среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:23

Амерички купац ружичасте телевизије

Упућени кажу да су мотиви Жељка Митровића да ККР-у прода део компаније у БиХ и Црној Гори – финансијске природе
Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 23.04.2018. у 22:00
Жељко Митровић није одговарао на позиве и поруке из редакције „Политике”, а за уторак је најавио састанак са регионалним директорима својих телевизија (Фото Пинк)

Само неколико дана након што је амерички инвестициони фонд ККР на састанку са председником Александром Вучићем најавио нове инвестиције, сазнали смо детаље једне важне трансакције. Жељко Митровић, власник Телевизије Пинк, према писању листа „Данас”, продао је делове своје медијске корпорације Пинк М и Пинк БХ овом америчком инвестиционом фонду. ККР, чије је заштитно лице бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус, преузео је 2013. године кабловског оператера СББ, а преко своје ћерке фирме „Јунајтед груп” у Србији поседује и Телевизију Н1. Председник Вучић због тога је врло често ову телевизију називао америчком, а у студију ТВ Пинк, Н1 су знали да називају и ЦИА телевизијом.

Власник ружичасте телевизије је за „Вечерње новости” објашњавао да је имао понуду да прода целу компанију „Пинк интернешенел”, укључујући чак и „Ер Пинк”. Према Митровићевом признању, купац је понудио пола милијарде евра, што је власник „Пинка” одбио. А за „Данас” је потврдио да је продао телевизије у БиХ и Црној Гори.

Жељко Митровић јуче није одговарао на позиве и поруке из редакције „Политике”, а за данас је најавио састанак са регионалним директорима својих телевизија. Како је најављено, Митровић ће свом менаџменту саопштити пословне одлуке које је донео о будућности свих телевизија са префиксом Пинк у Србији и региону.

Упућени кажу да су Митровићеви мотиви да прода део компаније – финансијске природе. Консолидовани извештај о пословању целе групације за 2017. годину још није објављен, а претходну годину компанија је завршила са плусом на рачуну од 56 милиона динара. Међутим, компанија Жељка Митровића оптерећена је кредитима. Тако су дугорочне обавезе ове компаније на крају 2016. године износиле 5,48 милијарди динара, што је око 45 милиона евра. Краткорочне обавезе „Пинк интернешенела” износиле су 2,03 милијарде динара (16 милиона евра).

„Пинк” остварује и велике пословне приходе, који су на крају 2016. године на нивоу целе компаније били већи од 6,5 милијарди динара. Из извештаја се види и да је „Пинк” корисник такозваних меких кредита, које држава даје по повољнијим каматним стопама. Обавезе Жељка Митровића према Агенцији за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) на дан 31. децембра 2016. године износиле су 3,65 милиона динара. Највећи поверилац „Пинк интернешенела” је АИК банка бизнисмена Миодрага Костића. Ова банка је 25. јануара 2016. године купила дуг „Пинка” према некадашњој Хипо Алпе Адрија банци. Комплетан износ зајма био је већи од 10 милиона евра, а АИК банка га је купила по цени од 4,7 милиона евра. Због дуга према Хипо банци пословни објекти „Пинка” у Шимановцима и у Улици незнаног јунака били су под хипотеком. Након што је АИК банка исплатила комплетну купопродајну цену хипотеке су избрисане, наводи се у финансијском извештају ове компаније.

Све то, према оцени брокера Ненада Гујаничића, значи да је „Пинк” на крају 2016. године био прилично задужен. Укупан нето дуг износио је 7,5 милијарди динара.

– Наравно, битне су и камате по којима се ова компанија задуживала, али генерално говорећи, задуженије компаније тешко могу рачунати на повољне услове, ако говоримо стриктно о тржишним кредитима. Када се задуженост стави у контекст профитабилности, нето дуг „Пинка” на крају 2016. године био је 3,8 пута већи од његовог профита пре камата, пореза и амортизације (ЕБИТДА), што се може карактерисати као прилично висока задуженост. Такође, дуг на крају 2016. био је 1,7 пута већи од капитала компанија, што такође указује на солидну задуженост – оцењује Гујаничић за наш лист.

Мањински власник „Пинка” је компанија „Дајрект медија”, чији удео у овој фирми износи 10 одсто.

Аналитичар Драгољуб Анђелковић за „Политику”, каже да су мотиви Жељка Митровића да прода део своје компаније ККР-у пре свега финансијске природе.

– Када је о новцу реч, нема пријатељства – објашњава наш саговорник.

Са друге стране, мотив ККР-а је ширење геополитичког утицаја на регион, додаје наш саговорник.

– Ако говоримо о евентуалној измени уређивачке политике, мислим да се у Црној Гори она неће много променити. Локална уређивачка политика Телевизије Пинк М у Црној Гори је стигматизовала српску заједницу. Са друге стране, могло би да дође до промена кад је реч о телевизији у Босни и Херцеговини, јер је Пинк БХ имао коректан однос према Републици Српској – каже Анђелковић.


Коментари10
8c805
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki
Da li stvarno neko veruje da mu je neko ponudio 1000× ceo godisnji profit, odnosno 10× knigovodstvenu vrednost za prezaduzenu teleleviziju na Balkanu? Na ovoj navodnoj ponudi od 500M je nula viska.
Moma
Postoji zakon o monopolu. Nadam se da ce biti razmotren pre nego sto do prodaje bilo kojeg medija dodje.
Nemanja
Momo,pozdrav iz Baljevca.
Препоручујем 3
Драгољуб
'Оће,'оће ...буди без бриге.
Препоручујем 25
Sasa Trajkovic
Kao prvo Željko M. nije pravi niti jedini vlasnik Pinka čija vasnička struktura nije jasna i transparentna a drugo ovo je samo biznis ali... ako je za Pink to samo posao onda je za H1 to mnogo više od posla u medijskom ratu koji se vodi i preti da postane globalni poligon JEDNOUMLJA pod plaštom "demokratizacije" društva i "slobode" medija. Imamo paradoks da su nam mediji SLOBODNI privatizovani i komercijalizovani ali da živimo u svetu sa nikada manje sloboda.
zemunac
pa i izrastao je na CIA parama..
MIROSLAV SAVIC
E, Srbijo, tugo moja! Zar je moguce da deo Pink medijske imperije vredi kao i vecinski paket NIS-a? Nama je lepo, taman kako smo zasluzili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља