петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Живот од филмског до сликарског платна

Радомир Верговић, већ пола века успешан сликар, био je први филмски партнер Милене Дравић
Аутор: Бранко Пејовићпонедељак, 23.04.2018. у 11:22
(Фото С. Јовичић)

Си­ро­гој­но – „Руј­ни Зла­ти­бор” зо­ве се упра­во отво­ре­на из­ло­жба сли­ка у Му­зе­ју „Ста­ро се­ло” у Си­ро­гој­ну ауто­ра Ра­до­ми­ра Вер­го­ви­ћа (79), ужич­ког умет­ни­ка за­ни­мљи­ве ка­ри­је­ре. Иза ње­га је ви­ше од по­ла ве­ка сли­ка­ња и де­се­ти­не из­ло­жби, мно­штво на­гра­да ме­ђу ко­ји­ма је и УЛУ­ПУДС-ова за жи­вот­но де­ло, али не­ки га и са­да, шест де­це­ни­ја от­кад се то до­го­ди­ло, у јав­но­сти по­ми­њу као глум­ца, пр­вог филм­ског парт­не­ра Ми­ле­не Дра­вић у ње­ној ве­ли­кој ка­ри­је­ри на фил­му.

То­ли­ко по­ми­ња­на јед­на уло­га из Вер­го­ви­ће­вих мла­да­лач­ких да­на 1959. го­ди­не, мал­те­не че­шће не­го ње­го­во по­лу­ве­ков­но из­у­зет­но сли­кар­ско ства­ра­ла­штво.

Филм, из­гле­да, ни­је тек сед­ма умет­ност ка­ко га по­пу­лар­но на­зи­ва­ју, већ ва­жни­ја од оста­лих.

Ра­де Вер­го­вић је, ка­жу, сво­јим осо­бе­ним ства­ра­њем обе­ле­жио ужич­ку и срп­ску ли­ков­ну сце­ну.

По­ред сли­ка, ства­рао је мо­за­ик и ка­ри­ка­ту­ру, по­себ­но је вешт у гра­фич­ком об­ли­ко­ва­њу књи­га и но­ви­на. При­зо­ри жи­во­пи­сног за­ви­ча­ја опре­де­ли­ли су Вер­го­ви­ће­ву ли­ков­ну емо­тив­ност и умет­нич­ки из­ра­жај. Ево и по­став­ке „Руј­ни Зла­ти­бор”, из­бор из умет­ни­ко­ве ду­го­го­ди­шње љу­ба­ви пре­ма овој пла­ни­ни, да то по­твр­ди. Ме­ђу­тим, ка­ко је о овом умет­ни­ку пи­сао Сре­то Бо­шњак, „ка­рак­тер ње­го­ве умет­но­сти ни­је је­ди­но усло­вљен трај­ном ве­за­но­шћу за род­ни крај, већ мно­го ви­ше пре­да­но­шћу ње­го­вог би­ћа уни­вер­зал­ним вред­но­сти­ма умет­но­сти.”

А филм с Ми­ле­ном Дра­вић „Вра­та оста­ју отво­ре­на”, пр­ви њен игра­ни, Вер­го­ви­ћу ни­је пред­о­дре­дио ка­ри­је­ру. Све­стран је он чо­век, та уло­га му је тек јед­на коц­ки­ца жи­вот­ног мо­за­и­ка. На­и­ме, био је и успе­шан гим­на­сти­чар, а по­сле уло­ге за­вр­шио сли­кар­ски од­сек на Ви­шој пе­да­го­шкој шко­ли , по­том и сту­ди­је сли­кар­ства на Ака­де­ми­ји при­ме­ње­них умет­но­сти. Сле­ди­ле су де­це­ни­је из­ло­жби, рад­на ка­ри­је­ра у ужич­кој но­вин­ској ку­ћи „Ве­сти”, где је био тех­нич­ки и ли­ков­ни уред­ник, осни­ва­ње Удру­же­ња ли­ков­них рад­ни­ка Ужи­ца, на­гра­де, при­зна­ња... И, на­рав­но, се­ћа­ње на пр­ви филм с Ми­ле­ном Дра­вић: њен по­че­так слав­не ка­ри­је­ре, ње­гов де­би­тант­ски глу­мач­ки на­ступ и (по­сле још са­мо јед­не епи­зод­не филм­ске уло­ге) од­ла­зак у свет ли­ков­не умет­но­сти.

Филм „Вра­та оста­ју отво­ре­на” де­ло је сло­ве­нач­ког ре­жи­се­ра Фран­ти­ше­ка Ча­па. Он је сни­мио не­ко­ли­ко фил­мо­ва по­све­ће­них жи­во­ту мла­дих, има­ли су ве­ли­ку гле­да­ност. Еки­па „Бо­сна фил­ма” и ре­жи­сер Чап тра­жи­ли су мла­де глум­це за „Вра­та оста­ју отво­ре­на”, па су Вер­го­вић и Ми­ле­на, та­да сред­њо­школ­ка и ба­ле­ри­на, до­би­ли шан­су. Упо­зна­ли су се у Са­ра­је­ву на сни­ма­њу, ка­дро­ви су сни­ма­ни и у За­гре­бу, Мо­ста­ру, Тре­би­њу...

Пам­ти Ра­де да је играо Ми­ле­ни­ног на­вод­ног бра­та, ко­ји је био ма­ло­лет­ни де­лин­квент по­бе­гао из по­прав­ног до­ма. Де­би­тант­ки­ња је већ на том пр­вом ко­ра­ку по­ка­за­ла ен­ту­зи­ја­зам за глу­му, а он сво­ју уло­гу до­бро од­ра­дио, али му је сли­кар­ство ипак би­ло у ми­сли­ма. Се­ћа се да је та­да на Пул­ском фе­сти­ва­лу пу­бли­ка ле­по при­хва­ти­ла филм, апла­у­зи су би­ли ду­ги и сна­жни, еки­па фил­ма три пу­та је из­ла­зи­ла на по­зор­ни­цу аре­не. 

– То су ипак са­мо ле­па се­ћа­ња. Сли­кар­ство је мој свет ко­ме сам жи­вот по­све­тио. Ево са­да, по­сле ви­ше од по­ла ве­ка ства­ра­ња, при­пре­мам ре­тро­спек­тив­ну из­ло­жбу свог умет­нич­ког ра­да, ко­ја ће об­у­хва­ти­ти по­глед на мно­ге ви­до­ве мог ства­ра­ла­штва. То ће би­ти 24. ма­ја у ужич­кој Град­ској га­ле­ри­ји – ка­же за наш лист Ра­до­мир Вер­го­вић. 


Коментари0
97004
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља