Од нашег специјалног извештача
​Болоња – Извор следеће светске финансијске кризе могле би да буду криптовалуте међу којима је најпознатија биткоин. Другим речима, биткоин могао би да буде оно што је за кризу 2008. године била банка Лиман Брадерс, иначе четврта по величини инвестициона банка у САД, чији је слом проузроковао суноврат берзанских индекса на Волстриту.

Ризике криптовалута по финансијски систем италијански банкари и те како разматрају, потврдио је групи српских новинара Омар Лодезани, председник дивизије услуга Интеза Санпаоло групације. Зашто су криптовалуте потенцијални извор кризе? Па зато што људи желе што више да се обогате што је, уосталом, био узрочник и претходне велике кризе. Вођени жељом да постану још богатији постају мање рационални, купују и оно што им не треба, а када спекулишу, ризик од губитка је већи, објаснио је Лодезани.

Банкари се не суочавају само с ризиком од криптовалута, већ и с новом конкуренцијом коју им прави „Амазон” – највећа светска интернет трговина. Наиме, „Амазон” настоји да понуди и део услуга које су сада искључиво бизнис банака. Наиме, од пре месец дана „Амазон”, у сарадњи са Сити банком, малим и средњим предузећима даје кредите. Притом, о пословању тих компанија имају одличне податке који им стижу од интернет трговине. Знају колики је промет тих компанија, односно колико су робе продали интернетом и да ли су клијенти задовољни оним што су купили јер за то на интернету постоји питање на које клијенти одговарају, а што указује да фирма има будућност. Самим тим „Амазон” постаје не само трговачка већ и финансијска платформа.

Суочени с овим изазовима, али и с оним које доноси дигитализација и роботизација, банке улажу милијарде евра у осавремењавање.

Док финансијски експерти анализирају шта би могли бити нови ризици по светску економију, подаци показују да је она у добром стању. Европске банке су у периоду 2014–2017. године, упркос ниским каматама, оствариле добре резултате. Према прогнозама ММФ-а за ову и наредну годину, очекује се глобални привредни раст од четири одсто. Према речима Ђанлуке Салсећија, који је на челу међународне истраживачке мреже ове банкарске групације, присутни су и ризици. Пре свега он мисли на геополитичке као што су односи САД – Русија, САД – Кина, као и Средњи исток.

Свет се такође може суочити и с даљим јачањем долара. У том контексту предвиђа се да ће њихов ФЕД раније него што се очекивало да пооштри монетарну политику, што може да доведе до јачања долара, а то ће се опет одразити на економије у развоју као што је Србија. Такође, ту је и увек присутна осетљивост финансијских тржишта. С друге стране, италијански банкари очекују да ће Европска централна банка (ЕЦБ) наставити програм монетарних олакшица. Они процењују да ће ЕЦБ своју референтну камату еурибор, која је већ трећу годину негативна, почети да постепено повећава, али тек од наредне године. И то веома постепено и мање за проценат инфлације. То значи да ће централна монетарна власт ЕУ још неко време да води релаксирану монетарну политику.

Банка Интеза одобрава кредит за 15 минута

Банка Интеза ће бити прва банка на тржишту Србије која ће увести комплетну онлајн реализацију кеш кредита износа до 5.000 евра, од тренутка подношења захтева до тренутка реализације, коришћењем мобилног токена. Ова услуга ће клијентима омогућити да на брз и једноставан начин, без потребе одласка у експозитуру и додатне документације, дођу до новчаних средстава која ће им бити доступна на рачуну за само 15 минута, најавила је Драгиња Ђурић, председник извршног одбора ове банке. Поред тога, Интеза прва на тржиште уводи и потпуну онлајн реализацију дозвољеног прекорачења по текућем рачуну коришћењем мобилног токена, за коју клијенти не морају да посете експозитуру нити да поседују додатну документацију, а средства су им на располагању следећег дана. Обе услуге биће доступне клијентима банке већ почетком маја.

Банка планира и да у својим експозитурама креира самоуслужне зоне с повећаним бројем банкомата и уређајима за уплату пазара за правна лица, који ће бити доступни клијентима 24 часа дневно.