недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:23

„Партнери” глуме партнере

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 22.04.2018. у 08:00

Русија више нема моралног основа да, после најновијих ракетних напада САД, Француске и Велике Британије на Сирију, задржава продају ПВО система С-300 Дамаску. Који је иначе те системе платио Русији пре више година – унапред. По речима министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, Москва је западним партнерима, пре скоро десет година, обећала да С-300 неће бити испоручен Сирији.

Вероватно је то обећање, пре свега, дато Израелу са којим Русија има специјалне односе, но интересантно је да Москва западне земље и даље назива партнерима, док те земље бомбардују руског савезника, уводе економске и политичке санкције Русији, покушавају да на све начине уруше руску економију, продукују шпијунске афере против Москве и сатанизују Владимира Путина.

Разумем језик дипломатије, али и поред свега те су земље руски „партнери”? Баш као што су неке земље Запада и даље наши пријатељи, иако су нам узели 15 одсто територије, наступају против Србије у светским организацијама када год је реч о заштити наших државних и националних интереса, љуте се на нас што све то не схватамо, прихватамо и поздрављамо.

Можда је тренутак за редефинисање појмова „партнери”, „пријатељи” и „непријатељи” барем међу државама. Заправо, ако је за мушко-женске односе „партнерство” постало вишевекторско, односно вишеканално, зашто тај принцип не би вредео и за односе између држава. Живимо у модерним временима, јесмо партнери, али твог ћу партнера и савезника мало да избомбардујем, наравно уз твоју претходну сагласност шта све могу да гађам, а да не пређем црвене линије.

Да бисмо нас двоје и даље остали партнери. То што ће твој „партнер” тихо патити и мислити да после свега твојом вољом није више твој партнер, већ само клијент, ништа не мења на ствари, јер ако се имало јавно побуни – неће више бити ни клијент. Могу да променим клијента тиме што ћу га довести на власт.

Бомбардовање Сирије требало би да нас коначно освести да ми нисмо политички ни војни партнери са великим силама, односно да можемо бити само економски партнери и да престанемо да се заносимо око тога. Русија никада неће ући у рат против САД због Србије, или због Косова, јер коначно ни Србија неће у рат због Косова. Ово око расположења јавности за Косово показују неке најновије наручене анкете, са суптилно прилагођеним сугестивним питањима у циљу „омекшавања терена”. Дакле, лака коњица у циљу извиђања већ је кренула...

Расправљати сада колико су ракета Сиријци оборили, да ли су Руси употребили електронски систем за ометање типа „красуха”, или нису, да ли су две крстареће ракете, које нису експлодирале, већ пребачене у Москву, све је то, на неки начин, већ прошлост.

Амери су лансирали старе и нове крстареће пројектиле, старе „томахавке” и нове типа ЈАССМ АГМ-158 и АГМ-158 Б ЈАССМ ЕР, Французи крстареће ракете „скалп ЕГ”, што је иначе француска верзија британског пројектила „сторм шедоу”, што све заједно производе, Италија, Француска и Велика Британија. Већина америчких крстарећих ракета испаљена је са ратних бродова у Црвеном мору и из подручја Персијског залива, што би значило да су неким циљевима у Сирији дошле иза леђа.

Што опет није посебно битно за одбрану, јер радарски системи одбране требало би да делују кружно, да покривају све правце евентуалног удара. Осим тога, Руси тврде да су два њихова „авакса” била непрекидно у ваздуху. Војни ефекти бомбардовања су мали, али морално-политичке последице могле би да буду велике.

Посебно је питање како би Руси реаговали да је нека ракета погодила руске базе Тартус и Хмејмим? Пошто Руси у тим базама имају само једну батерију система С-300, поморска база Тартус, и једну батерију система С-400, ваздухопловна база Хмејмим. Наравно, ту су и системи „бук М-2” и „панцир”. Иначе, батерија, то су четири возила са по четири ракете у једном рафалу. Недовољно за одбрану од масовног авио-ракетног удара „партнера”.

Да ли би у том случају сукоб ескалирао у руски удар по британским базама на Кипру, покушај потапања противничких подморница у Средоземљу, или удар по НАТО снагама на Балтику? Што су, заправо, и најближи и најрентабилнији НАТО циљеви, ако се сукоб настоји још да одржи на режиму степеноване контроле и контролисане ескалације. Шта би у том случају урадио НАТО и Амери? Масовни ваздушно-ракетни удари по руским базама на Криму?

Москва онда узвраћа и удара по америчким антиракетним базама у Пољској и у Румунији. То још није територија САД, то још није употреба нуклеарног оружја, све још може да буде само конвенционално, али све је то близу да се отме свакој политичкој  контроли. Пошто генерали могу да дођу у ситуацију да самостално проширују рат, јер времена за политичку процену више нема. Армагедон је ту, а „партнери” глуме партнере...  


Коментари86
bde84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Kada će Rumuni, Bugari, Poljaci, francuzi i ostali da shvate, da rat izmedu velikih sila se neće voditi na teritorije ni Rusije, ni Amerike, već upravo na teritoriji navdenih zemalja, tj Evrope.
Раде Ковачевић
Zvezdan Milojevic@Игор Г.@ Историјски неуспех досадашњих, емпиријских, облика социјализма не значи да ту велику идеју и наду људске цивилизације треба одбацити, јер би тиме људска цивилизација готово сигурно, као што једном рече француски истраживач А. Бадју, била враћена у варварство.Капитализам, наиме, готово сигурно води у коначни глобални рат, јер капитализам, систем заснован на профиту, не може да реши савремене планетарне проблеме.Данас 10% светског становништва поседује 85% укупних планетарних ресурса, што је апсолутно неодржаиво и монструозно.Ни привид демократије није могућ у таквим социјално-историјским околностима.Јесте лагерски ( Достојевски би реко: касарнски) социјализам био базиран на сили, али је (хазардерски) капитализам био, а и данас је, базиран на манипулацији!Ако се узме у етимолошком смислу, израз демократија се не поклапа ни са каквом стварношћу, чак ни у тзв. непосредној демократији (антика), јер и ту и тада само један део популације влада и представља демос.
Deni
Upravo tako - demokratija u kojoj postoji opozicija je zapravo Contradictio in adjecto.
Препоручујем 5
Раде Ковачевић
Узалудно је сада расправљати о томе да ли би данашња Русија у случају поновног напада НАТО-а на Србију ангажовањем своје војске и својим војним средствима бранила Србију, зато што не постоји никакав формално-правни уговор између две државе који би на то обавезивао Русију. Званично, Србија је војно неутрална држава, није чланица ни НАТО-а ни ОДКБ-а, што значи да ако би била нападнута ниједна од ових организација не би имала обавезу да је брани, и не би је бранила, независно од тога да ли је Србија са неком од њих у лошим односно у традиционално добрим односима.У случају напада, при непромењеном стању ствари, а « рат је само наставак политике другим средствима », Србија би морала сама да настоји да сачува своју државу и народ.Зато би у националном дијалогу о Космету Србија требало да пронађе одговор на питање, шта то она у вези са статусом Космета мора, а шта пак може да учини, и, сходно томе, да определи средства и дугорочну стратегију за остваривање свог државног циља.
Zvezdan Milojevic
Поштовани господине Давидовичу, И да су имали новац Руси га не би дали истоку Европе јер су знали да су успоставили недемократске, диктаторске режиме, где није било могуће очекивати демократски преврат. Стаљин је владао гвозденом руком и свако ко би помислио на другачије мишљење зна се где је завршавао. Што би давали паре странцима? На западу Европе је ситуација била другачија. Американци су се плашили Руса. Комунисти су били доста јаки. Па кад имате демократију сасвим је било могуће да у некој од западноевропских земаља на власт дођу и комунисти. Легално, изборима. Да би то спречили Американци су дали паре и убили 2 муве, једним ударцем. Подигли те државе из пепела, и, одагнали опасност од совјетизације. У Енглеској је Черчил изгубио изборе на крају рата, а победили су лабуристи. Дакле, исток Европе је стењао под руском чизмом и ту није било никакве шансе да ће бити уведен капитализам.
Леон Давидович
@ Драган П. Е сад морали бисте ми навести пример где је тада био толики проценат мањина као на КиМ и Војводини. Срби нису били мањина ни у Р. Хрватској ни Р. БиХ већ конститутиван народ. Дакле по уставу били су равноправни. Ако су били запостављани, а јесу, то је опет заслуга српских политичара који су се удварали другима на рачун интереса Срба. Што се тиче КиМ ту су политичари правили тешку глупост. Да би показали свету како су они демократе, а Енвер Хоџа тиранин они су допуштали, чак подстицали насељавање Албанаца из Албаније. Кад су пак дошле деведесете све је рађено противуставно и све би се то догодило да није било република и покрајина. ( Не знам да су републике имали Ирак, Либија, Сирија па како су прошли). Довољно је било имати непријатељску емиграцију, национал шовинизам на домаћем терену и спољни фактор који то подржава и догодило се оно што се догодило. Устав и закони штите државу ако се поштују , а ако се не поштују не вреде ништа.Све је урађено незаконито деведесетих
Драган П.
Господине или друже Леоне, слажем се с вашим коментаром. Опет морам да нагласим оно што сам рекао у свом коментару, а то је да су Македонија, Хрватска и друге републике прошле без покрајина, за разлику од Србије. Јасно је да је политика комуниста била да ослабе Србију, како би федерација била јака. На крају, резултат је такав какав јесте. Неком је признато право на самоопредељење, а неком није (свима јесте, сем Србима, творцима заједничке државе). И све је то на неки начин заоставштина СФРЈ. Свиђало се то неком или не, тако је.
Препоручујем 13
Леон Давидович
@ Драган П. Македонија није имала покрајину али све једно има исте проблеме.Ја сам само претпоставио шта су могли бити мотиви аутора република и покрајина, а то нема везе са мојим личним ставом. Исто тако сматрам да би се исти догађаји одиграли и да није било република и покрајина. У тзв. међународном праву не постоји одредба да некакве аутономне јединице у некој држави имају право на самопредељење. Имају право народи али то је само општа одредба која не каже ни када ни како ?На просторима Југославије није примењен принцип права народа на самопредељење већ управо аутономних јединица што је мимо сваке законитодти. Исто тако Србе у целини ослабила су страдња у ратовима, Први светски рат, Други светски рат са геноцидом који је извршила НДХ. Колико би било Срба да НДХ није извршила геноцид. Који биолошки и интелектуални потенцијал Срба је уништила НДХ.
Препоручујем 18
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља