понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.04.2018. у 21:31 Ол­га Јан­ко­вић

Вратити ћирилицу међу Србе

Круна пројекта биће „Ћирилична кућа” прва у историји српског народа, чије отварање је орочено за 27. јануар 2020. године
Плакат акције „Ћи­ри­лич­на ку­ћа”

Пан­че­во – „Ми да­нас у Ср­би­ји има­мо три но­ви­не ко­је се штам­па­ју на ћи­ри­ли­ци, јед­на од њих је и „По­ли­ти­ка”, исто то­ли­ко не­дељ­ни­ка, ме­ђу ко­ји­ма је и наш „Пан­че­вац”, са­мо две те­ле­ви­зи­је ко­је има­ју гра­фи­ку на срп­ском пи­сму. Ви­ше од де­це­ни­је, тра­је у нас све уоч­љи­ви­ји опа­да­ју­ћи тренд осе­тљи­во­сти на­ро­да на еле­мен­те гу­бит­ка иден­ти­фи­ка­ци­је, ме­ђу ко­ји­ма је ћи­ри­ли­ца но­се­ћи стуб, што ни­ка­ко ни­је про­тив европ­ског ду­ха и њи­хо­вих пра­ви­ла. То је и би­ла ини­ци­јал­на ка­пи­сла ко­ја нас је по­кре­ну­ла на про­је­кат „Ћи­ри­лич­но пи­смо у тр­жи­шним ко­му­ни­ка­ци­ја­ма”, ка­же за „По­ли­ти­ку” ње­гов аутор Жо­зеф Лон­чар, је­дан од на­ших нај­по­зна­ти­јих струч­ња­ка за мар­ке­тинг, ко­ји ини­ци­ја­ти­ву вра­ћа­ња ћи­ри­ли­це ме­ђу Ср­бе ви­ди и ње­ним при­су­ством на ра­фо­ви­ма до­ма­ћих тр­го­ви­на, као раз­ли­чи­то­сти, од пре све­га уво­зних про­из­во­да, за ко­је под­се­ћа, да ни­су увек при­стој­ног ква­ли­те­та. 

У про­те­кле три го­ди­не ре­а­ли­за­ци­је овог про­јек­та дру­штве­не ак­ци­је, по­зва­но је око 1800 фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­них љу­ди на ин­тер­вју о зна­ча­ју и ве­ри­фи­ка­ци­ји еле­ме­на­та иден­ти­фи­ка­ци­је јед­ног на­ро­да, а њих 1700 име­ном и пре­зи­ме­ном, ка­же Лон­чар, од­би­ло је да га да.

Не­ки су сма­тра­ли да је реч о по­ли­тич­кој уј­дур­ми, би­ло их је ко­ји су га убе­ђи­ва­ли да су ћи­ри­ли­ца и ла­ти­ни­ца рав­но­прав­не, што срп­ски устав ја­сно де­фи­ни­ше – да су срп­ски је­зик и ћи­ри­ли­ца основ­ни еле­мен­ти срп­ског би­ћа и ту ди­ле­ме не­ма, али при­ме­ћу­је да нам прак­са по­ка­зу­је дру­га­чи­је. Ни­је ов­де реч о за­ве­ри, на­ста­вља мар­ке­тин­шки маг из Пан­че­ва, већ о еле­мен­ти­ма гло­бал­не по­ли­ти­ке ко­јом „ве­ли­ки” по­ку­ша­ва­ју да на­те­ра­ју „ма­ле” да за­бо­ра­ве сво­ју исто­ри­ју про­шлост и све на шта су по­но­сни. Гру­ба ме­та­фо­ра, али су је мно­ги при­хва­ти­ли и по то­ме се вла­да­ју, кон­ста­ту­је. 

Упра­во ових да­на бор­ба за ћи­ри­лич­ну ко­му­ни­ка­ци­ју на­ста­вље­на је раз­го­во­ри­ма у На­род­ној бан­ци Ср­би­је ка­да су још јед­ном по­но­вље­не и об­ја­шње­не бит­не те­зе про­јек­та – пре све­га еко­ном­ска ста­би­ли­за­ци­ја зе­мље – да се со­ци­јал­ни ста­тус, број за­по­сле­них, дру­штве­на на­до­град­ња, пла­те, жи­вот­ни стан­дард, све то мо­же оства­ри­ти и сма­ње­њем уво­за све­га и сва­че­га и не са­мо при­ча­ју­ћи о из­во­зу, „јер пр­во – ми не­ма­мо шта да из­во­зи­мо”, твр­ди Лон­чар. 

„Сто­па ра­ста из­во­за та­ко­зва­не шраф­ци­гер ин­ду­стри­је не ути­че бит­но на уку­пан дру­штве­ни про­из­вод, по­го­то­ву не на стан­дард гра­ђа­на. Сма­тра­мо да се сма­ње­ње уво­за мо­же суп­сти­ту­и­са­ти до­ма­ћом про­из­вод­њом, а у афир­ма­ци­ји те иде­је и ства­ра­ња јав­ног мње­ње, ћи­ри­ли­ца је ал­фа и оме­га. Еле­мен­ти­ма под­све­сти по­тро­ша­ча иден­ти­фи­ко­ва­ће­мо је­дан сим­бол на ам­ба­ла­жи, ва­жан алат овог про­јек­та, ко­ји ће озна­чи­ти до­ма­ћи про­из­вод јед­на­ко вре­дан као и не­ки из­ви­ка­ни ме­ђу­на­род­ни бренд. Тај знак ће има­ти пра­во да ко­ри­сти са­мо срп­ска при­вре­да, а по­ен­та је да сто по­сто вред­но­сти про­из­во­да ко­ји се ку­пу­је оста­не код нас”, об­ја­шња­ва Лон­чар до­да­ју­ћи да иде­ја ни­је ори­ги­нал­на, јер су је одав­но лан­си­ра­ле „си­ро­ма­шне” др­жа­ве – Швај­цар­ска, Бел­ги­ја, скан­ди­нав­ске зе­мље, па ако то ра­де нај­бо­га­ти­ји он­да ми тре­ба да учи­мо од њих и да са по­но­сом ку­пу­је­мо сво­је, за­кљу­чу­је овај струч­њак ко­ји као аутор и мен­тор пот­пи­су­је ви­ше од 630 мар­ке­тин­шких про­је­ка­та. 

На­ја­вљу­је да ће ову фи­ло­зо­фи­ју, ап­со­лут­но еко­ном­ски, мар­ке­тин­шки и тр­жи­шно оправ­да­ну, али и да би се сма­њио от­клон пре­ма њој, уз низ већ одр­жа­них пре­зен­та­ци­ја, ши­ри­ти са­рад­њом са Дру­штвом еко­но­ми­ста Ср­би­је. За­ћи ће се и на еко­ном­ске фа­кул­те­те и ви­со­ке по­слов­не шко­ле, али не на­ред­бо­дав­но, већ по­ен­том вас­пи­та­ња и ко­му­ни­ка­ци­јом и ту се опет вра­ћа­мо на но­ви­не, ча­со­пи­се, те­ле­ви­зи­ју... 

Ве­ли­ко фи­на­ле и кру­на ове иде­је и чи­та­вог про­јек­та би­ће „Ћи­ри­лич­на ку­ћа” пр­ва у исто­ри­ји срп­ског на­ро­да, чи­је отва­ра­ње је оро­че­но за 27. ја­ну­ар 2020. го­ди­не, али ни­ка­ко не у Бе­о­гра­ду, на­гла­ша­ва Лон­чар, јер је из­ве­сно да би по­се­ти­о­ци због бо­гат­ства пре­сто­нич­ке по­ну­де, тек про­тр­ча­ли кроз њу. Ви­ђе­на је у не­кој од оп­шти­на Ср­би­је, ко­је ће убр­зо мо­ћи да се ја­ве на кон­курс са зе­мљи­штем и ин­фра­струк­ту­ром, хо­те­ли­јер­ским и уго­сти­тељ­ским ка­па­ци­те­ти­ма, а ку­ћа ће са 3.500 ква­дра­та, спољ­ним и уну­тра­шњим ам­фи­те­а­тром би­ти на­до­град­ња те ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је. У њој се мо­ра бо­ра­ви­ти бар дан-два ми­ни­мум, да по­се­ти­о­ци по­слу­ша­ју шта има­ју да им ка­жу ет­но­ло­зи, де­мо­гра­фи и исто­ри­ча­ри…, да се упо­зна­ју са стал­ном му­зеј­ском по­став­ком, ак­ту­ел­ним из­ло­жба­ма и ни­зом дру­гих са­др­жа­ја, па и га­стро­ном­ским ко­ји опле­ме­њу­ју ду­шу и те­ло.  

„Ћи­ри­лич­на ку­ћа” тре­ба да бу­де сте­ци­ште срп­ског на­ро­да, ме­сто на ко­је би љу­ди до­ла­зи­ли да се опле­ме­њу­ју сво­јом про­шло­шћу, кла­ња­ју свом по­ре­клу и свим оним осо­би­на­ма ко­је га кра­се, али би тре­ба­ло да по­ста­не и јед­на вр­ста ту­ри­стич­ке ме­ке. Ме­ђу они­ма ко­ји нам се при­дру­жу­ју у овом на­сто­ја­њу до­ми­ни­ра­ју ви­со­ко обра­зо­ва­ни љу­ди, ко­ји су схва­ти­ли ко­ли­ко су от­по­ри нео­ли­бе­ра­ли­зма и гло­ба­ли­стич­ке по­ли­ти­ке ира­ци­о­нал­ни, јер не­ма ре­чи о до­во­ђе­њу у пи­та­ње ста­ту­са ма­њи­на. Сва­ко има пра­во да по­твр­ђу­је сли­ку сво­га по­сто­ја­ња, а ово је пре све­га еко­ном­ска кам­па­ња из ко­је из­ра­ста раз­вој па­три­о­ти­зам и ро­до­љу­бља, по­ру­чу­је Лон­чар.

Коментари26
e045e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
НАМЕТАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ И ЛАТИНИЦЕ НЕ МОГУ СЕ ИЗЈЕДНАЧИТИ. Наметања ћирилице и латинице не могу се никако упоређивати. Јер, Србима је, чињенично, латиница наметана голим насиљем и забранама ћирилице, па и под окупацијом директно туђинском чизмом, рецимо у Првом светском рату, и строгим забранама ћирилице (у НДХ, на пример), а ћирилица није никада Србима наметана уз претњу ножем и топовима. И, што је посебно битно, циљ наметања латинице био је јасан: полатиничити, покатоличити и асимиловати (дакле, нестајање Срба попут асимилације Срба католика), а ћирилица је стизала Србима, ипак, ненасилним путевима и Срби су ту ћирилицу самостално реформисали и прилагођавали потребама свога језика. То се "наметање" ћирилице никада нити сме, нити може нити је научно и праведно изједначавати у наметању.
Коста
@Vladislav Marjanovic -- "Stranci (Vizantinci) nam nametnuse cirilicu, stranci (Habsburgovci) latinicu." Звучи добро, али не одговоара истини. Прву ћирилицу смо примили од Бугара (Словена), а од XVIII в. такозвано грађанско писмо ("гражданский шрифтъ") од Руса (Словена). Од 1868. примили смо (опет својевољно) ову ћирлицу од Вука (Србина). Нико Сбрима НИКАДА није наметао ћирилицу! Срби су се одуприали латиници под Маријом Терезијом и под окупацијом 1914. Латиница је наметана од Даничића и у Александровој Југославији и Новосадксим договорм у Титивој. Хрватска латиница је проглашена "другим" српским писмом (проф. Пижурица 2002), а двоазбучје "богатством". Народ је ипак одобрио Устав 2006. и Члан 10. Пре пар година у Војводини неки изједначавају ћирилицу с "фашизмом". Наводно само необразовани и са села пишу њом. Неки је сматрају "превазишлом," или "мрачном". Трећи кажу да с њом не може у Европу! Комунсти су је изједначавали са "четништвом". Чуди да је сироте још има.
Коста
@Vladislav Marjanovic -- Не знам како да Вам одговорим, јер ово пишем већ трећи пут. Ово су чињенице: (1) Срби су се одупирали указима М. Терезије за прелаз на латиницу. (2) Срби су знали да Вук ради за Беч па је "оклевање" било разумљиво. (3) Вукова ћирилица није победила ни политиком ни присилом, него популарношћу кад је повучен указ Милоша Обрнеовића о забрани употребе Вукових слова (љ, њ, ј). (4) С друге стране, латиница је увек Србима наметана. (5) Србима треба исто колико и Русима, Бугаирма, Грцима, Израелитима, Арапима, Кинезима, итд. Ниједан то тих народа свој језик не пише у стандардном облику на више од једне забуке и нема никаквих проблема са Западом.
Vladislav Marjanovic
Oklevanje i konacno prihvatanje Vukove cirilice bila je opet politicka odluka u skladu sa tadasnim odnosima sa Austrougarskom i Rusijom koja je, na kraju, administrativno nametnuta. Isto je tako bilo i sa dvojezicnom azbukom. Ovde je razlog bio i stvaranje Prve odn. Druge Jugoslavije radi izbegavanja unutrasnjih netrpeljivosti. Nametnuo se i praktican razlog: latinicke pisace masine mogle su se upotrebiti za korespondenciju na zapadnim jezicima. Na zalost, borba oko pisma ne doprinosi ni ocuvanju drustvene kohezije, ni komunikaciji, vec politicko-propagandistickim manipulacijama putem getoizacije kolektivistickih identiteta. Ne gubi se nacionalna pripadnost ako se zna pisati na dva, a moglo se i na tri, da je sacuvana arabica. Medjutim, cirilica jeste kulturno nasledje i kao i svaku bastinu treba je cuvati i negovati. Neka se uci u skoli, ali ne uz potiskivanje latinice. Ona je potrebna za oznaku ulica, saobracajnih veza i informacija koje pomazu orijentaciju stranim gostima.
Прикажи још одговора
Зоран Маторац
Мислим да део проблема лежи у томе што се ћирилица код једног броја људи доживљава као писмо полуписмених, оних са само четири основне.
Драгољуб Збиљић
Тачно је. Све је учињено да се ћирилици налепе сваковрсни епитети да би се Срби ње почели стидети. Ћирилица се прогони тачно од 1.060. године. У том прогону си примењивани најневероватнији методи.
Драгољуб Збиљић
За Стефана Петковица: Не кажем да проф. Мило Ломпар није паметан човек и национално усмерен, само тврдим да он не разуме проблем ћирилице у Срба, не разуме како је и ко протеривао ћирилицу из српства и с којим коначним циљем (асимилација Срба преко њиховог латиничења). Проф. Мило не разуме зашто је Србима изузетно важно српско писмо и он не разуме зашто није могуће сачувати ћирилицу ако она остане у Правопису српскога језика и даље само као алтернативно писмо. Мило је учио српскохрватски језик и није схватио зашто је и како Новосадски договор о српскохрватском језику и оно око тог договора било погубно по српску азбуку. Остало Вам верујем да проф. Мило разуме. Рекао сам само оно што он не разуме. За остало све свака му част!
Valsimot
Какви бре, коментари. Нека Председник Републике свим законским средствима примени Устав Србије. Нека Патријарх и протопрезвитери СПЦ причају послс литургија шата је основ националног идентитета. А не, "Прва, Друга" и ко ко зна још која Србија.
Драгољуб
Тачно је. Валсимоте! Кад би Председник био за поштовање Члана 10. Устава Србије, довољно би било да тражи од Владе да се нареди примена тога члана Устава у свим областима у вези с језиком Срба, а то значи и да се нареди да лингвисти немају изузетак у поштовању Устава у решењу питања писма у Правопису српскога језика, за српску азбуку не би било никаквих проблема, па би и Срби имали своје језик само на српском, а не и на туђем писму. Туђе језике и писма, наравно, учили бисмо тако како их уче други народи, а свој језик писали9 бисмо свуда и увек само својим писмом, како то чине сви други, и мањи и многобгро9јнији народи. И тада се не би само Срби једини на свету дели8ли и по свом писму.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља