понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Заборављени српски Гауди

Музеј ПТТ-а, Стари ДИФ, Црква Свете Петке нека су од здања којима је дао печат архитекта Момир Коруновић
Аутор: Дејан Алексићнедеља, 22.04.2018. у 10:21
Постоји могућност да се Пошти у Савској улици врати стари изглед (Фотодокументација „Политике”)

Када у Београду лети од јутра упече асфалт, свако ко се нађе на плочнику гледа да што пре ухвати хлад. Поготову у центру. А једна од најпријатнијих градских хладовина налази се управо у централном делу града, у Улици Мајке Јевросиме. Пешак који одлучи да хлад хвата баш у овој улици, на њеном углу са Палмотићевом сасвим сигурно уочиће зграду Музеја ПТТ, једно од најлепших београдских здања подигнутих између два светска рата.

Пошта у Савској – изгубљени сјај некадашње лепотице

Зграда са црвено-белом фасадом као кућа управе пошта саграђена је од 1926. до 1930. године у облику слова П, а према пројекту Момира Коруновића, ствараоца познатог и као српски Гауди, архитекте који је важио за најпознатијег представника националног, савременог српско-византијског стила у међуратном периоду. Али док Барселона с поносом истиче репрезентативне грађевине свог Гаудија, Београд је свог, који је преминуо априла пре 49 година, помало потиснуо у заборав.

Да није тако, наша престоница би, као што то ради главни град Каталоније са делима свог знаменитог архитекте, осмислила узбудљиве туристичке туре за упознавање здања и простора на којима је Коруновић оставио архитектонски печат.

Тако после Музеја ПТТ-а, у једној оваквој тури туристима не би требало много пешачења до наредне тачке на којој је он оставио свој траг, а то је Пионирски парк. У њему се некада између Старог и Новог двора налазио Маршалат који је сређиван према Коруновићевом пројекту. Фасада окренута према Народној скупштини није била репрезентативна, али зато је страну ка данашњој Улици краља Милана красила богата декорација. Како су после Другог светског рата градски урбанисти сматрали да некадашњи Дворски парк треба више отворити за народ, донета је одлука да се Маршалат сравни са земљом. 

Бољу судбину није доживело ни Коруновићево здање на некадашњем Вилсоновом тргу, а данашњем Савском. Њега је, осим зграде Главне железничке станице, улепшавала и прелепа фасада Поште. То здање је двадесетих година прошлог века, када је подигнуто, било права архитектонска лепотица за коју добар део стручне јавности сматра да је то Коруновићево најбоље дело. Оштећена је у Другом светском рату, а њену лепоту докрајчило је послератно доба.

Зграда јесте у поратним годинама обновљена, али је и огољена, па данас од некада једног од најрепрезентативнијих објеката у Савском амфитеатру имамо готово само костур и неугледну фасаду у соцреалистичком маниру. За ово здање можда ће коначно доћи лепши дани јер, како су у претходних неколико година најављивали надлежни, потрудиће се да му се у договору са Поштом Србије врати некадашњи препознатљив изглед. Овај потез надлежних не би био лош, ако се зна да Савском тргу предстоји велика обнова у оквиру које ће бити постављен споменик Стефану Немањи око кога ће бити водоскоци и зеленило.

И Црква Свете Петке Коруновићево дело

Музеј ПТТ-а данас није једино сачувано здање на чијој фасади се види потпис Момира Коруновића. То су и Стари ДИФ, Сеизмолошки завод на Ташмајдану, Црква Свете Петке, Црква Светог Лазара на Булбулдеру и Црква Покрова Пресвете Богородице у Кајмакчаланској.

Стари ДИФ саграђен је од 1929. до 1935. као зграда Соколског дома „Матица”. У току градње овог здања било је већих измена изворних замисли јер је првобитни план био да се уради и богата скулпторална декорација. Како се наводи у стручној литератури, ова зграда је најзначајније Коруновићево остварење јавне намене у Београду. 

А за најстарији јавни објекат на Ташмајдану важи зграда Сеизмолошког завода. Грађена је од 1908. до 1939. Првобитни објекат изведен је 1909. по Коруновићевом пројекту, а представља и прво остварено дело овог архитекте.

Многи не знају и да је српски Гауди добио задатак да једну индустријску зграду претвори у сакрални објекат. То је данашња Црква Покрова Пресвете Богородице подигнута 1933. године.

И када је реч о Цркви Свете Петке Коруновић је имао изазован задатак – да на месту старог здања осмисли ново. По његовом пројекту зидање цркве почело је половином тридесетих и то на месту старе капеле. Нова црква освештана је на дан Свете Петке 1937. Последњих деценија ову богомољу походе многи верници, али већина нажалост не зна да је пројекат за њу потписао Коруновић.

Градитељ соколских домова

Момир Коруновић рођен је 1883. године у Глоговцу код Јагодине у свештеничкој породици. После Гимназије у Јагодини, школовање је наставио у Београду. У главном граду се факултетски усавршавао у области архитектуре, али у Београду је постао и члан соколског друштва. Усавршавао се у Прагу, Паризу и Бечу.

По повратку у земљу деценијама је радио у Министарству грађевине. Остао је упамћен као градитељ соколских домова, верских објеката и спомен-обележја и у другим деловима Краљевине Југославије. Нажалост, и многе Коруновићеве грађевине у остатку Југославије, срушене су или драстично измењене.

Дрвени стадион на месту данашњег Машинца

Ко год се јавним превозом данас вози Улицом краљице Марије, зна за трамвајско и аутобуско стајалиште „Машински факултет”. Али, тридесетих година прошлог века на том месту није био факултет него велики стадион, и то дрвени. Њега је за потребе великог свесловенског соколског слета, који је одржан 1930. године, пројектовао такође Момир Коруновић.

Како је забележено у хроникама, стадион је подигнут  за свега два месеца по узору на сличне објекте у свету и могао је да прими између 40.000 и 45.000 гледалаца. У складу са својим градитељским надахнућем, и на овом стадиону Коруновић је убацио елементе националног стила, што се нарочито видело на улазним капијама. Конструкција стадиона је одмах после ове спортске манифестације расклопљена и коришћена за друге намене.

 


Коментари11
0f7bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoljub
Nije da nisu mogli nego nisu hteli a nece ni danas.Kao da im se cupaju nokti kad treba nesto od toga da vrate. Pa Brankov most, pa krov kod cesme u K.Mihailovoj, Moze i mora da se vrat .
David
Daj Bože da se napravi ponovo ova zgrada.Ako treba da građani doniraju sredstva za obnovu starih zdanja doniraćemo nije problem. Ne samo ovu zgradu obnoviti već i mnoge druge u Beogradu i Novom Sadu. Dovesti arhitekte iz Mađarske i Austrije da pomognu u rekonstrukciji starih zgrada.
Срба, Велика Британија
Оно што је краљ сазидао, Броз није могао ни да окречи.
Muhamed Popovic Pop
Šta je sagrađeno u vreme Kraljevine - i danas je najlepše i najkvalitetnije. Turisti samo to i gledaju a ne komunističke , depresivne beton-sive "kutije".
Препоручујем 26
Bole
Onih 50 fontana ce da pojede poprilican deo budjeta ali se nadam da nece samo da se svedu na creva za vodu i zvucnike vec i na nesto sto ce da ima i kulturni znacaj! Sto se tice ovog divnog zdanja, zaista bi me iznenadilo da u gradskoj upravi ima neko ko bi umeo da ceni besmrtnu arhitekturu i kulturno nasledstvo!
Petar Amer
Ima dovoljno mesta da se ovo zanje napravi preko puta sadasnje lokacije jer je i moderna rekonstrukcija poste u medjuvremenu postala nasledje. Tako da dva zdanja mogu da komuniciraju i svedoce o proslosti. Beograd ima taj jedinstveni sarm da mesa stilove i ne krije svoje oziljke nastale u brojim ratovima, bunama, i prevratima. U Evropi jedino Berlin ima nesto slicno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља