субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.04.2018. у 15:43 А. Вуковић

Рођендан Авалског торња

Са 106 метара висине спустили се министар Љајић и градоначелник Мали
Опасан спуст министра Расима Љајића (Фотографије Танјуг)

Градоначелник Синиша Мали и министар туризма Расим Љајић били су главна атракција скупа организованог поводом осмог рођендана обновљеног Авалског торња јер су се пред окупљеним посетиоцима спустили конопцем са 106. метра овог објекта. Уз двојицу политичара, храброст су показали и новинари бројних редакција, а овим спустом, сви они су најавили хуманитарну акцију „Уже наде” заказану за 28. и 29. април. Тада ће љубитељи адреналина моћи да се опробају у овој екстремној дисциплини, а приход је намењен за развој прве националне службе за спасавање животиња у Србији Animal Rescue Serbia”.

У част осме годишњице торња који би, да није срушен у НАТО бомбардовању, сада пунио 53 године, на Авали је приређен и богат културно уметнички програм. Наступала су културно-уметничка друштва „Никола Тесла”, „Рипањ”, „Јана”, као и групе „Чудесмо”, ансамбл за децу „Артишлаб” и Стив Ханингтон, познатији као Стева Шумадинац који је посетиоце развеселио афро и фанки ритмом.

На целом комплексу Авалског торња током дана биле су организоване и бројне креативне и едукативне радионице, као и промоција здраве хране вредних домаћина из подавалских села. Посетиоци свих узраста уживали су и на картинг стази за децу, у гађању стрелом, и у изложби Природњачког музеја „Инсекти”, а фондација Новака Ђоковића организовала је и едукативне програме за најмлађе и школарце.

Гужва попут оне на Авали, раније није била уобичајен призор. Авалски торањ само је једна од 262 локације у надлежности ЈП „Емисиона техника и везе”, али, иако је у питању најлепши и најзначајнији телекомуникациони објекат и симбол највећих достигнућа у овој области, гости су га због удаљености од срца града често заобилазили. Али, откако је на Авалу почело да се улаже, ситуација се доста променила, па је, како саопштавају из „Емисионе технике”, број посетилаца све већи. Инвестиција од око 50 милиона динара од Министарства трговине, туризма и телекомуникација, највећа до сада, искоришћена је за градњу додатних садржаја који посетиоцима ове атракције у близини Београда нуде целодневну забаву и добар разлог да се запуте на „кров” града.

– За осам година више од 1,5 милиона домаћих и страних гостију посетило је Видиковац торња на 122. метру висине. Прошле године је остварен рекордан број од 155.000 посетилаца, што је у просеку за 15 одсто више него током претходне четири године. Са одличним резултатима и померањем рекорда посећености започело је и прво тромесечје 2018. године - 16.000 посетилаца је обишло торањ, што је за 20 одсто више него у прва три месеца прошле године – кажу из ЈП „Емисиона техника и везе”.

У истом проценту повећан је и број страних туриста, а  највише их је из Израела, Кине, Грчке, Италије, Словеније, Хрватске, Ирана, Пољске…

Добар рецепт не треба мењати, па су тако и у овој години на Авалском торњу настављени радови на садржајима који би требало да привуку још туриста. Турска агенција за сарадњу и координацију уложила је 35.000 евра у опремање платоа испод торња, постављена је велика бина, 500 седећих места и 40 дрвених типских кућица за излагање сувенира и друге робе, па би тако ускоро могла да оживи и музичка летња сцена на Авалској променади.

Торањ на коме се налази комуникациона опрема различитих емитера и оператера, уједно је и један од најзначајнијих симбола Београда. Са висином од 204,68 метара, видљив је из свих крајева града, и многи га доживљавају као „заштитни знак” српске престонице, нешто попут Ајфеловог торња у Паризу. Са видиковца пуца поглед који сеже 80 километара у даљину, па се тако, одавде може видети и велики део Србије, али, наравно, и остале лепоте Авале – њене шуме, споменик Незнаном јунаку, оближња црква брвнара и хотел.

Коментари0
46e02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља