субота, 21.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Факултети ће формирати центре за сарадњу с привредом

Министарство просвете најавило почетак рада на стратегији развоја високог образовања за период од 2020. до 2030. године
Аутор: Бранислав Радивојшанедеља, 22.04.2018. у 21:44
Драган Лончар (Фото лична архива)

Десеточлани стручни тим министарства просвете за реформу високог образовања (Higher Education Reform Experts Team), формиран у јануару ове године, најављује за следећа два месеца одржавање четири конференције посвећене променама у раду наших универзитета.

Први скуп биће одржан већ у среду, 25. априла, последњи крајем јуна. Председник овог стручног тима др Драган Лончар, професор Економског факултета у Београду, каже да конференције треба да помогну министарству просвете да дође до нових решења у области високог образовања.

Почетна дебата биће посвећена анализи бодовног система, који за сваку годину студија предвиђа по 60 ЕСП бодова као сведочанство о томе да је студент током школске године имао одређене обавезе и да је слушао одређени број сати наставе. Анализа стручног тима припремљена за најављену конференцију показује, наводи Лончар, да у тим оптерећењима постоје одступања, јер је на неким годинама студија регистрована преоптерећеност студената, а у неким слабија оптерећеност.

Стручни тим би требало да понуди опште корективне мере за уједначавање радних учинака академаца.

На истој конференцији биће речи и о такозваном доживотном учењу, што се односи на представнике старије генерације који немају могућност да брзо и квалитетно стекну ново образовање. Друга конференција, заказана за 15. мај, биће посвећена интернационализацији наших универзитет. То с једне стране подразумева пораст броја иностраних студената код нас, уз истовремено стицање што већег броја међународних акредитација наших факултета.

Диплома Лондонске школе економије у Београду
Као пример интернационализације студирања код нас др Драган Лончар помиње уникат на Економском факултету у Београду, где је прошле јесени формирано одељење од 40 студената које у целини похађа наставу на енглеском језику према програму и уџбеницима Лондонске школе економије (The London School of Economics – LSE). Реч је о студентима који су 2016/17. завршили прву годину нашег економског факултета, а затим су јесенас уписали прву годину LSE (реч је о трогодишњој школи).

Како наши факултети могу да привуку већи број страних студената? Пре свега, већим бројем студијских програма на енглеском језику.

Други вид интернационализације – међународна акредитација овдашњих факултета – подразумева, између осталог, да угледна међународна акредитациона тела (европски EQUIS, амерички AACSB) констатују да је нека наша високошколска установа испунила одговарајуће стандарде квалитета наставе.

Зашто су важне ове акредитације? Лончар их назива неком врстом „екстерног здравог притиска” на наше школске установе да усвоје најбоље праксе водећих светских универзитета и да функционишу према њиховим стандардима. То подразумева да наши наставници повремено предају на универзитетима у иностранству, да у Србији имамо више гостујућих професора. Такође, да део наших студената учи семестар-два у иностранству и да страни студенти на исти начин долазе код нас. Па и да наши научници објављују више радова у иностраним часописима итд.

Трећа конференција Стручног тима за реформу високог образовања, заказана за 31. мај, биће посвећена социјалној димензији образовања, економском положају студената и могућностима да се он поправи. Лончар помиње и могућност флексибилног запошљавања ових високошколаца тако што би током студија могли истовремено да обављају повремене послове и тако донекле финансирају своје школовање. Део припрема за ову конференцију је и израда демографског профила и социјалне карте студената у Србији.

Скуп који ће бити одржан крајем јуна биће посвећен сарадњи наших универзитета с привредом. „Политикин” саговорник наводи да ће у припреми ове конференције проф. др Ненад Зрнић анализирати сарадњу универзитета са привредама у Француској, Аустрији, Шпанији и Пољској. Тако ћемо сазнати како други успостављају ове везе, а већ сад помиње могућност формирања наших факултетских центара за сарадњу с привредом.

„Политикин” саговорник напомиње да је министарство просвете најавило да ће почети и са радом на стратегији развоја високог образовања за период од 2020. до 2030. године, а очекује се да један од учесника у креирању те стратегије буде и Стручни тим за реформу високог образовања.


Коментари3
6ca41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Када једна држава има толико разних "стручних" тимова за реформу било чега - јасно је да ту реформе неће бити.
Obrad Lipovac
Studirao sam 70-tih godina, uveliko nije postojala katedra na nekom od tehničkih fakulteta koja nije imala tesnu saradnju sa privredom.
Milojica
O čemu oni pričaju? Na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu održavaju neakreditovane master strukovne studije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља