понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Сићушни крпељ, опасност за људе и животиње

Ујед овог преносиоца лајмске болести не боли, па га многи не изваде одмах
Аутор: Славица Ступарушићпонедељак, 23.04.2018. у 08:21
(Фото Википедија)

Блага зима, смена кише и лепог времена овог пролећа довели су до повећане бројности крпеља. Екипе Завода за биоциде и медицинску екологију већ почетком априла спровеле су акцију сузбијања крпеља на зеленим површинама Београда. Средства која се користе, кажу, безбедна су и за људе и за животиње. Међутим, то не значи да су сви заштићени од ове сићушне крвопије, која своју жртву вреба из високе траве, жбуња, с грана, а све је опаснији што дуже остане на кожи или уколико није стручно уклоњен.

– На површинама где је трава непокошена третмани су мање ефикасни. Требало би се задржавати на сунчаним, покошеним зеленим површинама, јер крпељи таква места избегавају – каже Ивана Ђурић Масловара, доктор ветеринарске медицине, из Завода за биоциде и медицинску екологију.

Убод крпеља је безболан, тешко је осетити тренутак кад се зарио у кожу, на којој може остати припојен и више дана, све док се не насиса крви, након чега напушта домаћина. Крпељи могу бити преносиоци више различитих заразних болести, а у нашој земљи тренутно је доказано само преношење лајмске болести, потврђују стручњаци Института за епидемиологију Војномедицинске академије.

Анализа извађеног крпеља се препоручује како би се отклониле сумње на присуство бактерија које изазивају лајмску болест. Услуга прегледа крпеља је допунска здравствена заштита која се наплаћује и по неколико хиљада динара. Крпеља би на анализу требало донети одмах након вађења, у посудици с неколико капи воде.

Сматра се да заражене одрасле јединке крпеља треба у кожи да проведу више од 24 часа да би дошло до преношења инфекције. Проблем је што често не знамо колико је дуго крпељ био на кожи пре него што је уочен. Зато је важно по повратку с излета или боравка у природи добро прегледати себе и одећу а посебну пажњу обратити на кожу иза уха, на врату, под пазухом, на стомаку, препонама, са задње стране колена и на темену јер се крпељ завлачи и у косу.

– Важна је и редовна заштита кућних љубимаца од крпеља јер могу бити опасни и за њихово здравље – објашњава Марко Ћурчић, др ветеринарске медицине.

Рачуница

Препарат за заштиту пса средње величине, који се наноси на кожу и траје месец дана, кошта од 800 до 1.000 динара. Већ од марта би требало почети са заштитом и наставити до новембра. Огрлица обезбеђује заштиту седам–осам месеци, а за пса тежег од осам килограма кошта око 4.000 динара. Препарат за двориште који треба разблажити у 10 литара воде кошта 400 динара, а том количином може да се попрска до 200 квадрата. Мора се прскати најмање три до четири пута годишње.


Коментари0
3ce8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља