понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

„Дианина дјеца” представљена у Републици Српској

У оквиру манифестације „Дани сјећања” приказано документарно остварење о добротворки Диани Будисављевић која је из усташког логора Јасеновац спасла између 7.000 и 12.000 српске деце
Аутор: М. К.четвртак, 19.04.2018. у 18:06
Из усташких логора прво је требало избавити децу (Фото Архива „Политике”)

Од нашег сталног  дописника

Бањалука – Документарни филм „Дианина дјеца”, који говори о Диани Будисављевић, која је за време Независне државе Хрватске спасла између 7.000 и 12.000 српске деце из усташког логора Јасеновац, премијерно је приказан у Бањалуци.

Реч је о документарном филму ауторке Слађане Зарић, снимљеном у продукцији Радио-телевизије Србије, а у Бањалуци је приказан у склопу вишедневне манифестације „Дани сјећања”. Реч је о манифестацији посвећеној страдању српске деце у 20. веку.

Пројекција у Бањалуци својеврсна је претпремијера уочи београдске премијере, а ауторска Слађана Зарић испричала је новинарима да је то прича о великој хуманој жени, али и прича о страшном страдању.

Причамо, каже она, о 20.000 убијене деце у Јасеновцу, и наводи да би тај број био много већи да није било Будисављевићеве и њених сарадника који су избављали децу из Јасеновца, спасавајући им животе. Филм је сниман у РС, Србији, Аустрији и Хрватској.

„Дане сјећања” организује Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица РС, а директор Милорад Којић наводи да је Диана Будисављевић у комунистичком систему била скрајнута.

Добрила Кукољ, једно од хиљада деце које је спасла Диана Будисављевић, рекла је да је имала 10 година када су је из њеног места Међеђа код Козарске Дубице заједно са породицом усташе одвеле у Јасеновац, те да су од ње и мајке одмах раздвојили њеног оца и брата, које никада више није видела. Каже да је после била дата у породицу са четворо деце у селу Торањ, код оца деце Хрвата и његова жене Мађарице.

Посведочила је о једном од многих злочина из Јасеновца. Десило се то приликом самог уласка у тај логор, када је, како је рекла, један од црнокошуљаша поред којих су пролазили узео дете из наручја жене која је била испред ње, „набио га на сабљу и бацио псима, а мајка, која се баца на њега, завршила је тако кобно”.

Низом активности у Бањалуци, Бијељини, Источном Новом Сарајеву, Зворнику и Пребиловцима, Центар за истраживање рата минулих дана подсећа на страдање српске деце у Првом и Другом светском рату и последњем рату у БиХ.


Коментари3
e831d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba, Velika Britanija
7 aprila 2018 gledao sam ujutru na Al Jazeera news kanalu dokumentarac Unforgiven - o muslimanskom logoru za Srbe Čelebići tokom ratova 1990-ih. Grozno, emotivno I bolno svedocnje strazara Muslimana I zatvorenika Srba koji su uspeli da prezive. Pitanje: zasto je Al Jazeera snimila taj dokumentarac a ne drzava Srbija?
Stojan Karadzic
Istinu stradanja Srba u NDH ne treba nikad zaboraviti i kroz kulturu secanja stalno negovati. Na svaki nacin,kroz filmove,dokumentarne ili igrane,literaturu,publicistiku,pozorisnu umetnost,istorijske knjige i gradju... To je ono sto mi treba da radimo ,da uradimo ono sto je do nas i da se ova istina ,koje je manje vise nepoznata u svetu,siri.U ime svih onih stradalih i kao podsecanje na zloglasnu NDH koju je istoriski nasledila danasnja Hrvatska u kojoj se te cinjenice prilicno ignorisu ili su mladjim generacijama vise ili manje nepoznate. Dakle,da mi uradimo ono sto je do nas,polazeci pre svega od cinjenica. A ne da tu temu ignorisemo kao sto smo decenijama radili u ime negovanja dobrih odnosa sa susedom i da ih ne remetimo pricama o periodu njihove istorije kojeg se oni trebaju uvek stideti i od koje se nikad eksplcitno nisu distancirali kao drzava. Ali,bojim se da mi tu vrstu samopostovanja u odnosu prema nasoj istoriji nemamo i da cemo se umesto svojom hraniti tudjom istinom.
Mihajlo Stojanovic
Jezivo. Potruditi se u dva pravca: ne zaboraviti i ne ponoviti ni sa jedne strane

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља