четвртак, 24.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16

У Јерменији Путинов савезник поднео оставку

Нагађа се да ли је Москва саветовала Саргасјану да одступи са дужности премијера после масовних демонстрација или је притисак Запада био превелик
Аутор: Биљана Митриновићпонедељак, 23.04.2018. у 22:00
Сукоб полиције и демонстраната (Фото Бета/АП)

Дописнике западних медија у Москви јуче је у вези са ситуацијом у Јеревану највише занимало како ће поступити Русија уколико премијер Серж Саргасјан затражи помоћ у смиривању демонстрација. На питање када ће Москва бити спремна да се умеша, портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да је Јерменија за Русију веома важна земља, али да не види разлог зашто би се умешала.

Питање да ли се Москва умешала или је премијер јуче сам одлучио да поднесе оставку после само седам дана које је провео на дужности, праћен масовним демонстрацијама у главног граду Јерменије – за сада нема одговор. Иако је председник владе био само недељу дана (не рачунајући једногодишњи мандат пре него што је 2008. године изабран за председника), Саргасјан је поднео оставку и тиме испунио захтев опозиционог посланика Никола Пашињана, који је предводио демонстрације.

„Пашињан је био у праву. Погрешио сам. Садашња ситуација има неколико решења, али нећу ићи ни на једно. То није моје. Напуштам дужност руководиоца државе, премијера земље”, рекао је Саргасјан.

Он је у недељу разговарао са Пашињаном у хотелу „Мериот” у центру Јеревана, када је вођа опозиције затражио да поднесе оставку. Након сусрета Саргасјан је рекао новинарима да политичке снаге које су на изборима добиле седам-осам одсто гласова немају право да говоре у име народа. Захтеве опозиције назвао је уценом, позвао Пашињана да поштује закон и напустио хотел.

Потом је у недељу на демонстрацијама дошло до сукоба између демонстраната и полиције, а коришћене су и димне бомбе. Полиција је ухапсила више од 200 демонстраната, међу њима и тројицу опозиционих лидера, укључујући Пашињана; било је и повређених, што је изазвало осуду Европске уније.

Демонстрације против избора бившег председника Јерменије Сержа Саргасјана за премијера те земље организовала је опозиција која сматра да је он неефикасно руководио државом и допринео погоршању економске ситуације. Прoтести у Јеревану и другим градовима у Јерменији су почели 12. априла, а бивши председник у два мандата (10 година) је пре седам дана у парламенту именован за премијера. То је било прво гласање у складу с измењеним уставом, након што је пре три године укинуто директно гласање на изборима и спроведена трансформација Јерменије у парламентарну демократију у којој извршну власт има премијер док је функција председника углавном протоколарна. За председника Јерменије је са 90 од 105 гласова у парламенту изабран Армен Саргасјан, амбасадор у Великој Британији, који је био и једини кандидат. Садашњи и претходни председник имају исто презиме, али нису у сродству.

Протестима на улицама Јеревана, који су били организовани тако да су у блокади биле владине зграде и саобраћај. Јуче су се уз позив студентима придружиле и десетине војника из мировне бригаде Војске Јерменије, што је демонстрацијама дало много озбиљнији карактер. Ситуација на улицама Јеревана је почела да личи на државни удар.

Само неколико сати пошто су се војници у униформама појавили међу демонстрантима, Саргасјан је поднео оставку. Министарство одбране је осудило њихово учешће у протестима и саопштило да ће војници који су се придружили протестима и самовољно напустили касарне бити строго кажњени.

Русија и Јерменија су савезници не само у УН, Евроазијској економској унији и Заједници независних држава него и у Организацији уговора о колективној безбедности, коју чине важне бивше чланице СССР-а. На територији Јерменије се налазе руске војне базе и, уколико би дошло до рата, Русија може бити укључена у њега. Од 1994. Нагорно-Карабах је један од бројних замрзнутих сукоба, а они су обновљени пре две године. Ово подручје има велики стратешки значај за неколико држава, а Русија има огроман интерес да Кавказ буде у миру.

Од великог значаја овај регион је и за Турску и Иран. Како би осигурала безбедност на северу, где су Чеченија и Дагестан, Русија мора да држи југ у равнотежи и супротстави се турском, иранском – и изнад свега америчком утицају. С обзиром на то да Русија у последње време негује одличне односе са Турском и Ираном, сматра се да једино САД имају интерес да овај регион поново буде дестабилизован.


Коментари7
9c61d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pele
Armenija (Jermenija je turski naziv za istu) je od Rusije previse zavisna u svakom pogledu da bi mogla da napravi bilo kakav geopoliticki zaokret. Azerbejdzanci i Turci bi jedva docekali takav razvoj situacije. I da, naslov je malo bombastican.
Anabela
Mala Jermenije je prakticno pobedila mocnu Tursku u ratu izmedju Jermenije i Azerbejdzana za Nagorno Karabah. To je postigla zahvaljujuci SAD jer tamo (posle Jevreja) ima najmocniju dijasporu. Jermenska dijaspora je naprimer, dovela do toga da parlamenti Francuske i Nemacke (mislim i jos nekih zemalja) donesu rezolucije o osudi genocida nad Jermenima u Turskoj 1915. (Bundestag je cak u svojoj rezoluciji osudio i samu Nemacku, koja kao sultanov saveznik nije nista ucinila da spreci genocid). Preko svog uticaja u SAD, Jermeni su nezvanicnim putem uspeli da SAD prakticno rade u njihovu korist i Turska koja je i finansijski, u naoruzanju i obuci pomagala Azerbejdzan nije dobila taj rat, koji je na pocetku - izgledao izgubljen za Jermeniju, Tako radi najstariji pravoslavni narod na svetu-Jermeni. Mi bismo mogli da se posluzimo njihovim iskustvima. Jermenija se nikada nece okrenuti protiv Rusije jer je ruska zastita spasila Jermene od Osmanlija od Persije, ali oni nisu ni ruska marioneta.
Стефан
Пензионер, Јермени јесу православци, монофизити и од осталих православаца се разликују по томе што је ,по њиховом учењу, Исус имао једну природу, а не две као по осталим православним учењима.
Препоручујем 4
Правдин пензионер
Јермени нису православци, то Вас је неко преварио. Нису ни католици. Вероватно сте мислили да су најстарија хришћанска црква која је постала прва у историји државна религија, а да је Константин Велики по узору на Јерменију увео хришћанство као званичну религију. Не би било пријатно да у Јереван у њихову цркву назовете православном, јер би онда значило да мислите да они јесу руска марионета. И без обзира на бројност у америци, Јерменија смета америчким интересима на јужном Кавказу и заиста се не може говорити да имају подршку званичног Вашингтона.
Препоручујем 11
Леон Давидович
Ако погледамо историју Јертмена они су преживели само у деловима који су били у саставу Руског царства. Остали нису преживели на својим етничким просторима. Али изгледа да данас до историје нико не држи. Кад се нађу у каквој новој невољи није јасно како ће из ње изићи?
Зорица Аврамовић
Невероватно је како се и народ Јерменије подигао, очекујући "пилуле за лилуле" од Запада! А толико примера су имали пред својим носем? Шта су, рецимо, Украјинци добили од Мајдана? Само су изгубили, и то веома много!
Radoslav Jovanovic
Kakav maliciozan naslov? Da li vi prepisujete ili kopirate CNN? Putin vlasnik sveta!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља