремнији да радимо на себи. Страх нам буде главни мотиватор. Само, проблем код ове врсте мотивације за промену јесте што је кратког даха. Чим се тело опорави, основа која је лежала иза ослабљеног тела се заборави и настави се по старом. Утопијски гледано, време за промену је када осетимо прве знаке незадовољства које није резултат једног неуспеха или проблема, већ представља устаљени механизам по којем обрађујемо животне ситуације и сами себе. Препознавањем шаблона по којем делујемо и живимо, отварамо пут промени.

2. Да ли више енергије и менталне снаге изискује промена или пристајање на непроменљивост– одржавање „статус кво” ситуације?

Иако већина клијената правилно закључује да је рад на себи изузетно захтеван и напоран „статус кво” заправо црпи више енергије. Промена боли, али без те врсте бола не можемо напредовати. Али, то је пријатан бол јер води ка већем задовољству, ка испуњенијем животу и прихватању самог себе. Стајање у месту заправо више троши човека него кретање. То је као варење хране: ако се не крећемо, слабије варимо и имамо осећај тежине у телу. Исто је и са менталним „варењем”. Ако не радимо на проради осећања, конфликта, онда нећемо бити у могућности да их сваримо, имаћемо тежину коју не можемо да решимо „ранисаном“.

3. Да ли када одлучимо да нешто мењамо то радимо постепено, полако или радикално шта саветујете као психолог?

Постоји један устаљени облик промене који већина нас користи када осетимо да смо ударили у зид и губимо контролу над својим животом, а нисмо спремни да то прорадимо на психолошком плану. Мењају се фризура, окружење, боја собе, одеће... Мењамо неки спољашњи део себе, јер се плашимо рада изнутра. То су привремена, брза решења, временски ефикасна, али дуготрајно некорисна. Темпо промене може бити драстичан или постепен и зависи од ситуације, особе, капацитета, система подршке. Битно је да психолог промену „проради“ са клијентом, пружи му подршку у примени, оснажи га и припреми за последице које ће промена изазвати у њему, али и односима које има.

4. Које су најчешће погрешке у променама: да ли када кренемо, па се вратимона староили када „гурамо” у промену иако видимо да не идемо у правом смеру?

Осцилације у спровођењу промене постоје, јер ако смо 30 година функционисали на један начин, тешко је преко ноћи применити други систем размишљања и понашања. Потребно је време да увиде усвојимо и осетимо као своје. Не постоји тренутак где можемо рећи да смо се у потпуности променили, да смо савршена верзија себе. Наша осећања и реакције на људе увек ће бити на тесту. Некад имамо више капацитета да се изборимо са изазовима, некад не, али то не значи да смо се вратили на стари пут, већ једноставно треба да се подсетимо да то можемо другачије – да се сетимо да постоји опција и лево и десно.

5. Када сам психотерапеут саветује да се промене оставе за неко друго време?

Постоје ситуације када се са клијентом ради нека тема и дође до закључка да он није тренутно спреман да ту ситуацију обради, да му треба још времена... То се онда ставља „на полицу” тема које треба разрадити, не потискује се и не заборавља. Људи потраже помоћ јер имају неки горући проблем, али се током времена испостави да постоје и други проблеми са којим се ваља суочити. Након што се разреши горућа тема, клијент заврши терапију, али се након неког времена врати да проради и другу тему.

6. Када су промене на послу, у породици, партнерском односу неопходне?

Када уочимо да понављамо исте шаблоне у различитим односима, а који доводе до тога да се осећамо неадекватно, незадовољно, усамљено. Када осетимо да смо стално „рањени” у односима.

7. Како ћемо знати да ли је промена била успешна или није?

Промена захтева пре свега препознавање начина на који смо раније тумачили догађаје, који значај и смисао смо им придавали и како је то доприносило да се осећамо незадовољно. Препознавање омогућава да када се нађемо у истој ситуацији реагујемо другачије, освестимо своје старе стратегије и из своје „кутије алата“ извучемо неки нови. Тада се може рећи да је промена била успешна.

8. У ком животном добу су промене лакше, а када су теже? Да ли је старијој особи, на пример, теже да се мења и да ли само због зрелих година треба да одустане?

Хронолошки узраст не игра значајну улогу у промени. У питању је, пре свега, унутрашња зрелост. Постоје људе који у познијим годинама лакше прихватају промене него млади људи од којих се очекује да буду прилагодљиви наступајући друштвеним, а самим тим и личним променама. За сваку узрасну доб постоје одређени развојни задаци и кризе које морају да прођу. То су животне прекретнице које захтевају промене и развој. Њихова тежина зависи од спремности особе да их спроведе. Промена није узрасно условљена, самим тим, одустајања од личног развоја нема.

9. Да ли постоји нека „скала тежине” промена? Шта је најтеже променити себе, партнера, родитеље, дете, посао, пријатеље, место пребивалишта?

Свака промена је важна. Не постоји мала промена, јер искорак из познатог захтева велику храброст, зато се свака промена хвали. Промене у виду пресељења, промене партнера и посла су промене у виду бежања уколико се не проради разлог зашто нешто није функционисало раније. Јер, ако променимо партнера, а да нисмо прорадили шта је то што нам је отежавало однос, ускочићемо у однос који ће бити потпуно исти, само ће име особе бити другачије. Промена иде изнутра, јер једино што заиста можемо да променимо јесмо ми сами. Остало је ван наше контроле.

10. Зашто се људи тешко одлучују за промене?

Непроменљивост даје одређену врсту сигурности. Систем који годинама користимо нам је познат, реакције су нам познате, осећања и очекивања од људи су познати. Самим тим, нисмо изложени ризику. У свом балону незадовољства ми знамо како да живимо, оно што је ван балона даје превише могућности чији исходи су непознати. Промена нас изводи из зоне сигурности, тражи од нас да руководимо својим животом, што је некад застрашујуће. Тада нам нико други, до нас самих, није крив што живимо на начин који нас не испуњава.


Коментари5
89cdc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
O partnerskim odnosima drevna mudrost kaze: "Nemudri zele da totalno izmene ili bar poprave svog partnera, a mudri ga prihvataju onakvim kakav jeste!" Neke osobe u svojim vezama robuju predrasudama i zrtve su sopstvenih projekcija o idealnom partneru. Kako partner "ne odgovara" tako zamisljenoj stvarnosti, takva osoba menja partnere i partnere, a sto je najgore tako neke osobe menjaju i bracne partnere, gde su najcesce zrtve deca. U svakom partneru se nalazi dobro i zlo, te je od sustinske vaznosti da li je nas prilaz pozitivan ili negativan, odnosno da li u svom partneru objektivno i svesno podsticemo dobro ili zlo. Dakle, mi imamo inicijativu i izbor, za svoju srecu mi smo odgovorni i pogresno je okrivljavati druge. Preuzimanjem licne odgovornosti i realnim sagledavanja stvarnosti, nikada necemo upasti u zamku sopstvenih projekcija. Ne menjajuci svoj prilaz partneru, rizikujemo da zbog svoje inercije i losih navika ostanemo u zacaranom krugu kada nam se dogadja malo vise istog.
Стефан Петковић
Нека се људи врате Богу и Цркви и неће морати своје време, свој новац, своје проблеме давати психотерапеутима и само од њих очекивати спас јер ће им објаснити како и шта, иако је текст врло добар. Тако супружници или млади у вези који оду на Хиландар после повратка добијају децу и побољшају односе.
Стефан Петковић
@Mirjana Petrovic Нити кокошке. Ма наравно, али оде он за њих, па се врате заједно. Имате бродиће/бродове који крстаре око Свете Горе. Тамо он узме грожђе са лозе Светог Симеона намењено бездетним женама и мушкарцима, и добије упутство како живети у миру са собом и оним кога волиш, издвојити се из ове свакидашњице, и тако даље. То је суштина. Треба отићи.
Препоручујем 1
Стефан Петковић
@Mirjana Petrovic Нити кокошке. Ма наравно, али оде он за њих, па се врате заједно. Имате бродиће/бродове који крстаре око Свете Горе. Тамо он узме грожђе са лозе Светог Симеона намењено бездетним женама и мушкарцима, и добије упутство како живети у миру са собом и оним кога волиш, издвојити се из ове свакидашњице, и тако даље. То је суштина. Треба отићи.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља