петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15
ИНТЕРВЈУ: ЖЕЉКО ЛУЧИЋ, баритон

Мој највећи успех је то што ме посао није променио

Сви ми који смо отишли увек имамо осећање дуга према својој средини, иако тај дуг можда реално не постоји. Мени су оно тамо друштво и прилике омогућили да се развијем
Аутор: Биљана Лијескићпетак, 20.04.2018. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Звезда Метрополитен опере, баритон Жељко Лучић биће специјални гост на концерту којим ће Радио Београд 2 прославити 60. рођендан вечерас у 20 часова у Коларчевој задужбини у Београду. Овим поводом Симфонијски оркестар и хор РТС-а, под управом Бојана Суђића, извешће дела Оторина Респигија, Рихарда Вагнера, Руђера Леонкавала, Умберта Ђордана и Ђузепеа Вердија, као и наше композиторке и академика Исидоре Жебељан.

Познате арије из опере „Андре Шеније” Умберта Ђордана, потом Леонкавалових „Пајаца” и Вердијевог „Бала под маскама“ отпеваће баритон Жељко Лучић који је више него драг гост и у Метрополитену, а о нашој средини да не говоримо. Насмејан, непосредан, пријатан Лучић је прекјуче у Скупштини града Београда, у сусрету са новинарима, био спреман да се нашали на сопствени рачун, истакао је да се са посебним емоцијама увек враћа у домовину и радује се сусрету са домаћом публиком. Признао је да је на прославу Радио Београда 2 дошао „преко везе“ и то рођачке, јер је главни уредник овог програма Радоман Кањевац брат његове супруге. Термини су се лако ускладили и ето прилике да присуствујемо концерту који ће бити музички догађај за памћење. Иако не воли да даје интервјуе Жељко Лучић, чија каријера и у светским размерама изгледа недостижно, имао је времена и осмех за сваког новинара, искрено одговарао на сва питања, фотографисао се са свима који су то тражили, ширио позитивну енергију.

Наш саговорник живи у Франкфурту са породицом око две деценије и наступа на најпознатијим светским сценама. Недавно је са успехом отпевао премијеру новог „Магбета” у лондонском Ковент гардену са чувеном Аном Нетрепко.

Диригент Бојан Суђић је истакао да му је пуно срце када види где и са ким наступате у свету. Због којих ствари је вама пуно срце?

Маестро Суђић је то рекао имајући у виду моју каријеру и посао, док ја на то гледам са друге стране. Када је реч о мом доласку овде емоције су ми врло јаке, јер због обавеза нисам у могућности да долазим у своју земљу онолико често колико бих волео. Пуно ми је срце кад дођем у Зрењанин и морам прво да се изборим са тим емотивним набојем да бих могао нормално да функционишем. У Србији желим да видим стара, позната лица, како ко живи, да послушам проблеме својих пријатеља. Кад је реч о наступима пред домаћом публиком имам огромну одговорност, дупло већу него на другим местима. И не знам зашто је то тако.

 

Све сам видео – од Токија до Сан Франциска. Али волим да на свом ћошку у Зрењанину попијем кафу са комшијом

Да ли сте свесни да сте својим доласком дали велики допринос прослави Радио Београд 2?

Свестан сам, али од самог почетка избегавам да причам о себи и да дајем значај себи и ономе што радим и како радим. Допринос постоји, али не волим да причам о њему.

Одржали сте својевремено добротворни концерт за обнову куће Михајла Пупина у Србији. Да ли имате посебан осећај одговорности према средини из које сте потекли?

За мене је то била част и привилегија. И то је мало што сам до сада учинио, волео бих да сам више. Али, на жалост, немам могућности јер не могу ја сам себи да организујем концерте у Србији. Међутим, оно што сам урадио до сада било је из срца и душе, за једног великог човека какав је Пупин....

А тај велики човек је такође живео у белом свету, постигао велике успехе и исто тако показивао бригу за средину из које је потекао. Какав је то моменат када неко жели да покаже захвалност земљи у којој је рођен?

Сви ми који смо отишли увек имамо то осећање дуга према својој средини, иако тај дуг можда реално не постоји. Све што сам направио урадио сам тамо негде, а не овде у својој земљи. Мени су оно тамо друштво и прилике омогућили да се развијем, али осећање дуга и поштовања према коренима је увек ту. То, дакле, осећам и кад год могу одазивам се на све позиве без поговора.

Одрасли сте у Србији и из ње сте понели све оно што вас је формирало таквог какви сте данас. Да ли се ту убраја и наш мелос?

Наравно, са родитељима сам волео да певам на породичним окупљањима старе изворне народне песме које и данас слушам. Да не помињем дуете, рецимо Зилхе односно Силване Арменулић са Петром Танасијевићем, па је Бисерка Мишић потом певала са њим. Назив једне од тих песама је „Завејано снегом село малено” у извођењу Мишић-Танасијевић. То је певање, то је душа и култура овог народа. У Немачкој где живим то не постоји, њихова народна музика је нека врста шлагера.

Да ли ту нашу музику слушате када сте тужни?

Знате не смем пуно да се одајем емоцијама кад сам сам јер могу да се изгубим у њима и тада наступају тешки тренуци. У ствари радим на томе да се разведрим.

Негујете углавном Вердијев репертоар, али сте пре две године у Метрополитену певали у Штраусовој опери „Салома”. Да ли је било стреса?

Био је то велики излет у други репертоар, као одлазак на Марс, променио сам тада планету. Иако је све добро протекло, јер сам професионалац, мислим да ми то не лежи. Са том музиком нисам имао никаквих додирних тачака. Пучини? Добро, он може, није екстремно другачији и постоје његове улоге које радо певам. На јесен ћу се први пут наћи у улози шерифа Џека Ранса у Пучинијевој „Девојци са запада” у Метрополитену. То је класична каубојска прича о разбојницима кроз призму две особе које се воле. Не знам ко ће бити моји партнери на сцени и тиме се не оптерећујем. Наредна сезона ће ми опет протећи у знаку Њујорка и Метрополитена, следе Чикаго, Париз, Минхен, Лондон, Беч...

Колико вас је променио посао врхунског оперског певача и шта вам је добро донео?

Посао ме нимало није променио. И то је мој највећи успех! Опера ми је много доброг донела, а то су егзистенција, путовања, нови људи и културе . Од Токија до Сан Франциска сам све видео. Али волим да на свом ћошку у Зрењанину попијем кафу са комшијом. Нормалан сам и обичан човек.


Коментари1
87679
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bahamut
Svaka cast majstore! Da li neko zna shta znaci pevati naslovnu ulogu u Kovent gardenu ili Metu i zasto srpski mediji tome ne pridaju znacaj?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља