понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:51

Трагични биланс породичног насиља

Иако се повећава број конвенција, прописа и закона који штите жене, чак 18 их је смртно страдало од руке свог партнера од почетка 2018. године
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 17.04.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

У прва три и по месеца ове године чак 18 жена смртно је страдало од руке својих брачних и ванбрачних партнера, што представља највећи број жртава породичног насиља у последњих десет година. Иако никада нисмо имали више конвенција, прописа и закона који штите жену од насиља у породици, црна статистика сведочи да никада није био већи број жена које су завршиле у читуљи. Поређења ради, у претходној години у породичном насиљу страдало је 29 жена, а током целе 2010. године убијен је готово исти број жена као од почетка ове године. Језик бројки је неумољив, а сведочи да је сваког шестог дана једна жена страдала од руке свог ближњег. Ко је затајио у ланцу заштите жртава породичног насиља?

Вања Мацановић, адвокат Аутономног женског центра, истиче да многи професионалци и даље не препознају ситуације високог ризика – илустративни доказ те тезе јесте и чињеница да је свака трећа жена убијена током 2017. године насиље претходно пријављивала полицији.

– Јелена Г. из Пожаревца страдала је од руке свог супруга јер је полицајац који је изашао на терен после њихове породичне свађе проценио да нема ризика по жртву, па је супружнике упутио у центар за социјални рад. Добро је што је он кажњен и што је добио отказ због несавесног обављања посла, али то, нажалост, неће вратити Јелену Г. Истраживања говоре да ризик од убиства чак девет пута повећавају љубомора, напуштање партнера (покретање бракоразводног поступка, саопштавање одлуке о разводу, исељење из стана) и поседовање оружја – истиче наша саговорница.

Статистика тако потврђује речи мудрог Чехова, који је тврдио да „пушка који виси на зиду у првом чину, мора да опали у последњем”. Анализа Центра за истраживање јавних политика показује да је свака трећа жена која је убијена у породичном насиљу у последњих неколико година страдала од ватреног оружја свог супруга или партнера. Студија под називом „Злоупотреба оружја и родно засновано насиље” указује да је од 170 убијених жена у претходних пет година 57 њих страдало због ватреног оружја које се налазило у породичном дому и било у легалном поседу власника, као и у масовним убиствима која су почела као породични обрачуни – попут трагедија у Житишту и Великој Иванчи. Иако не постоји могућност да се предвиди која ће особа починити убиство, неки детаљи из биографије насилника ипак би требало да буду аларм, а то су поседовање оружја и постојање кривичног досијеа.

– Психолози и криминолози који изучавају узроке фемицида упозоравају да партнерском убиству обично претходе епизоде дугогодишњег насиља – не само физичког, већ и психолошког малтретирања. Због тога након убиства често и чујемо уједињене гласове комшија, рођака и пријатеља који сведоче да је жртва годинама била злостављана. Нажалост, насиље неретко почиње када је жена најнемоћнија, док је трудна или након рођења детета – наглашава Вања Мацановић.

Коментаришући учинак Закона о спречавању насиља у породици, који је донесен половином прошле године, она истиче да је добро што је држава увела нулту толеранцију на насиље – за годину дана биће изречено око 10.000 хитних мера удаљења насилника, односно заштите жртве. Међутим, највећи број оптужених за насиље у породици и даље добија условне казне.

– У систему постоје одлични професионалци, али и они које не раде или не могу да раде свој посао како треба. Примера ради, у Београду су само у четири од 17 полицијских станица одређени полицајци који ће се бавити искључиво породичним насиљем, а у унутрашњости Србије ситуација је још проблематичнија. Слично је стање и у тужилаштву – ако тужилац добро уради свој посао, правосудни процес може да се оконча за месец дана – истиче наша саговорница.

Коментаришући чињеницу да број жртава породичног насиља расте истовремено са доношењем закона који штите жене од насиља, директорка Виктимолошког друштва Србије др Весна Николић Ристановић напомиње да репресивни закони немају утицај на смањење криминалитета.

– Кривични закони не могу да реше нагомилане психолошке и породичне проблеме. Мора се интензивирати рад на превенцији фаталних исхода. Све анализе говоре да се насилницима ретко одређује притвор, а то је мера која у највећој мери штити жртву од ескалације насиља и убиства. Највише се изричу условне казне и често недостају мере надзора над применом условних мера. Осим тога, приметан је тренд самоубистава међу починиоцима насиља у породици: велики број мушкараца који су убили своју супругу и чланове своје породице дигао је руку на себе и окончао живот – закључује директорка Виктимолошког друштва Србије.


Коментари21
841e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana Tatic
Zabrinjavajuć je broj ubijenih žena u porodici. Mislim da je ženski centar trebalo da sprovede uporedo i analizu koliko je muškaraca ubijeno u porodičnom nasilju i da pojasni da svakako i oni imaju pravo da prijave nasilje u porodici. Postupak je da policija momentalno po pozivu nasilnika lišava slobode ako je nasilje fizičko a ako nije onda ga udaljavanja iz kuće. Sud potom odredjuje meru koja može biti srazmerna zatvorska kazna, javljanje centru, zabrane prilaska (na zahtev oštećenog) , nošenje nanogice itd. Za lažno prijavljivanje takodje postoje kazne. Trebalo bi pogledati zakon ali mislim da je članak mogao i to da obuhvati tako bi ostavio manje prostora za osecaj ugroženosti muskaraca jer ovaj zakon važi i za muškarce i za druge clanove porodice koji su ugrozeni a ne samo za žene. Ne-porodično nasilje, podleze istoj proceduri a policija da bi ohrabrila prijavljivanje treba da ima uputstvo za reagovanje.
Alisa
Novi propisi su ohrabrili zene da prijave nasilje sto jos vise razjari nasilnika. Policija i Centri za socijalni rad moraju da idu u korak sa zakonodavstvom i vremenom. Inace se njihov rad obesmisljuje i treba ih zameniti sa necim delotvornijim.
Саша Јовановић
Ако министар Стефановић, алијас Небојша из Београда, демантује ваше податке, сматраћу да само узнемиравате јавност. Ако му се у томе придружи и Републички завод за статистику на челу са директором Ковачевићем онда смо баш у проблему. Узгред, направите упоредне дијаграме количине насиља на телевизији и у таблоидима, количине риалити програма, количине нетолеранције на сваком месту почевши од Скупштине Републике Србије, са бројем ових несрећно настрадалих жена... Некако баш од 2012-е све, са мањим осцилацијама, незадрживо расте.
Janković Ružica
Sa nekim komentarima bih se složila, recimo, da je nasilje usko vezano sa ekonomskom i socijalnom situacijom, a sa nekoma ne bih. Nasilja je inače više i u stvarnom životu i u raznim medijima, društvenim mrežama itd. Iskreno, mene više plaše komentari koje čitam ovdje, kao da žene čeznu da budu ubijene. Nema pravila ko je nasilnik, doktor, pjevač, ratar ili učitelj, nasilnici su po psihološkom profilu, ne po zvanju. Još jedna sugestija, nasilje treba da se sankcioniše na svim nivoima isto, u školama, na poslu, porodici, ulicama, utakmicama (njima posebno), pa će biti i ubijenih žena manje.
Miloš
@mp,znači, svaka osoba je potencijalni nasilnik. Divno! Da ih ispečatiramo po čelu? Dalje, da, ima nasilja svakodnevno. Verbalnog, mnogo više nego fizičkog. Ali, to nije samo u Srbiji, već po čitavom svetu. I svađe, što neki kažu da su normalne, su takođe nasilje. I nemojte vi Srbiju zvati primitivno društvo. Još nismo propali kao na zapadu, npr.
Препоручујем 22
mp
U potpunosti se slazem sa Ruzicom. Kad krenu ovi sto mogu da se suoce sa istinom, ili cak i zene koje kazu sto je birala takvog"..pa slika nasilnika se NE vidi odmah..Sacekaju oni malo da zena izrodi decu, da pocne da zavisi od njih..i onda krece manipulativna igra ..Nasilje je pre sve psiholoski pa onda socijalni problem ali ne i ekonomski..O ovome drustvo mora najhitnije da se ozbiljno bavi a ne da bude jedna emisija, jedan clanak.. sta se cudimo. U srpskim medijima malo je zena urednika koje bi mogla da urade vise na zastiti i borbi protiv nasilja ..Srbija je duboko primitivno drustvo koje cesto ima elemente turske kasabe, a kod mnogih muskaraca oni svoje nasilje i NE prepoznaju..na primer pojam verbalnog nasilja im je NEpostojeci..Srbija je drustvo koje i bez problema oko osiro. uranijuma, raznih pritisaka u politici, primitivizma je nasilno drustvo..To je jedina istina. Nasilje je u Srbiji deo dnevnog zivota !
Препоручујем 23
Александар
Чему затеченост и изненађење подацима?. Феминистички утицај на рад Центара за социјални рад и њихова улога у растурању бракова je институционализован. Исти су под финансијским утицајем Шведске и осталих скандинавских влада и њихових агенција и НВО, као и домаћих, посебно "Аутономног женског центра", који им непрестално држи семинаре. Тако су се они од центара који мире партнере претворили у оне који их завађају и подстичу развод и жене такође отворено подстичу да провоцирају и пријављују мужеве, како би им „помогли“ да се што лакше и брже од њих разведу и сходно законима преузму децу и имовину.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља