петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:21
МЕЊА СЕ НАЧИН ДРЖАВНОГ СУБВЕНЦИОНИСАЊА

Подстицаји само за високе технологије

Премијерка Брнабић више пута је наговестила да ће модел субвенција који је увео Млађан Динкић бити измењен
Аутор: Аница Телесковићпетак, 20.04.2018. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Модел субвенционисања страних инвеститора, који је још 2006. године, по узору на ирски и словачки модел, патентирао тадашњи министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, по свему судећи, претрпеће озбиљне промене. Како „Политика” сазнаје, Влада Републике Србије разматра предлог да се подстицаји убудуће одобравају само за иновације и нове технологије, уместо за свако радно место.

Иако званичне потврде те информације још нема, премијерка Ана Брнабић је у својим јавним наступима неколико пута наговестила да ће Динкићев модел субвенционисања бити редизајниран. Последњи пут то се догодило у уторак, 17. априла, када је Сем Фабрици, шеф делегације Европске комисије, председници владе уручио извештај о напретку. У овом документу, између осталог, критикује се модел субвенционисања по новоотвореном радном месту. Тако се каже да је политика субвенционисања страних инвестиција нетранспарентна и да нема системске контроле трошења тих средстава.

Премијерка је, реагујући на тај део извештаја, рекла: „Имамо неке препоруке, мислим да се у тим препорукама у потпуности слажемо и знамо шта нам је чинити.”

Претходно је истакла да су се циљеви, када је о новом запошљавању реч, променили сада како се стопа незапослености смањује. Подсетила је да је пре неколико година незапосленост достизала 24 одсто. У извештају ЕК истиче се да је та стопа знатно смањена и да је на крају 2017. године износила 13,5 одсто. Оцењује се, ипак, да је положај жена и младих на тржишту рада далеко гори од положаја мушкараца, иако постоје извесна побољшања.

Председница владе је истог дана на конференцији за новинаре рекла и то да сада, како смањујемо незапосленост, од циља „хајде да отварамо нова радна места” полако долазимо до циља да није само то важно за грађане Србије, већ и да им у перспективи дамо и избор. Ове премијеркине речи биле су загонетне.

Много јаснија, међутим, била је нешто касније. У свом ауторском тексту, крајем јануара, председница владе дословце је написала:

„Ту долазимо и до политике субвенција или подстицаја инвеститорима. Почињемо да размишљамо о томе да се подстицаји дају према коришћењу иновација и нових технологија, уместо броја радних места. Компаније као ’Шнајдер електрик’, ’Мајкрософт’ и ’Континентал’, које имају развојне центре у Србији, пример су компанија које својим доласком креирају додатну вредност, повећавају конкурентност и позитивно утичу на имиџ земље.”

У Министарству привреде питали смо да ли је тачно да се разматра нови модел субвенционисања запошљавања. Уместо експлицитног одговора добили смо оцену да ће „држава и даље интензивно радити на повећању стопе запослености у Србији, стварању амбијента за даље унапређење положаја запослених, а нарочито ће подржавати инвестиционе пројекте с високом технолошком компонентом”.

И док наши извори из Немањине кажу да се нови модел субвенционисања запошљавања још кроји, стручњаци одавно сматрају да није оправдано субвенционисати свако радно место, већ да се морају дефинисати приоритетне области.

Војин Шенк, професор Факултета техничких наука у Новом Саду и један од оснивача националног пројекта „Најбоља технолошка иновација”, оценио је недавно у билтену Националног нафтног комитета да се нада да ће држава коначно препознати ко јој пружа највеће шансе и да ће са субвенција за директне стране инвестиције прећи на субвенције за улагање у иновативно пословање.

А какав је био ефекат овакве политике субвенционисања инвеститора (и домаћих и страних) оценили су Милорад Филиповић, професор Економског факултета у Београду, и Мирољуб Николић, стручни сарадник Министарства привреде, у својој анализи. Израчунали су да је у периоду од 2006. до 2016. године по том основу из буџета потрошено 501,8 милиона евра. Уз помоћ тих субвенција отворено је 82.015 нових радних места. Чак 90 одсто тог износа добили су странци.


Коментари4
cd90c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Године 1990.СФРЈ је куповала 9800 патената и лиценци,а 2018.године ? Наравно да нема развоја привреде ако се не субвенционише технологија за производњу.Одличан пут !
Sudden Twist
Super, samo problem je sto Srbija vec daje pomoc Schneider Electricu za istrazivanje i razvoj. Ceo FTN i delovi PMF rade istrazivanje i razvoj za tu kompaniju bez nadoknade i bez razresenih odnosa u vezi pranosa intelektualne svojine. Continental ima istrazivacki centar za potrebe svojeg biznisa. EU ne tolerise drzavnu pomoc za istrzivanje i razvoj privatnih kompanija, kada intelektualna svojina ostaje samo tom preduzecu. Drzava treba da ulaze u istrazivanje i razvoj na fakultetima i institutima, ali intelektualna svojina tako razvijena nije besplatna. Dakle, dobre namere, ali pogresan model u kojem unapred gubimo.
vera nastasovic
Dakle apsolutno nista nasa vlada ne radi sama. Za sve mora da dobije ili instrukciju ili preporuku ili naredjenje! Takva vlada uopste nije potrebna. Neka EU postavi jednog svog izvrsitelja! Sta se zamajavamo sa izborima i parlamentom i vladom kad sve odlucuju neizabrane strukture iz EU? Da se razumemo, ja Dinkicev model smatram kriminalnim i ukinula bih ga odmah, ali je prezira vredno cekanje da ti neki EU aparatcik kaze sta treba da radis! A da ne pricamo o tome kako se cak i toj EU smucio taj pljackaski model preko kog nam odnesose milijarde iz Srbije.
marko
Ma to je naše mesto u ekonomiji. Fabrike niske dodatne vrednosti i finalizacije. Zašto bi kod nas došle kvalitetne investicije kad mogu da odu u Slovačku, Češku, Poljsku...? Nas su svi prešišali.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља