Политика Online - Истражено свега три одсто Ви­минацијума
уторак, 14.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:24

Истражено свега три одсто Ви­минацијума

Ка­да је МИТ уни­вер­зитет ура­дио скрининг како би видео по чему је нека земља позна­та, за нас су навели да је на 37 месту Но­вак Ђо­ковић, на 31. Ни­кола Те­сла, а од 1. до 18. места били су рим­ски императори – каже архео­лог Ми­о­мир Ко­раћ
Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 24.04.2018. у 22:00
Миомир Кораћ (Фото Ж. Јовановић)

За­хва­љу­ју­ћи от­кри­ћу рим­ског ма­у­зо­ле­ја, Ви­ми­на­ци­јум је по­но­во у сре­ди­шту ме­диј­ске па­жње. А ка­да зна­мо да је овај ло­ка­ли­тет крај Ко­стол­ца от­кри­вен све­га три до че­ти­ри од­сто, а већ су про­на­ђе­ни та­ко зна­чај­ни објек­ти (ам­фи­те­а­тар, ку­ле и бе­де­ми ле­гиј­ског ло­го­ра, аква­дукт, ма­у­зо­леј), мо­же­мо са­мо да за­ми­сли­мо шта нас све још ту оче­ку­је – ка­же за наш лист др Ми­о­мир Ко­раћ, ру­ко­во­ди­лац про­јек­та Ви­ми­на­ци­јум.

Про­шле не­де­ље на овом ар­хе­о­ло­шком ло­ка­ли­те­ту от­кри­вен је ма­у­зо­леј из тре­ћег ве­ка ко­ји пред­ста­вља по­чи­ва­ли­ште осо­бе ви­со­ког ран­га. Ма­у­зо­леј, ди­мен­зи­ја 15 пу­та 15 ме­та­ра, пре­тр­пео је дво­стру­ко уни­шта­ва­ње ко­је је по­сле­ди­ца по­ступ­ка „dam­na­tio me­mo­ri­ae” (бри­са­ње из се­ћа­ња), ка­да се у пот­пу­но­сти уни­шта­ва­ју сви по­ме­ни име­на и де­ла осо­бе ко­ја је осу­ђе­на на за­бо­рав и то се ра­ди са­мо ка­да су пи­та­њу им­пе­ра­то­ри. На­ши ис­тра­жи­ва­чи про­на­шли су и гла­ву рим­ског им­пе­ра­то­ра са увој­ци­ма и ло­во­ро­вим вен­цем, сим­бо­лом им­пе­ра­то­ра... 

Све ово има сво­ју пред­и­сто­ри­ју, ка­же наш са­го­вор­ник. Под­се­ћа да је пр­ва на­уч­на ис­ко­па­ва­ња Ви­ми­на­ци­ју­ма за­по­чео Ми­ха­и­ло Вал­тро­вић још 1882. го­ди­не са 12 за­тво­ре­ни­ка јер др­жа­ва ни­је има­ла до­вољ­но сред­ста­ва да му обез­бе­ди бо­љу рад­ну сна­гу. Ис­тра­жи­ва­ња на по­чет­ку 20. ве­ка на­ста­вља Ми­ло­је Ва­сић, пр­ви срп­ски шко­ло­ва­ни ар­хе­о­лог. Та­да је у зва­нич­ној по­се­ти би­ла и кра­љи­ца Дра­га ко­ја по­кла­ња 100 злат­ни­ка ка­ко би по­мо­гла на­ста­вак ис­тра­жи­ва­ња, што се мо­же узе­ти као пр­ва до­на­ци­ја на­ме­ње­на на­уч­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма ан­тич­ких гра­до­ва у Ср­би­ји, пи­ше у исто­ри­ја­ту овог ло­ка­ли­те­та. 

– Ви­ми­на­ци­јум је укљу­чен у пет ме­ђу­на­род­них про­је­ка­та на ни­воу Европ­ске уни­је. У про­је­кат „Da­nu­be li­mes Brand” (вре­дан 1.300.000 евра), ко­ји  во­ди уни­вер­зи­тет у Бе­чу, укљу­че­но је шест зе­ма­ља, а ре­зул­тат је по­ста­вља­ње 40 рим­ских ло­го­ра са на­ше те­ри­то­ри­је на тен­та­тив­ну Уне­ско­ву ли­сту, на ко­ју ће­мо, на­дам се, ући 2020. го­ди­не. Дру­ги про­је­кат „Ope­nArch” под­ра­зу­ме­ва екс­пе­ри­мен­тал­ну ар­хе­о­ло­ги­ју у са­рад­њи са 12 зе­ма­ља. Про­је­кат вре­ди 2.400.000 евра. У окви­ру то­га ра­ди­мо екс­пе­ри­мен­те кре­ми­ра­ња, са­ђе­ње ви­но­ве ло­зе на рим­ски на­чин и слич­но – ка­же Ко­раћ.

Кра­јем 2016. оства­ре­на је са­рад­ња и са аме­рич­ком На­ци­о­нал­ном фон­да­ци­јом за на­у­ку (NSF), чи­ји ће струч­ња­ци то­ком ле­та до­ћи у Ср­би­ју, а те­ма ску­па је „Ба­зе по­да­та­ка у на­у­ци”.

– До­ла­зи 30 струч­ња­ка из све­та и по­ве­за­ће­мо сва­ког од чла­но­ва на­шег ти­ма (13 док­то­ра на­у­ка и 12 док­то­ран­да) са по­је­дин­ци­ма из NSF-а. На­ша де­ле­га­ци­ја има­ла је са њи­ма са­ста­нак у Ва­шинг­то­ну где смо за­сту­па­ли дру­штве­не на­у­ке. Вра­та је отво­ри­ла упра­во ар­хе­о­ло­ги­ја, од­но­сно об­је­ди­ње­ни ан­тро­по­ло­шки, ма­те­ма­тич­ки и ар­хе­о­ло­шки ни­во – ка­же наш са­го­вор­ник, до­да­ју­ћи да је Ар­хе­о­ло­шки ин­сти­тут са­ра­ђи­вао и са Смит­со­ни­јан фон­да­ци­јом из Ва­шинг­то­на и ура­дио ви­ше мо­но­гра­фи­ја о Ви­ми­на­ци­ју­му ме­ђу­на­род­ног ка­рак­те­ра. 

– Има­мо опре­му и све ге­о­фи­зич­ке ин­стру­мен­те. На­ша ге­о­фи­зи­ка је нај­ја­ча у овом де­лу Евро­пе. У Ви­ми­на­ци­ју­му шест ге­о­фи­зи­ча­ра ра­ди ис­кљу­чи­во ар­хе­о­ло­шку те­ма­ти­ку. Они ра­де то већ 20 го­ди­на. Цео Ви­ми­на­ци­јум смо ге­о­фи­зич­ки ис­тра­жи­ли и зна­мо да ту има­мо и хи­по­дром, и фо­рум, цар­ску па­ла­ту, ви­ше хра­мо­ва, и те­а­тар, ко­ји још ни­су от­кри­ве­ни – на­во­ди Ко­раћ. 

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, го­ди­шње Ви­ми­на­ци­јум по­се­ти из­ме­ђу 60.000 и 70.000 љу­ди. Про­шле го­ди­не по­се­та је пре­ма­ши­ла и 100.000. 

– Био је пе­ри­од ка­да је би­ло и 3.000 по­се­ти­ла­ца днев­но, ка­да на­ших се­дам во­ди­ча ни­је све мо­гло да по­стиг­не. Ви­ми­на­ци­јум има и при­стан где при­ста­ју стра­ни бро­до­ви и та по­се­та из­но­си 17.000 го­ди­шње – ка­же Ко­раћ. По­ми­ње и са­рад­њу са Ми­ни­стар­ством кул­ту­ре ко­је је фи­нан­си­ра­ло ис­тра­жи­ва­ње рим­ског ам­фи­те­а­тра, са Ми­ни­стар­ством енер­ге­ти­ке и Ми­ни­стар­ством ту­ри­зма ко­је је опре­ми­ло по­је­ди­не објек­те за на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ки цен­тар и да­ло сред­ства за по­ста­вља­ње при­ста­на за бро­до­ве, као и за аван­ту­ра-парк за де­цу. 

Из­ло­жба о Ви­ми­на­ци­ју­му и 18 рим­ских им­пе­ра­то­ра, ко­ји су ро­ђе­ни на овом про­сто­ру, об­и­шла је Њу­јорк, Ва­шинг­тон, Сан Фран­ци­ско, Бо­стон, Чи­ка­го, Лос Ан­ђе­лес, Лон­дон, Бу­дим­пе­шту, Рим, Ми­ла­но, Мал­ту. Усле­ди­ли су Мон­те­ви­део (Уру­гвај) и Бу­е­нос Ај­рес (Ар­ген­ти­на), све под по­кро­ви­тељ­ством Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва. 

– Отво­ри­ли смо 2016. из­ло­жбу у Бу­е­нос Ај­ре­су, гра­ду са нај­ве­ћим бро­јем књи­жа­ра и по­зо­ри­шта по гла­ви ста­нов­ни­ка, и у 23.30 ча­со­ва гу­жва ни­је је­ња­ва­ла. На­по­љу је био ред 300 ме­та­ра... По­сле смо ишли у Асун­си­он (Па­ра­гвај), то је би­ла пр­ва из­ло­жба још од Кра­ље­ви­не СХС, где нас је од­ли­ко­вао пре­ми­јер. Усле­ди­ли су Бра­зи­ли­ја, па Чи­ле, Пе­ру (Ли­ма), и Бо­ли­ви­ја (Ла Паз). У Ла­тин­ској Аме­ри­ци из­ло­жбу је ви­де­ло 1.200 000 љу­ди – под­се­ћа Ко­раћ.

Им­пе­ра­то­ри су, ка­ко ка­же, не­ве­ро­ва­тан бренд. „Мо­же­мо да иза­ђе­мо на Си-Ен-Ен са ре­кла­мом: До­ђи­те у зе­мљу рим­ских им­пе­ра­то­ра! Ка­да смо 2009. от­кри­ли ске­лет ма­му­та, Ви­ми­на­ци­јум је био на пр­вим стра­на­ма Ва­шинг­тон по­ста, Гар­ди­ја­на и дру­гих пре­сти­жних ли­сто­ва. Ни­је би­ло ме­ди­ја ко­ји то ни­је ја­вио. МИТ уни­вер­зи­тет из Ма­са­чу­сет­са је пре три го­ди­не ура­дио скри­нинг свих 196 зе­ма­ља ка­ко би ви­де­ли по че­му је не­ка зе­мља по­зна­та. За нас су на­ве­ли да је на 37. ме­сту Но­вак Ђо­ко­вић, на 31. Ни­ко­ла Те­сла, а од 1. до 18. ме­ста би­ли су рим­ски им­пе­ра­то­ри. Да­кле, ни­је ка­ко ти се­бе ви­диш, не­го ка­ко те­бе свет ви­ди. Он­да се за­пи­тај­мо ка­ко тре­ба да се пред­ста­ви­мо све­ту”, ка­же Ми­о­мир Ко­раћ. 

 


Коментари2
36b9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле
а кад се истражује винча, лепенски вир, авала...?
Bubica
Divno i uzbudljivo! Samo naprijed.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља