уторак, 19.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:15
„Политика” сазнаје

Србија и званично забрањује танке пластичне кесе

„Политици” је увођење ове обавезе јуче потврђено у Министарству за заштиту животне средине
Аутор: Ј. Антељ, И. Албуновићсреда, 18.04.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Србија ће забранити употребу танких кеса и увести обавезну наплату пластичних врећица, рекли су јуче за „Политику” у Министарству за заштиту животне средине. Иако није чланица ЕУ, наша земља ће, као што је то недавно учинила и Црна Гора, применити све мере недавно усвојене Директиве о пластици. Обавезу примене нове Директиве из фебруара ове године која ограничава максималну годишњу потрошњу кеса на 90 по особи, до краја 2019. године, за сада имају само државе чланице, али у Министарству нам је потврђено да ће Србија такође усвојити ове смернице, јер се и у ЕУ сматра да се проблем може решити наплатом кеса.

– У сталној смо комуникацији са великим трговинским ланцима, као и невладиним сектором, како бисмо утицали на развој еколошке свести грађана по овом питању – рекли су у Министарству.

Према незваничним проценама трговинског сектора у Србији, у нашој земљи годишње се за набавку пластичних кеса потроши око 20 милиона евра, а 30 до 40 одсто њих се баци, што директно утиче на загађење животне средине. Једна кеса трговце кошта у просеку око динар. За сада је од великих трговинских ланаца само „Делез” почео да наплаћује кесе, и то у својим радњама мањег формата („Шоп енд Го”), по цени од два динара.

– За само два дана смањена је употреба пластичних кеса од 30 до 50 одсто, у зависности од радње. Већина потрошача се определила за платнене торбе – изјавио је Никола Папак, менаџер за корпоративне комуникације „Делеза” Србија.

У Србији грађани у просеку троше седам пластичних кеса дневно, односно 2.555 годишње, што је више од две милијарде у току једне године. У Европи је наплата кеса почела пре 15 година, а по правилима ЕУ та обавеза важи за све, тако да данас све земље ЕУ наплаћују кесе у радњама.

„Политици” су недавно и у „Меркатору С” (хипермаркети „Идеја”, „Рода”, „Меркатор”) потврдили да траже модел који је одржив у пракси, али нису открили датум од када кесе више неће бити бесплатне.

У „Делезу” су раније рекли да, према њиховом искуству са других тржишта на којима послују, механизам наплате даје најбоље резултате, јер доводи до смањења употребе кеса до 80 одсто. Питање је времена када ће и други трговци кренути са овом праксом. Међу њима је и „Гомекс”, у коме кажу да су спремни за ове промене и да ће се придружити осталим трговцима који у будућности одлуче да кесе наплаћују купцима.

– Није проблем да кесе буду бесплатне, то је део услуге коју пружамо потрошачима, али забрињава то што се најмање трећина тих кеса баца. Због тога ће било каква цена имати психолошки ефекат на купце како би рационалније размишљали приликом коришћења кеса. Важно је да се ова новина не искористи да неко зарађује на томе, него да се нађе што поштенији модел – каже Горан Ковачевић, власник зрењанинске компаније „Гомекс”.

Он каже да ће главну улогу у овим напорима да се смањи употреба пластике имати држава, јер постоји много супротстављених интереса. Како објашњава, ова мера може знатно да утиче на целу индустрију која се бави пластиком, па се мора наћи начин да се не угрози њено пословање.


Коментари28
02e95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradim Rebronja
Jedna od mogucnosti jeste i koriscenje papirnih reklamnih kesa raznih velicina.
Nena
Sta vise zagadjuje, kesa ili bajati lekovi i medicinski otpad koji niko nece da skuplja? Motorno ulje? Automobilske gume? Baterije svih velicina i vrsta? Deterdzenti? Plastika koja nije kesa?Trebalo bi od neceg poceti, naravno, ali mi ministri recite gde da odnesem stare mobilne telefone? Ili da ih jednostavno ubacim u kontejner(ako ih istresem iz cegera onda je ok?)
Milos
Da li je nesto Veber u svojoj Protestantskoj etici... rekao o plasticnim kesama?
znaci...
tanke kese zagadjuju vise nego debele!?
Milovan
Debele se placaju.
Препоручујем 0
Ida
Crna Gora da bude primer?! Dakle, Ulcinj kao ekološka prestonica. A šta ćemo sa medijskim zagađivačima? Svaki dan otruju 7,5 miliona gradjana. I tako unedogled. Celu akciju nazvati "Videla žaba...".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља