понедељак, 23.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:40

Криза у Шведској академији

Већ 232 године ова институција ради по истом статуту, али поводом кризе која кулминира овог месеца, сам краљ је најавио да би он могао бити измењен
Аутор: Стеван Драшковићсреда, 18.04.2018. у 22:00
Зграда Шведске академије (Фото Викимедија)

У Шведској академији, најелитнијој шведској институцији културе, није било веће кризе још од њеног оснивања 1786. године. То је као огромни мутирајући канцер, како се изразио један новинар. Драма је почела у јесен 2017, а кулминација је управо овог месеца.

Да би се проблем у потпуности разумео, треба најпре рећи да је Шведску академију основао 1786. године краљ Густав III (краљ 1771–1792), који се веома интересовао за културу, поготово за позориште, и који је дефинисао статут академије по угледу на француску академију. Дакле, по статуту Шведска академија има 18 чланова (или како се каже 18 столица) који се бирају доживотно. Избор чланова врши се тајним гласањем, а резултати гласања се не објављују док чланове академије не одобри шведски краљ, који је заштитник и покровитељ академије. Један од 18 чланова је стални секретар академије. Директор академије се бира међу члановима ротацијом на 6 месеци. Једна од ставки статута јесте да се академија не изјашњава о политичким питањима. Око половине чланова академије су истакнути шведски књижевници, а седам чланова су жене. Прва жена члан академије била је Селма Лагерлеф 1914. године.

Академија је финансијски потпуно независна и не добија никакве дотације од државе, али такође не плаћа ни порез на приход, нити на имовину. А имовина академије је позамашна, што у најексклузивнијим зградама у Стокхолму и Лунду, што у акцијама најбољих шведских индустријских концерна. Првобитно, а и касније, многи донатори су прилагали новац или зграде академији, а она је вешто управљала својом имовином оплемењавајући је и увећавајући је, тако да се процењује да данас износи између 100 и 200 милиона евра, прецизна бројка се не зна. Осим доделе Нобелове награде за литературу, у њене задатке и обавезе данас спадају и награде и стипендија, речник шведског језика, лексикон шведског језика који се ажурира, публикације везане за литературу и језик.

Конфликт се десио још 1989. године када је Салман Ружди, пореклом из Ирана, био кандидат за Нобелову награду за роман „Сатански стихови” и када га је ајатолах Хомеини осудио на смрт кроз фатву. Један део чланова академије хтео је да упути апел влади Шведске да интервенише код Ирана, што већина чланова академије није прихватила јер статут каже да се академија не изјашњава о политичким питањима. Због тога су два члана академије, Ћертин Екман (столица 15) и Ларш Јиленстен (столица 14), отказала даље учешће у раду академије будући да не могу по статуту да откажу чланство у академији.

Актуелни конфликт је почео у јесен 2017. када су неки медији објавили да је вест о добитнику Нобелове награде за литературу за 2017. годину „процурила” пре званичног објављивања од стране академије, а да је то радио, како се веровало, Жан-Клод Арно, супруг члана академије на столици број 18, Катарине Фростенсон. Шведска академија је од 2010. године финансирала културни клуб Форум са 126.000 шведских круна годишње. Клубом су управљали управо Жан-Клод Арно, кога су прозвали „Културни профил” и његова супруга Катарина Фростенсон. У новембру 2017. године , шведски дневни лист Dagens Nyheter објавио је чланак у коме се Жан-Клод Арно, оптужује да је сексуално злостављао и вршио разна сексуална насиља над више жена. Чак 18 жена су саме пријавиле да су сексуално злостављане на више начина. Истовремено је објављено да је преко истог човека процурила вест о добитнику Нобелове награде за књижевност пре објављивања.

Академија је одмах прекинула сваку сарадњу са клубом Форум, а истовремено је стални секретар у академији, Сара Даниус (столица 10) званично потврдила вест да су чланови академије, њихове ћерке и супруге, као и женско особље које је запослено у академији, били изложени „нежељеној интимности и неодговарајућем понашању” од стране Арноа. Пошто је једна адвокатска канцеларија у свом извештају званично потврдила ове оптужбе, као и неке друге финансијске недозвољене трансакције у клубу, онда су чланови академије решили да гласањем одлуче останак Катарине Фростенсон у академији, што статут омогућује у таквим случајевима. Исход гласања је био 8:6 за останак Катарине у академији. Одмах након гласања три члана академије – Ћел Еспмарк, Клас Естергрен и Петер Енглунд – изјавила су да више неће учествовати у раду академије зато што Фростенсон није искључена. Тиме је број чланова у академији спао на 13.

Шведски краљ Карл Густав XVI одржао је посебан састанак са сталним секретаром академије Саром Даниус и информисао се о проблемима у академији, затим је имао такође посебан састанак са актуелним директором академије (Андерс Улсон, столица 4), а резултат тих састанака условио је седницу чланова академије 12. априла 2018, када су и Сара Даниус и Катарина Фростенсон дале оставке на чланство у академији, као компромис за спас академије. Међутим, одмах после ове седнице, још једна чланица академије најавила је могући излазак из академије, Сара Стридсберј (столица 13). То значи да академија остаје са 10 чланова од 18 што доводи у питање рад академије. Јер, за одлуку о избору Нобелове награде за књижевност потребно је  минимум 12 чланова академије (две трећине од 18), а са преосталих 10 доводи се у питање додела ове награде.

Поводом овог хаоса у академији и у културном свету Шведске мишљења су подељена шта треба чинити: распустити академију, мењати статут и изабрати нове чланове, именовати контролора итд. Сам краљ је најавио да би статут академије могао да буде измењен тако да чланови могу да се разреше чланства. Такође се мора мењати и модернизовати организација и начин рада академије с обзиром на чињеницу да она и данас ради по статуту који је стар 232 године.


Коментари3
21e3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zato srpska akademija...
...trenutno ima 141 člana (stotinak redovnih a ostalo dopisni) i nema nikakav problem s ovako besmislenim procedurama i ograničenjima. Ko zasluži pažnju aktuelnih mudraca, oni ga kooptiraju, bez potvrde ili kontrolne uloge bilo koje osobe ili institucije sa strane, izaberu i kažu: "e i ovaj vam je od danas na budžetu". Ne ulažu novac u fondove i ne uvećavaju ga, ali se nekako uvek nadje dovoljno za apanažu članova, a i nagrade mnogo ređe dodeljuju nego što primaju. Uopšte zgodno jedno društvance.
Vladislav Marjanovic
Da se samo radilo o dodeljivanju Nobelove nagrade za knjizevnost svetu nepoznatim piscima, to ne bi bilo ni po jada. Nevolja je sto je ta nagrada dodeljivana ne po kriterijumu socijalnog i estetskog doprinosa knjizevnosti kao grani umetnickog stvaralastva, vec politickih interesa americkog, pogotovu demokratskog establismenta, u preoblikovanju odnosa u drustvu. Literarni kvalitet manje je vazan od idejnog. Ako se pisac drzi "linije", tj. ako je moralno-politicki podoban, kako se nekada govorilo, tj. politicki korektan kako se danas govori, drugim recima ako je oportunista, imace i sansu da dodje do Nobela. Bitno je pisati o temama kao sto su rasne, verske, etnicke i seksualne predrasude, zastupati interese manjinskih zajednica, evocirati holokaust i brutalnost nacistickog sistema, ali niposto ne spominjati humanocidnu ulogu neoliberalizma u drustvenom razvoju sveta. Nobelova nagrada spala je na Staljinovu. A ko jos zna za laureate Staljinove nagrade? Svaka slicnost (ni)je slucajna.
Siki
Nobelova nagrada ,recimo za knjizevnost,je poslednjih nekoliko decenija,osim nekih izuzetaka,dodeljivana nepoznatim piscima i u svojoj zemlji

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља