Ципела није само ципела већ може бити и ходајућа реклама за аутора дизајнера и његово дело„Не можете шетати унаоколо са пликовима на стопалима”, поручио је Кокс женама које су одмах и оберучке прихватиле удобност његове популарне обуће за ходање, без обзира на то да ли је оно брзо, споро, дуго или краткотрајно. Ципеле за сва времена значиле су да их могу носити даме свих животних доби, од оних сасвим млађаних до оних не баш тако младих, или, другим речима, веома, веома – у годинама. И лети и зими. Могле су их обути и помодарке и оне које не хају за моду, и у граду и на излету. Па, шта ћете више?
Али, Кокс не би био Кокс да није правио излете и у неке друге сфере креативности. Тако је 1996. године дизајнирао познате сандале од провидне пластике са платформом и позамашном провидном, пластичном штиклом, у којој се башкари мајушни париски Ајфелов торањ! Ове сандале не да нису за шетњу, оне су као створене за производњу пликова на женским стопалима! У њима помодарка може само да се слика прекрштених ногу, показујући шта на њима носи – да се види са свих страна. Добре су и за колекцију у ормару оних које ципеле и сандале скупљају да би их показивале завидљивим пријатељицама или из сасвим личног задовољства, нарочито када је реч о лечењу некаквих интимних женских фрустрација.
Ова „пар екселанс” кич варијанта изазвала је коментаре типа: „Шта му би!?”
Па ништа друго до то да скрене пажњу да ципела није само ципела већ може бити и ходајућа реклама за аутора дизајнера и његово дело. Бацити под ноге Ајфелов торањ и још газити по њему, није мала ствар. Људи ће се чудити, жене ће добити пликове, ормари ће се пунити, а Кокс ће бити још славнији. И његове, божанствено удобне ципеле ће се све више и више тражити.
Тешко оним женским стопалима која ову провидну пластичну варијанту са Ајфеловим торњем схвате озбиљно!
Патрик Кокс
Најпознатији енглески дизајнер обуће деведесетих година 20. века, без сумње је био Патрик Кокс. Рођен у Едмонтону у Канади, дошао је у Лондон да студира уметност прављења ципела на познатом и престижном Кордвајнерсу. Експериментисао је са разним екстравагантностима, инспирисан смелим креацијама модне иконе Вивијен Вествуд. Ипак, у мору необузданих идеја, прославио се једном, сасвим обичном врстом ципела, дајући им дашак и специфичност личне ноте. Биле су то омиљене ципеле за шетњу и доколицу равне или са малом штиклом. Назвао их је „Wannabe”. Њихов класични изглед увек популарних мокасина, допунио је занимљивим принтовима на горњој површини ципела, на пример, у виду британске заставе и томе слично. Женску клијентелу успео је да убеди да је то што ципеле делују помало гломазно на женским стопалима, баш секси! И успео је. Он каже: „Највећи комплимент ми је када жене говоре да не желе да изују моје ципеле – док су живе. И да понекад пожеле да спавају у њима.”
Арх. Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs
