недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:23

Жене са факултетом почеле да рађају више деце

Високообразоване мајке имају више новца, што олакшава подизање деце, али и више могућности за преговоре за сопственим партнером око поделе родитељских обавеза
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 19.04.2018. у 09:33

У пе­ри­о­ду од 2002. до 2015. го­ди­не број де­це ро­ђе­не у Ср­би­ји сма­њио се за не­што ви­ше од де­сет про­це­на­та. Де­мо­гра­фи ис­ти­чу да се од 2002. до 2006. го­ди­шње ра­ђа­ло око 72.000 де­це, а од те го­ди­не број бе­ба по­чи­ње ла­га­но и кон­ти­ну­и­ра­но опа­да, да би у 2016. до­сти­гао исто­риј­ски ми­ни­мум – те го­ди­не ро­ђе­но је све­га 64.734 но­во­ро­ђен­че­та. Иако све ана­ли­зе го­во­ре да је по­твр­да о ма­ми­ном ви­шем сте­пе­ну ака­дем­ског обра­зо­ва­ња обр­ну­то сра­змер­на бро­ју деч­јих со­ба у ста­ну, де­мо­гра­фи од 2008. го­ди­не при­ме­ћу­ју за­ни­мљив тренд – же­не са ви­со­ким обра­зо­ва­њем по­чи­њу да ра­ђа­ју ви­ше де­це, знат­но ви­ше не­го же­не са сред­њом шко­лом, а сто­па њи­хо­вог укуп­ног ра­ђа­ња при­бли­жа­ва се вред­но­сти сто­па укуп­ног фер­ти­ли­те­та же­на са основ­ном шко­лом. 

„Ка­да смо ана­ли­зи­ра­ли ре­зул­та­те по­след­њег по­пи­са ста­нов­ни­штва до­шли смо до за­кључ­ка да нај­ве­ћи број же­на ко­је не­ма­ју де­цу жи­ви у гра­ду, има ви­со­ко или ви­ше обра­зо­ва­ње и стал­ни по­сао. Нај­ви­ше де­це има­ју мај­ке са (не)за­вр­ше­ном основ­ном шко­лом, а нај­ма­ње де­це ра­ђа­ју фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­не же­не”, ис­ти­че др Мир­ја­на Ра­ше­вић, ди­рек­тор­ка Цен­тра за де­мо­граф­ска ис­тра­жи­ва­ња Ин­сти­ту­та дру­штве­них на­у­ка.

„И овај по­пис ста­нов­ни­штва по­ка­зао је да Ром­ки­ње, Ал­бан­ке и Му­сли­ман­ке ра­ђа­ју нај­ви­ше де­це. Ме­ђу­тим, у по­след­њих де­сет го­ди­на при­ме­ћу­је­мо за­ни­мљив тренд – фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­не же­не од­лу­чу­ју се за ра­ђа­ње ви­ше де­це, знат­но ви­ше не­го же­не са сред­њом шко­лом.”

На при­ме­ру шест европ­ских зе­ма­ља – Аустри­је, Грч­ке, Ма­ђар­ске, Ру­му­ни­је, Сло­ве­ни­је и Швај­цар­ске – по­твр­ђе­но је да је ути­цај ни­воа обра­зо­ва­ња на ни­во на­та­ли­те­та да­ле­ко ја­чи не­го ути­цај за­ни­ма­ња и по­ло­жа­ја у за­ни­ма­њу. Осим то­га, обра­зо­ва­ње је по­ве­за­но и са број­ним не­по­сред­ним узро­ци­ма фер­ти­ли­те­та, као што су го­ди­не сту­па­ња у брак, кон­тро­ла ра­ђа­ња и број де­це у по­ро­ди­ци. 

„Код же­на са основ­ном шко­лом број ро­ђе­не де­це се ли­не­ар­но сма­њу­је, та­ко да је у 2015. из­но­сио све­га 37 од­сто жи­во­ро­ђе­не де­це из 2002. го­ди­не. У пе­ри­о­ду од 2002. до 2015. број де­це ко­ју су ро­ди­ле мај­ке са сред­њом шко­лом опао је за 20 про­це­на­та. С дру­ге стра­не, код нај­ви­ше обра­зо­ва­не ка­те­го­ри­је же­на, про­ме­не у бро­ју ро­ђе­не де­це пот­пу­но су дру­га­чи­је. На­и­ме, од 2002. до 2005. го­ди­не број жи­во­ро­ђе­не де­це се не ме­ња и на­ла­зи се на ни­воу не­што ни­жем од 10.000 го­ди­шње. Ме­ђу­тим, од 2005. го­ди­не број жи­во­ро­ђе­ња од мај­ки са фа­кул­те­том по­чи­ње ли­не­ар­но да се по­ве­ћа­ва, та­ко да је у 2015. био чак 2,3 пу­та ви­ши у од­но­су на 2002. го­ди­ну”, об­ја­шња­ва на­ша са­го­вор­ни­ца и до­да­је да се слич­не тен­ден­ци­је при­ме­ћу­ју и у ре­ги­о­ну и у це­лој Европ­ској уни­ји. 

Ту­ма­че­ћи узро­ке ове за­ни­мљи­ве по­ја­ве, др Мир­ја­на Ра­ше­вић ка­же да фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­не же­не има­ју ви­ше нов­ца, што у ве­ли­кој ме­ри олак­ша­ва про­ши­ре­ње по­ро­ди­це и по­ди­за­ње де­це, али и ви­ше мо­гућ­но­сти за пре­го­во­ре за соп­стве­ним парт­не­ром око по­де­ле ро­ди­тељ­ских оба­ве­за. 

„На­ша је прет­по­став­ка да су се же­не са фа­кул­те­том из­бо­ри­ле за еман­ци­па­ци­ју у соп­стве­ном до­му, јер су у бо­љој пре­го­ва­рач­кој по­зи­ци­ји у од­но­су на же­не са сред­њом шко­лом, ко­је су че­сто не­за­по­сле­не или има­ју ни­жа при­ма­ња. Сва ис­тра­жи­ва­ња го­во­ре да се нај­ви­ше де­це ра­ђа у скан­ди­нав­ским зе­мља­ма у ко­ји­ма је по­стиг­нут нај­ви­ши сте­пен род­не рав­но­прав­но­сти, а нај­ма­ње у ме­ди­те­ран­ским зе­мља­ма у ко­ји­ма ца­ру­је па­три­јар­хат. Ло­гич­но је прет­по­ста­ви­ти да су се ви­со­ко обра­зо­ва­не же­не до­го­во­ри­ле са парт­не­ром око по­де­ле оба­ве­за”, на­во­ди на­ша са­го­вор­ни­ца. 

Др Мир­ја­на Ра­ше­вић при­ме­ћу­је да све же­не, без об­зи­ра на сте­пен обра­зо­ва­ња, од­ла­жу ра­ђа­ње за ка­сни­је го­ди­не жи­во­та, али да по­сто­је раз­ли­ке ме­ђу же­на­ма раз­ли­чи­тог обра­зов­ног ни­воа кад је о ра­ђа­њу до 30. го­ди­не жи­во­та реч. Та­ко су же­не без шко­ле у 2015. ро­ди­ле 2,59 де­це до 30 го­ди­не, же­не са основ­ном шко­лом 1,38 де­це, же­не са сред­њом шко­лом 0,84 де­те­та, а же­не са фа­кул­те­том 0,57 де­це.


Коментари12
287dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zika Pavlovic
..napravite grafikon razvoda pa da vidimo dal ce te skolovane da pobede, ja verujem da hoce. Znaci rode dete da bi opravdale status majke pa posle to isto dete uniste! Neka koordinate budu broj unistene dece/ strucna sprema. Zivo me zanima taj grafikon.
Стефан Петковић
Док задњи попис каже "жене у граду (у глави се гравитира према БГ), жене с факултетом, жене са сталним послом" немају децу. Јел неко чита шта пише? Не ради се о томе да високообразоване више рађају, већ да оне испод стагнирају или опадају. Боже сачувај нас Шведске... какав црни "добар пример" може бити земља у којој наталитет подижу не Швеђанке већ странкиње, земља ментално кастрираних мушкараца, земља где министарка Karolina Skog изађе и каже да се "број аутомобила мора смањити јер их углавном возе мушкарци" што је, јелте, дискриминација и доказ патријархата, који је, јелте, зло за друштво, а кога се ове лицемерке сете када треба да их бране ти исти Швеђани од но-го-зона у Малмеу. "Жене с факултетом родиле 0,57 деце до своје 30-те". Јел то тај бољитак? Суштина је овде да те мање образоване су себе заробиле, чезну и пате за оним што имају факултетске жене, а пара немају. Дакле преузеле су систем вредности, који убија друштво и обезбоженост, али без пара. Зато код њих опада рађање.
Olivera Stanković
Najviše me je pogodilo to što uopšte postoji oznaka za žene bez ikakve škole. U 21. veku!!!!! Što se tiče manjka dece, kockice nisu složene kako treba.Ja sam fakultetski obrazovana, imam tri kćerke, takođe visoko obrazovane, koje imaju po jedno dete kome uspevaju da obezbede sve što mu treba. Za više bi bilo teže. Uvek sam za kvalitet na uštrb kvantiteta. Nisam feministkinja u negativnom smislu koji se uporno provlači kroz komentarisanje. Vremena su se promenila, žene postaju ravnopravni partneri sa muževima i zajednički se dogovaraju o tome da li će i koliko dece imati. Obrazovanim ženama se retko "desi" dete. A to je najčešći uzrok visokog nataliteta.
Стефан Петковић
@Olivera Stanković То је врло узоран пример, Ви имате 3 детета, а оне по једно. Напредак... "... почеле више да рађају..." Видим. Образованим женама се деца "не дешавају", то се слажем, зато што су врло обазриве да не дај Боже имају дете, ал зато су за образоване жене увек у торбици неколико табли контрацептивних пилула тек да ставе до знања мушкарцима да он према њој не мора никакву обавезу да има. То све наравно почиње у школи. Свака част мајкама како су кћерке научиле... Другим речима, пилуле су претвориле жене у сексуалне објекте, док жене, наравно са неофеминистичких позиција, и даље нападају мушкарце о њиховој "приземности". Каква будалаштина.
Препоручујем 14
Miloš
Još jedan perfidan feministički članak. Znači, odjednom ispada da što veće obrazovanje, to više i dece? A ne kao što svi govorimo - da je obrnuto? A onda tu ne bi pomogle ni Albanke ni Romkinje. Odlično. Još da zabranimo abortus, kao što kaže boris, i nirvana. Pa da vidimo. I ovo još: kad spominjete skandinavske zemlje, navedite i koje nacionalnosti su te osobe. Bitno je, zbog kredibiliteta.
Zorica
Hajde da ove podatke o povećavanju broja dece fakultetski obrazovanih žena tumačimo kao njihov bolji ekonomski status i manje iseljavanje jer imaju posao.Navijajmo malo za Srbiju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља