четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:23

ЕУ између Берлина и Париза

Аутор: Жарко Ракићсубота, 21.04.2018. у 22:00

Европски брод без кормилара: Јуни се приближава а тиме и термин за велики самит ЕУ на којем ће, како се очекује, Европљани коначно сазнати каква је будућност Уније. Све приче о великим реформама које треба спровести у живот како би ЕУ имала сигурну будућност треба преточити у конкретне планове.

Овај задатак, барем тако изгледа у овом тренутку, готово је немогуће решити. Европска унија, утисак је, личи на брод без кормилара који, додуше, безбедно плута, али потпуно је неизвесно да ли ће стићи у сигурну луку или ће завршити попут „Титаника”.

Једини прави спас може да стигне из Париза и Берлина. После повлачења Велике Британије из ЕУ и због озбиљних проблема који притискају Италију и Шпанију, сви очекују да би једино Немачка и Француска могле да понуде спасоносну формулу која гарантује будућност Уније. Поставља се, међутим, питање колико снажно овај европски двојац заиста може да повуче ЕУ. Француски председник Емануел Макрон крајем недеље боравио је у Немачкој управо покушавајући да ојача осовину Берлин-Париз. Тачније, Макрон је у немачкој престоници покушао да немачку канцеларку Ангелу Меркел придобије за свој план реформи ЕУ.

Пред Унијом у овом тренутку стоје три озбиљна задатка: да сачува економску стабилност, ојача своју спољнополитичку позицију и продуби унутрашњу интеграцију. И сад се поставља питање како реформисати ЕУ у овим областима а тиме јој заправо продужити живот.

Француска и Немачка одавно су се сложиле да „треба ојачати Европу” али су данас на поприлично различитим позицијама. Француски председник већ је обелоданио своје планове, немачка канцеларка је, на другој страни, „потрошила” пола године покушавајући да формира нову владу и углавном се начелно изјашњавала о Макроновим предлозима.

Шта је заправо предложио Макрон? Француски председник тражи бољу заштиту спољних граница Уније, јединствену спољну и миграциону политику. Када је реч о економији Макрон би желео да Унија обезбеди што више новца за инвестиције, предлаже чак и заједничког, европског министра финансија. И као круна Макронових планова је идеја да садашњи европски стабилизациони механизам прерасте у Европски монетарни фонд.

Зашто је Ангела Меркел досад била уздржана у изјавама о Макроновим плановима. Пре свега због нескривеног страха у Берлину да би најскупљу цену за све Макронове реформске планове морала да плати Немачка. Демохришћани канцеларке Меркел већ су је отворено упозорили да неће прихвата обавезу да Немачка највише финансира реформе ЕУ. Меркелова је опоменута и да „превише попушта Макрону” за кога немачки медији кажу како покушава да се наметне као нови лидер Европе.

Ангела Меркел и Емануел Макрон (Фото Бета/АП)

У сваком случају предстоји тешко „рвање” Немачке и Француске око планова за реформу ЕУ. До самита у јуну преостало је још мало времена и биће веома занимљиво видети шта ће то Немачка и Француска, заједнички, понудити као реформски пакет. Засад једина конкретна прогноза стиже од евроскептика који задовољно кажу:“Немачка можда нема снаге да у Унији прогура све своје жеље али је досад увек успевала да спречи одлуке које нису по њеном укусу”.

ЕТА иде у историју: Вест је кратка али упечатљиво о говори о европској историји. ЕТА, баскијска сепаратистичка организација – по дефиницији САД и ЕУ реч је о терористичкој организацији – најавила је своје распуштање и престанак постојања. У писму достављеном једном листу у Баскији ЕТА је саопштила да ће престати да постоји у првој недељи маја.

„Због грешака и погрешних одлука ЕТА је изазвала жртве међу особама које нису директно биле укључене у конфликт (борбу за независност Баскије) због којих најдубље жалимо”, каже се, између осталог у писму који је објавио баскијски дневник „Гара”. „Баскијски народ је много патио због наше оружане борбе због чега молимо за опроштај”.

Организација ЕТА – Баскијска домовина и слобода – основана је 1959. године с циљем да се бори за независност Баскије од Шпаније. Прве оружане акције изведене су већ 1960. а њени припадници су акције изводили у Шпанији и Француској.

Према непотпуним подацима у атентатима које је организовала ЕТА погинуло је најмање 829 људи. Посебно је ЕТА била активна у последње две деценије 20. века када су изведени многобројни напади на припаднике шпанске војске и полиције у којима су, ипак, највише страдали цивили. У марту 2006. године ЕТА је објавила прекид ватре а пет година касније потпуни прекид своје оружане активности.

Влада у Мадриду је поздравила најаву ЕТА о престанку постојања ове организације.

„Ово је доказ да је Шпанија јака правна држава”, каже у саопштењу шпанске владе. „ Ми смо победили ЕТА оружјем демократије”.

Занимљиво је да је ЕТА 2008. године затражила независности Баскије од Шпаније позивајући се на пример Косова.


Коментари1
6454e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoslav Jovanovic
Činjenica da odlučuju samo dve države još ne zabrinjava ostale članice? Pa naravno kad su svi faktori koji odlučuju namireni. Materijalno naravno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља