среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Макронов кључни обрачун са синдикатима

До сада највећи тест за председника: у току тромесечни штрајк железнице, авио-саобраћаја, дела радника запослених у енергетици, ђубретара и студената. – Тренутно у Паризу најбоље зарађују – таксисти
Аутор: Сандра Гуцијанпонедељак, 23.04.2018. у 22:00
Излазак из воза под будним оком радника обезбеђења (Фото:С. Гуцијан)

Од нашег специјалног извештача 

Париз – Уколико планирате одлазак у Париз до 28. јуна, било би добро да још једном размислите. Јер је тренутно овде у току серија штрајкова, од којих је највећи на железници, а који по аналитичарима представљају до сада највећи тест за Макронову владу.

Иако су у основи протеста захтеви за веће плате и борба против владиног предлога мера које предвиђају укидање бројних бенефиција које су радници имали од 1920. године, укључујући гаранцију доживотног посла и превременог одласка у пензију, железничари – којима се прикључили запослени у авио-саобраћају и сектору енергетике, као и студенти и ђубретари – страхују да ће најављене реформе изменити изузетно повољан систем социјалне заштите, по којем је Француска позната. Примера ради, Француска троши на систем социјалне заштите више од било које земље Европске уније – 34,3 одсто БДП (просек ЕУ је 28,7 процената).

„Ер Франс” је објавио да у дане штрајка буде отказано око 30 одсто летова. Зараде пилота и земаљског особља замрзнуте су од 2011. године. Неке од француских универзитета такође су заузели студенти који се изјашњавају као радикални левичари и анархисти, а који протестују због недавно уведеног селективнијег уписа на факултете.

Најмасовнији штрајк је у сектору железнице, који воде четири синдиката државне железничке компаније СНЦФ, а који ствара и највише проблема за око 10 милиона грађана Париза (са предграђима) и за око 30 милиона туриста, колико се процењује да годишње посети Град светлости. Није поремећен само саобраћај у Француској, већ и у Европи. Ова компанија запошљава 180.000 радника у 120 земаља и дневно шаље 14.000 возова широм света.

Ајфелов торањ у сенци тероризма и емиграната
Велики број полицајаца на коњима или бициклима, као и патроле под пуном ратном опремом са машинкама, уобичајена су слика на улицама Париза, нарочито у околини највећих туристичких атракција попут Ајфеловог торња. Мере обезбеђења су веома строге, пролази се кроз метал-детекторе, прегледају торбе, а ово правило важи чак и за улазак у радње и ресторане. Нова слика на улицама Париза, уз просјаке, јесте и велики број емиграната, који су се такође распоредили у близини туристичких атракција. Највише их је дуж Јелисејских поља и на улазу у метро станице: обично је у питању четворочлана породица, са натписом „Помозите, избеглице из Сирије”.

За Србе, навикле на блокаду улица, протесте и пешачење, тренутни штрајк у главном граду Француске, који предводи прокомунистички оријентисан највећи синдикат, у најмању руку је чудан. Јер, штрајкује се два дана, затим три дана све функционише нормално. И док железница дневно губи најмање 20 милиона евра, како је за медије изјавио директор железничке компаније СНЦФ Гијом Пепи, једно је сигурно: у Паризу тренутно најбоље зарађују таксисти.

Штрајк иначе обухвата делове метроа, РЕР (возове који саобраћају од центра Париза ка предграђима и делом иду испод земље попут метроа) и велике линије на којима оперишу ТЖВ, брзи возови. Осим што су у данима штрајка поједине линије укинуте и смањен број возова, укидају се и поједине станице, па се може догодити да са кофером од 20 килограма „прешишате” излаз за аеродром. У таквом случају нема друге до да потражите алтернативни пут за повратак на жељену станицу, комбинујући неколико метро или РЕР линија.

Штрајк је почео 3. априла, после најаве председника Макрона да је неопходно осавременити положај радника на железници који датира још из 1920. године, односно времена када је овај посао био физички опасан и психички захтеван. Привилегије тада успостављене и данас подразумевају гарантовани посао и одлазак у пензију са 52 или 57 година, уз бесплатна путовања за чланове породице (у Француској се у пензију одлази са 62 године живота). Железничари захтевају да се овај систем не мења, али траже и повећање плата од шест одсто, док је владин предлог повишица од два процента и да старе привилегије не важе за нове запослене.

Некадашњи председници Ширак и Саркози такође су покушали да распетљају застарели железнички чвор, али су одустали од реформи под притиском штрајкова које су подржали и остали грађани. Данас је ситуација нешто другачија, јер, према истраживањима, јавно мњење је подељено: 52 одсто грађана подржава реформе, а 48 процената протесте.

У подршци штрајкачима, а против реформи, ујединили су се и крајња десница и крајња левица, као и део Макронових бирача, тврдећи да је прави план владе приватизација железнице и окончање привилегованог система социјалне заштите.

Путовање од 500 евра за Србе – бесплатно

У самом граду штрајк се не осећа превише, аутобуси раде нормално, а шетња је пријатна опција уколико немате стрпљења да чекате проређен метро. Највећи проблем је путовање ван Париза. СНЦФ свакога дана после 17 часова ажурира на сајту списак полазака за следећи дан, шаље и обавештења имејлом, а на свих шест станица распоређено је додатно особље које путницима објашњава да купљену карту могу да замене за неки други дан или им се враћа новац.

Већина путника тако и уради, а за оне попут Срба, који су у протекле две деценије свашта претурили преко главе, одустајање није опција. У току једног од дана штрајка упутили смо се у Гар Сен Лазар, другу најпрометнију СНЦФ станицу у Француској, у којој возови са 27 платформи дневно превезу око 450.000 путника. Иако је станица била сабласно празна, они ретки који су се усудили да дођу открили би да поједини возови ипак саобраћају и да уз доста сналажљивости могу у истом дану да оду из Париза и да се врате. И то бесплатно.

Тако смо и ми обишли Вернон и Живерни, градиће удаљене 75 километара од Париза, комбинујући прво метро и РЕР, па брзи воз и на крају туристички возић. Занимљиво је да путницима на великим линијама нико није тражио карту, иако су кондуктери патролирали кроз вагоне. Предност храбрих у дану штрајка били су празни возови, па су малобројни могли да се башкаре у вагонима прве класе.

До Вернона смо, дакле, дошли бесплатно, у првој класи, а једино је осам евра коштао туристички возић (попут оних који круже Калемегданом или Будвом) до суседног Живернија, места у којем је живео Клод Моне, један од највећих сликара. Поређења ради, у регуларним условима, ово повратно путовање возом кошта најмање 26 евра, а аутобусом од 60 до 120. Такси од Париза до Монеовог града у једном правцу је 250 евра.


Коментари6
fd3ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

laza lazic
Nestalo para iz kolonija,presusili izvori prihoda iz robovskih zemalja.Robovlasnici besni i uplaseni cega ce sada da se sete.
Mile
To su sindikati i ozbiljna borba za svoja prava .U Srbiji to ne postoji , sve poltroni vlasti , a vlast terorise narod , uzasno teskim uslovima zivota ljudi koje je vlast stvorila , i na to niko ne reaguje .Vlast manipulacijama prikazuje da je stanje dobro , i ako je tesko najteze do sad ?(skupi komunalni troskovi , skupa hrana , gorivo , struja, a plate male ..uz to losa beznednost i losa pravda ...to je stanje u Srbiji ?A narod cuti ?
Saculatac
Kad strajkuju djubretari, onda je veoma ozbiljno. Ako se ne prodaju vodje sindikata, nesto moze i da bude. Nesto je tu neobicno! Izabere se predsednik, demokratski, onda on pocne da vlada nedemokratski, hoce da promeni narod, a gle cuda, narod nece da ga otera. Narod hoce da ga popravi. Popravka strajkovima, Moz` da bude, al` ne mora da znaci. Manjina manjine neda novce, a vecina, neda radnicka prava i hoce svoje novce nazad. Natezanje konopca. Ko ce kome da podmaze tlo pod nogama? Ako Francuzi izdrze, promenice ostale disciplinovane evropljane. Samo da li su ovi novi Francuzi, oni stari pametni Francuzi? Zelim im uspeh.
Milorad Mrdja
U svetu je na sceni povratak iz realnog kapitalizma u feudalizam. U Srbiji je taj eksperiment uspeo, pa zašto ne i drugde.
Aleksa Petrović
Финансијска олигархија или Финансијска елита, како их називају на Западу,тј. они појединци који располажу стотинама милијарди, који имају у власништву највеће банке и мултинационалне корпорације, који се сваке године састају у хотелу Билдерберг, желе да још више увећају своја баснословна богатства, умањивањем зарада радника, укидањем система социјалне заштите и сл. На западу је све више појава тзв. прекаријата - радника држиш онолико дуго колико мислиш да ти је потребан а после адио! Макрон је само експонент те монструозне групе милијардера и мора да извршава оно што је њихов интерес!Дакле Бог нек нам је напомоћ!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља