Политика Online - Сабор СПЦ почиње у недељу у Пећкој патријаршији
среда, 15.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:55

Сабор СПЦ почиње у недељу у Пећкој патријаршији

Епископи би требало да сучеле ставове о статусу Косова и Метохије и бриселским преговорима, као и о односу СПЦ према световним властима у Србији
Аутор: Александар Апостоловскисреда, 25.04.2018. у 22:00
Окупљање црквених великодостојника увек изазива интересовање јавности (Фото Д. Јевремовић)

Почетак заседања традиционалног пролећног Сабора у Пећкој патријаршији 29. априла требало би да демонстрира духовно јединство СПЦ, али, већ извесно време, међу архијерејима се воде жестоки спорови око превласти над духовним троном цркве. 

Надметање владика о статусу Косова и Метохије и бриселским преговорима, као и о односу СПЦ према световним властима у Србији, отпочеће већ у Пећкој патријаршији, сазнаје „Политика” од неколико извора блиских сукобљеним црквеним круговима.

Очекује се да ће владике које су потписале „Апел о одбрани Косова и Метохије” Демократске странке Србије, предвођене митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, који по некима важи за најмоћнијег у Сабору, на дневни ред ставити питање односа власти у Београду према најтежем и најболнијем српском питању.

Да подсетимо, патријарх Иринеј је у васкршњем интервјуу „Политици” рекао да нико не сме да се сагласи са отуђењем Косова и Метохије, али и нагласио да се СПЦ не сврстава уз политичке странке и њихова документа. Овај став деле епископи блиски патријарху, као и Иринеј бачки са групом епископа на које има утицај. На другој страни, митрополит Амфилохије обезбедио је широку подршку од Њујорка и Калифорније, до Аустралије и Требиња, тврде познаваоци прилика у СПЦ.

Поједине одредбе радног нацрта новог устава, који је годинама припремала комисија предвођена управо митрополитом Амфилохијем, изазвале су расправе у јавности. Из неког разлога, сазнајемо од наших извора, Амфилохије је одустао од појединих решења, нарочито о промени начина избора патријарха који би се бирао тајним гласањем владика.

Ставове патријарха да се СПЦ не сврстава уз политичке странке и њихова документа деле њему блиски епископи као и епископ бачки Иринеј са групом владика на који има утицај. На другој страни, митрополит Амфилохије обезбедио је широку подршку од Њујорка и Калифорније, до Аустралије и Требиња

Начин избора патријарха је једно од питања на коме ће се ломити копља две сукобљене струје у Српској православној цркви коју предводе сиве еминенције, епископ бачки и митрополит Амфилохије. Саговорници „Политике” потврђују да су поједине владике такође  незадовољне принципом по коме неки од њих треба да добију титулу митрополита и архиепископа, а неки не. Проблем статуса цркве у Македонији као и умешаност Бугарске цркве, једно је од питања које не би требало да буде тема сукобљавања.

Међутим, др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије, каже за „Политику” да ће главна тема традиционалног пролећног Сабора СПЦ бити разматрање радне верзије текста предлога устава СПЦ.

Према његовим сазнањима, ова радна верзија завршена је на брзину, да би од стране председника комисије за промену Устава СПЦ била разматрана управо на овом сабору.

– Нека решења су, тако, привукла пажњу јавности, јер су недоречена. Једно од њих је да се титула патријарха српског промени у патријарха српског и поморских земаља. Међутим, већина архијереја се не слаже са тим предлогом, јер не треба мењати већ утврђену титулу, тако да се са великом извесношћу може рећи да архијереји неће подржати тај предлог – каже Раковић који важи за добро обавештеног човека о односима у СПЦ.

Током дискусије о радној верзији устава, наговештава Раковић, архијереји ће износити своје примедбе и сугестије које су, према његовим сазнањима, већ почела да пристижу у Патријаршију писменим путем.

– Будући да се ради о суштинским примедбама, мало је вероватно да ће Сабор на овом заседању моћи да донесе одлуку о усвајању новог устава СПЦ, већ ће то остати да се реши у наредној години дана или можда и касније. Ширина и дубина дискусије неће зависити само од тих писмених примедби, јер има мишљења да ће неки предлози од стране владика доћи директно на самом заседању Сабора, иако их није било у радној верзији предлога устава. Међу тим предлозима се може наћи и предлог да се уставно пропише надлежност епархијских савета по републичким границама бивше СФРЈ. Већ сада се може констатовати да ће већина архијереја бити против таквог предлога, у истој мери колико су против промене патријархове титуле – напомиње Раковић.

Он сматра да ће бити довољно да се српски архијереји чије се епархије налазе на територијама република формално састају, што је и потребно, али то не треба решавати на начин који би могао да буде увођење „малих синода на мала врата”.

Када је реч о начину избора патријарха тајним гласање владика, уместо апостолског жреба, међу архијерејима има мишљења да онај епископ који скупи две трећине гласова треба да буде српски патријарх. Али, указује Раковић, постоје и мишљења да би евентуални осми круг гласања, којим се предвиђа натполовична већина за избор патријарха, ипак требало преиначити у досад већ утврђени начин бирања. Дакле, ако нико не добије двотрећинску већину, требало би да се одлучује апостолским жребом. Односно, Божјом вољом.


Коментари8
01588
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

др Милан Лекић
СПЦ има јединствен став о Косову - оно је уз Светосавље, јединствену Српску цркву и Далмацију, четврти фиксни принцип, темељна тачка свесрпског духовног јединства од почетка до есхатона. Два највећа српска проблема јесу инхерентне претње, за разбијање тог кохезионог српског кода, вешто уметнутих у редове Бриселског споразума и, што је смртна опасност за будућност српског народа - радног нацрта устава СПЦ. Тај текст има дугу предисторију у идеји "екуменизма" и припремним радњама унутар Свете Православне Цркве за његово остварење (Јоаким III,1902., Родос 1961., Шамбези 1976., Крит 2016.). Рацингер (папа Бендикт XVI) је својим "Responsa" ("спасење имају само католици...") и "Равенским документом" ("папски примат"2007.) поставио агенду за лажни Критски сабор (јун 2016.) на коме је усвојен најбитнији документ "о стицању аутономије", на коме је "годинама", као и у случају комисије за припрему нацрта устава СПЦ радио епископ диоклијски Српске цркве Светога Саве Амфилохије Радовић...
Бранислав Станојловић
Какви "сукобљени црквени кругови"? Коме иде у рачун да претпостави да такви постоје?
Marko Planinica
Kakva crna crkva sa jastrebom u samom vrhu.
Stefan Petkovic @Marko Planinica
Kao ruska! Kad je tamo negde pred kraj zivota patrijarh Pavle razgovarao sa patrijarhom Aleksejem Drugim ili vec tada Kirilom o iskusenjima Crkve i kako ce to Bog resiti i kako je to Bozja volja i tako dalje, Rus mu je rekao "Bogu treba pomoci". Dakle mora doci kraj okretanja obraza do nestanka, to vise nije put za opstanak. Uostalom, ni Vizantija nije sedela skrstenih ruku kada su Arapi (muslimani, jer postoje i Arapi hriscani) i kasnije Turci kidisali na hriscanstvo.
Препоручујем 16
Бодин Ракић
Подељена у свом Духу и Телу, Србија нема никаквог изгледа да опстане у мукотрпном загрљају са моћним и лицемерним тлачитељима света у коме живимо. Једино нам преостаје да се међусобно ИЗМИРИМО! Нека барем Црква да пример!
Драган
Да Сабор донесе одлуку да Патријарх тамо и остане да столује. Тамо му је место, поготово сада.
Видоје
Само полако, сачекаће патријарх да прво држава успостави своје прерогативе (пре свега безбедносне) којих сада тамо нема, па ће онда бити основних услова и за ту селидбу. Црква је ионако непрекидно на КиМ (Епархија Рашко-призренска), па само полако и без гурања преко реда.
Препоручујем 3
fjodor
Tamo nema Vučića i dodika, ne može on bez njih.
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља