уторак, 18.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:37
ЦРНИ НАПИТАК

Већа количина кофеина изазива раздражљивост

четвртак, 19.04.2018. у 19:00
Кафа је диуретик, па особе које претерују с уносом (седам-осам шољица дневно) могу да пате од затвора услед губитка течности у цревима (Фото Пиксабеј)

Црна кафа је освежавајући напитак којим многи од нас започињу дан, а који припремамо (са задовољством) кувањем самлевене пржене кафе у води.

Време деведесетих је давно иза нас, као и онај опојни мирис кафе из безброј малих пржионица који се пружао широм наших градова и насеља.

Наши родитељи и њихови родитељи су од припреме кафе правили цео један ритуал – од пржења, млевења до кувања и наравно густирања. Данашњи темпо живота значајно је бржи па су прва два корака готово ишчезла, остављајући нам да се запитамо шта нам све произвођачи кафе самељу у кесици коју отворимо и кувамо наш јутарњи напитак.

Чињенице су јасне: кафа делује стимулативно на централни нервни систем, као и на кардиоваскуларни систем. Најбитнији састојак кафе је алкалоид – кофеин, којег у кафи има око 1,5 одсто. Шоља турске кафе садржи око 165 мг кофеина, еспресо око 130 мг, инстант око 70 мг. Граница дозвољеног уноса кофеина је 300 мг. Кофеин поспешује менталну функцију, утиче на рефлексе, концентрацију и прецизност, па није ни чудо што је кафа толико популарна као јутарњи напитак. Дејство кофеина се дуго задржава, а почиње већ после пет минута од конзумирања. Садржај кофеина опада на половину за три до шест часова, а на четвртину за још толико. Особама са сниженим крвним притиском се препоручује шољица-две кафе дневно јер кафа подиже крвни притисак. Тако већ после пола сата од конзумирања расте крвни притисак, који опада тек након три сата.

Већа количина кофеина, дакле број шољица кафе изазива раздражљивост, хипертензију и тахикардију, као и несаницу.

Зависност од кафе је зависност од кофеина. Уколико редовно пијете кафу и нагло прекинете, већ после 12–24 сата можете осетити физичке симптоме који укључују: главобољу, бол у мишићима, летаргију, депресију, мучнину и повраћање. Симптоми могу потрајати чак и до девет дана.

Како кафа делује?

Ако кафу попијете на празан желудац, долази до појачаног лучења желудачног сока који делује на слузницу и изазива непријатан осећај бола. Особе које имају гастритис и улкусну болест, имају јаче симптоме. Кафу не би требало пити на празан стомак. Чај изазива знатно мање лучење сокова од кафе, па се препоручује као алтернатива оболелима од поменутих болести.

Уобичајено је да кафу пијемо са шећером и/или млеком. Танин из кафе и казеин из млека се спајају у танат-казеин, једињење које је нерастворљиво у желуцу. Млеко дакле, успорава сварљивост кафе, а ресорпција кофеина се успорава. Због тога се не препоручује комбиновање кафе с млеком.

Кафа је тема многих студија, па је утврђено да постоји директна зависност између инфаркта миокарда и количине попијене кафе. Особе које пију више од 6 шољица дневно имају 60 одсто већу вероватноћу инфаркта у односу на оне који не пију кафу. Умерене количине од шољице-две дневно нису велики фактор ризика, осим уколико особа има друге ризике попут пушења, недостатка кретања, лоше исхране, повећаног уноса алкохола, хипертензије и повишених вредности холестерола, триглицерида и глукозе у крви.

Утицај овог црног напитка на срце је двојак: позитивно је што кофеин шири коронарне крвне судове, али негативно је то што стимулише срчани рад и тиме повећава потрошњу кисеоника, па овај ефекат превладава над позитивним. Оболелим од исхемијске болести срца, артериосклерозе, стенокардије – кафа се забрањује. Код гојазних особа и дијабетичара кафа се не препоручује јер се сматра да кофеин повећава жудњу за шећером, а такође он троши витамине Бе комплекса, калијум и цинк из организма.

Кафа је диуретик, па особе које претерују с уносом (седам-осам шољица дневно) могу да пате од затвора услед губитка течности у цревима. Кафа се још не препоручује код кожних обољења (екцеми, акутни дерматитис), код болести попречно-пругастих мишића, код повећане активности штитне жлезде, глаукома, дијареје и гихта. Деца, труднице и дојиље никако не би требало да пију кафу. Некада су нам причали да кафу не треба да пијемо да нам не би порастао реп, али сада знамо праву истину. Је л’ тако?

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com


Коментари0
de885
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља