четвртак, 23.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:15

Обнова Сирије прогутаће 400 милијарди долара

У раној фази рата УН су процењивале да ће се Сирија економски опоравити тек 2030. године, али до данас се тај рок морао померити даље у неизвесну будућност
Аутор: Владимир Вукасовићпонедељак, 23.04.2018. у 08:59
Дума (Сирија): уништена земља препуштена калкулацијама страних „покровитеља“ (Фото АП)

„На тебе је ред, Докторе”, написали су у марту 2011. клинци на једном од зидова у граду Дери, верујући да ће „арапско пролеће”, као и Алија у Тунису и Мубарака у Египту, убрзо с власти отерати офталмолога по образовању, сиријског председника по породичном наслеђу, Башара ел Асада. Клинцима се та наивност може опростити, али су подједнако погрешиле и америчке обавештајне службе када су недуго затим Бараку Обами препоручиле да одустане од релативног примирја које је у том тренутку, након вишедеценијских трвења, владало између САД и фамилије Асад јер би оно било контрапродуктивно по интересе Вашингтона када ускоро Дамаск буду преузели побуњеници.

Након нетачних предвиђања њене будућности, Сирија се вратила у прошлост налик оној из времена Османске империје, кад није ни била нација и држава него низ провинција од којих су се неке по вери и етницитету потпуно разликовале. Данашња Сирија је распарчана на енклаве од којих она највећа, Асадова, није много већа од половине државне територије. Ни она ни остале не могу опстати без својих страних спонзора. Они који се у свим тим енклавама представљају као власт и легитимни заступници целог сиријског народа толико су окаљали руке ратним злочинима, о диктаторским методама и идеолошком екстремизму да се не говори, да нема поштеног суда који би било кога од њих оставио да управља ичим осим сопственим дугим и тегобним временом у затворској ћелији.

Од номинално панарапског национализма Башаровог оца Хафеза, који се закрвио и с припадником исте партије, Садамом Хусеином, преко тобож једнакоправне грађанске владавине Башара, у којој су за стотине милиона долара државног новца покрадени и они Сиријци који нису прогоњени као опозиционари, до декларативно свеисламског џихадизма, од којег су највише страдали муслимани „отпадници”, Сирија се вратила у фрагментираност коју чак више не обједињује само један страни цар него се о њу отима читава гомила туђинских господара. Док су се они усељавали, шест милиона обичних Сиријаца је из домова побегло у интерно расејање и још пет милиона њихових земљака је потпуно напустило домовину, тражећи склониште од рата: укупно половина предратне популације Сирије.

Кад би се рат сместа зауставио, земљи би за обнову, према последњој процени коју је изнео Асад, требало читавих 400 милијарди долара. У раној фази конфликта, 2013, Уједињене нације су сматрале да Сирија све до 2030. неће успети да се врати на економски ниво из времена пре него што су пушке праснуле. Нова процена је још депресивнија. Без обилних извора квалитетне нафте, какви су Ирак мало благословили и још више проклели, Сирија ће теже привлачити стране компаније да уложе у њену обнову, што значи да ће, тражећи помоћ, остати потпуно препуштена политичким калкулацијама разних страних покровитеља који су је већ растргли.

Још пре рата је сиријска привреда унакажена вишегодишњом сушом, за коју се сматра да је, изазивајући масовна пресељења и неиздрживо сиромаштво, довела до избијања немира, заједно с падом цена нафте и наталоженим незадовољством режимом који, поврх своје репресивности, више није био у стању ни да прехрани грађане. Утолико се Сирија узима као пример будућности испуњене ратовима због климатских промена и исцрпљивања природних ресурса.

Још је неколико поука свет могао извући из сиријског случаја. Прво, да је од пуне америчке интервенције, попут оне у Ираку, горе једино то када, као у Сирији, САД умешају прсте у неки сукоб, али од почетка малодушно и на пола пута се премишљајући да ли им је то уопште требало, правећи хаос без икаквог циља и стратегије. Затим, да и места из којих се Американци повлаче не морају бити мирна од страног петљања јер је сиријски сукоб најглобализованији од свих који су северну Африку и Блиски исток задесили због „арапског пролећа”.


Коментари7
075f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Ilic
Rusi ce kao i obicno traziti od Zapada, prvenstveno od EU, da plate obnovu u Siriji a oni ce kao i obicno da klate. Zajedno sa Turskom ucenjivace EU novom invazijom emigranata, i napravice veliko zlo najvise Grckoj, a onda i Srbiji. Amerika je vec objavila da se povlaci iz Sirije sto najverovatnije znaci da nece ucestvovati u finansiranju obnove Sirije ako Rusi ostanu tamo i Asad ostane na vlasti, sto je izvesno. Bez pomoci Amerike i EU, rat u Siriji ce se nastaviti a Rusima i Asadu bice sve teze da vladaju Sirijim.
Ivi
@ Saša...Nas nije zaratila i raspala Amerika nego nedostatak solidarnosti i ljudskosti unutar nas samih. Prestanimo molim vas lagati sami sebe i sisati tu ispranu šarenu lažu.
Sloba
Zato i rasturaju i demoliraju tudje drzave kako bi imali gde da plasiraju i obrcu dolar! Inace, postoji veoma velika sansa da dolar dozivi sudbinu dinara iz 1990tih! Zemlje BRIK se uveliko spremaju da odbace dolar kao plativno sredstvo sto ce da dovede do ogromnog povracaja dolara u SAD a samim tim i njegovu devalvaciju ukoliko se te kolicine bezvrednog novca ne preusmere u nekom drugom smeru, kao npr; Libija, Sirija, Afganistan, Irak... neke od jugodslovenskih drzava! Medjutim, cak i te kolicine od ± 400 milijardi su nista u odnosu na kolicinu US dolara van SADa, sto zapravo govori da je sansa za izuzetno nervoznog i agresivnog amerikanca, veoma velika!
Petar Ilic
Ljiljana, sta mislite, kolika je verovatnoca da Brik izbaci dolar iz upotrebe? Kako se meni cini, BRIK nema nikakvu prakticnu upotrebu cak ni medijsku. Nik onehaje za njegovo postojanje, cak ni njeni navodni clanovi.
Препоручујем 0
Ljiljana Ljiljana
Ako BRIK izbaci dolar iz upotrebe eto razloga za novi rat!!!! Gadafi je hteo da uvede novu africku valutu i izbaci dolar iz Afrie. Videli smo kako je zavrsio i kako je Libija prosla.
Препоручујем 2
slavko
Račun šaljite gazdi.
Саша
У случају да Америка добије рат значи њој иде најмање половина од тога путем кредита, куповине оружја, материјала и логистике. Ваљда је свима јасно зашто је рат у Југославији трајао 5 година и зашто су сада све републике по свим мерилима у лошијем положају него 1991.! Тако да млади моји, каните се ратова и глупости него се ухватите рада.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља